Вукадин Вукадиновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ВУКАДИН ВУКАДИНОВИЋ
Vukadin Vukadinović.jpg
Вукадин Вукадиновић
Датум рођења1915.
Место рођењаМаште, код Берана
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти15. фебруар 1943.(1943-02-15) (27/28 год.)
Место смртиЉешница, код Берана
 Независна Држава Црна Гора
Професијађак
Члан КПЈ од1936.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од20. децембра 1951.

Вукадин Вукадиновић (Маште, код Берана, 1915Љешница, код Берана, 15. фебруар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1915. године у селу Маште, код Берана. Основну школу је завршио у Полици. Током похађања гимназије у Беранама активно је био укључен у формирању локалне организације Савеза комунистичке омладине Југославије. Скојевска организација у беранској гимназији била је најјача у срезу.

Почетком септембра 1935. године створен је Централни руководећи актив СКОЈ-а. За секретара руководећег актива био је постављен Вукадин Вукадиновић. Септембра 1935, у беранској гимназији дошло је до организовања штрајка ђака беранске гимназије, којем су се придружили и грађани и сељаци беранског краја. Овај штрајк је прерастао у демонстрације у којима је 64 ученика било искључено из свих школа у Југославији. Тада је Вукадин постао члан Комунистичке партије Југославије. Октобра 1936, био је ухапшен и оптужен за припадање илегалној партијској организацији са циљем рушења поретка у држави. Био је осуђен на затворску казну од 20 мјесеци строгог затвора.

Након повратка са робије, у селу Заград, 17. јуна 1940. године у сукобу са жандармима био је опет ухапшен и осуђен на 13 мјесеци затвора и годину дана губитка часних права. На издржавање казне био је упућен у Сремску Митровицу, гдје га је затекла и фашистичка окупација Југославије. Са робије је успео да побјегне у ноћи 21/22. августа 1941. године, са групом од 302 комуниста, кроз тунел који су тајно прокопали испод тамничких зидина.

Кратко вријеме провео је међу партизанима Сријема, а онда се пребацио у ослобођену Мачву, па затим у Ужице гдје је био постављен за политичког комесара Посавског партизанског одреда. Прешао је у Црну Гору 1942. године и учествовао у илегалном раду и омасовљењу партизанских снага у овом крају.

Током борбе против италијанских војника, четника и муслиманске милиције у Калудару поред села Љешница у Бихору, посљедњим метком, да не би пао у руке непријатељским снагама, одузео је себи живот 15. фебруара 1943. године.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]