Дубравка Ђедовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Дубравка Ђедовић
Лични подаци
Датум рођења(1978-11-06)6. новембар 1978.(45 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФРЈ
Народностсрпска
УниверзитетЕкономски факултет Универзитета у Београду
Занимањеполитичар
Министар рударства и енергетике
Тренутна функција
Функцију обавља од 26. октобра 2022.
Председник владеАна Брнабић
ПретходникЗорана Михајловић

Дубравка Ђедовић (Београд, 6. новембар 1978) српски је банкар и политичар. Ђедовићева је Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије. Именована је у октобру 2022. године, у трећој Влади Ане Брнабић.[1] На позицију Министра у Влади Републике Србије долази са функције члана Извршног одбора НЛБ Комерцијалне банке за послове са привредом и инвестиционо банкарство.[2] Члан Извршног одбора НЛБ Комерцијалне банке постаје у децембру 2021. године, и на ту функцију долази са места директорке Регионалног представништва Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за Западни Балкан а на тој функцији је била од августа 2016. године.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Образовање[уреди | уреди извор]

Дубравка Ђедовић је дипломирала је на Економском факултету у Београду, смер Банкарство и финансије, а магистрирала у области међународне економије и менаџмента на СДА Боццони Универзитету у Милану. Похађала је и мастер наставу менаџмента и управљања на Андерсон школи менаџмента при УЦЛА у Лос Анђелесу. Говори српски, енглески, италијански и француски језик.[4]

Професионално искуство[уреди | уреди извор]

Она има 22 године дуго међународно искуство рада у јавном и приватном сектору у Србији и региону, али и земљама Западне Европе, укључујући финансирање великих корпорација, инвестиција и пројеката из области енергетике, транспорта, телекомуникација, иновација, и других индустрија. Пре каријере у банкарству, радила је у медијима.

Од 2004. до 2013. године, Дубравка Ђедовић била је задужена у Европској инвестиционој банци у Луксембургу за финансирање пројеката у земљама региона Западног Балкана, укључујући Хрватску и Словенију. У том периоду започети су капитални пројекти улагања у широкопојасни интернет Телекома Словеније[5] и пројекти изградње нове луке у Задру. Дубравка Ђедовић је била задужена и за пројекте у Албанији, као што су финансирање развоја луке Драч,[6] али и изградње и модернизације основних и средњих школа.[7] Радила је и на финансирању рехабилитације регионалних путева у Црној Гори.

Од 2008. до 2012. године била је одговорна за пројекте Европске инвестиционе банке у Србији и Македонији. У том периоду започети су пројекти обнове Клиничког центра Србије, обилазнице око Београда, али и изградње источног и јужног крака Коридора 10,[8] као и пројекат изградње Научно-технолошких паркова широм земље. У Северној Македонији, Дубравка Ђедовић је радила и на свеобухватном пројекту изградње канализационе мреже и водоснабдевања.[9]

Од 2013. па до доласка у Београд, на чело ЕИБ-овог представништва, водила је пројекте јавно-приватног партнерства у Ирској, попут изградње нових домова здравља,[10] затим проширења терминала природног гаса у луци у Ротердаму,[10] али и концесије аутопута у Шкотској. У Великој Британији је била задужена и за пројекат изградње великог ветропарка на мору.

За први пројекат јавно-приватног партнерства у Хрватској, изградњу зграде новог терминала на аеродрому у Загребу који је ЕИБ финансирао са 80 милиона евра,[11] добила је и две престижне награде из струке.

Гостовала је као предавач на мастер студијама УЦЛ универзитета у Лондону,[12] Универзитету Доња Горица у Црног Гори, али и свом матичном Економском факултету у Београду.[13] Дуго година је писала колумне за економску рубрику дневног листа Политика.[14]

Пре каријере у ЕИБ-у, радила је у медијима као телевизијски продуцент за телевизијску кућу ЦНН Интернатионал, покривајући, између осталог, рат у Авганистану 2001. године и грађански рат у Македонији[15] 2002. године. За извештавање о рату у Авганистану и ослобађању првог града Мазари Шарифа од талибанске власти добила је награду Националне академије за телевизију, уметност и науку САД.

У октобру 2022. године постала је Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије.[16]

Публикације[уреди | уреди извор]

Објавила је неколико научних радова на тему јавно-приватних партнерства у сарадњи са Научним друштвом економиста Србије и Економским факултетом [17] и Факултетом организационих наука Универзитета у Београду.[18]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

За финансирање нове зграде терминала аеродрома у Загребу добила је две награде: EMEA Finance Magazine European Deal 2013[19] и Project Finance Deal 2013.[20]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Djedović. „Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije | Organizacija | Ministarstvo rudarstva i energetike Vlada Republike Srbije”. Ministarstvo rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije (на језику: српски). Приступљено 31. 10. 2022. 
  2. ^ Djedović. „Izvršni odbor | Organizacija | NLB Komercijalna banka ad Beograd”. Komercijalna banka a.d. Beograd (на језику: српски). Приступљено 10. 1. 2022. 
  3. ^ „Svet u 2018: Biografije učesnika”. Color. Приступљено 9. 12. 2018. 
  4. ^ „Dubravka Nègre, new Head of EIB Regional Representation for the Western Balkans”. Diplomacy and Commerce. Приступљено 9. 12. 2018. 
  5. ^ „Slovenia: EIB loan for telecommunications infrastructure development”. European Investment Bank. Приступљено 9. 12. 2018. 
  6. ^ „EUR 17 million EIB loan for the Durrës port in Albania”. European Investment Bank. Приступљено 9. 12. 2018. 
  7. ^ „EUR 12.5 million for development of Albanian education”. European Investment Bank. Приступљено 9. 12. 2018. 
  8. ^ „The EIB in Serbia” (PDF). European Investment Bank. Приступљено 9. 12. 2018. 
  9. ^ „Former Yugoslav Republic of Macedonia: EUR 50 million EIB loan for water and waste water sector”. European Investment Bank. Приступљено 9. 12. 2018. 
  10. ^ а б „EIB’s first backing for Primary Health Care investment in Europe supports 14 schemes across Ireland”. European Investment Bank. Приступљено 9. 12. 2018. 
  11. ^ „European Investment Bank To Lend €80 Million For Zagreb Airport Expansion”. Airport World. Архивирано из оригинала 11. 12. 2018. г. Приступљено 9. 12. 2018. 
  12. ^ „Biografija učesnika”. Jahorina forum. Архивирано из оригинала 28. 8. 2018. г. Приступљено 9. 12. 2018. 
  13. ^ „Gostovanje Dubravke Negre, šefice EIB za Zapadni Balkan, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu”. Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu. Приступљено 9. 12. 2018. 
  14. ^ „Kako finansirati infrastrukturne projekte?”. Politika. Приступљено 9. 12. 2018. 
  15. ^ „Macedonian PM concedes defeat”. CNN. Приступљено 9. 12. 2018. 
  16. ^ „Ministarka Dubravka Negre je poslovna žena i brižna majka: "Ima li šta lepše i izazovnije od dece?". B92. 26. 10. 2022. Приступљено 29. 10. 2022. 
  17. ^ „Ekonomska politika Srbije” (PDF). Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 12. 2018. г. Приступљено 9. 12. 2018. 
  18. ^ „Public-Private Partnerships: Interorganizational Design as Key Success Factor”. Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Приступљено 9. 12. 2018. 
  19. ^ „Project Finance Awards: Central & Eastern Europe”. Emea Finance. Приступљено 9. 12. 2018. 
  20. ^ „Dubravka Nègre”. Macedonia 2025. Архивирано из оригинала 11. 12. 2018. г. Приступљено 9. 12. 2018.