Рат у Авганистану (2001—2014)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Рат у Авганистану
Део Рата у Авганистану и Рата против тероризма
2001 War in Afghanistan collage 3.jpg
Ратни призори
Време:7. октобар 2001. — 28. децембар 2014.
Место:Авганистан
Узрок:Напади 11. септембра 2001.
Статус:
Територијалне
промене:
Рат у северозападном Пакистану
Сукобљене стране
 НАТО
 Авганистан
ISAF-Logo.svg ИСАФ[1]
Flag of Taliban.svg Талибани
Flag of Jihad.svg Ал Каида
055 Бригаде[2][3]
IMU[4]
TNSM[5]
ETIM[6]
Команданти и вође
Сједињене Америчке Државе Дејвид Петрус
Сједињене Америчке Државе Томи Френкс
Немачка Ангела Меркел
Италија Матео Ренци
Flag of Taliban.svg Осама Бин Ладен
Flag of Taliban.svg Мухамед Омар
Flag of Jihad.svg Ајман ал Завахири
Flag of Jihad.svg Јалалудин Хакани
Јачина
90.000 НАТО војника
380.000 авганистанских војника
Flag of Taliban.svg Талибани 60.000
Flag of Hezbi Islami Gulbuddin.svg ХИГ 1.500—2.000
Flag of Jihad.svg Ал Каида 50—100
Жртве и губици

Авганистанске снаге безбедности:
62.000+ убијено[8][9][10]
Северна Алијанса:
200 убијено[11][12][13][14][15]
Коалиција
Мртвих: 3.561
(Сједињене Државе: 2.419, Уједињено Краљевство: 456,[16] Канада: 158, Француска: 89, Немачка: 57, Италија: 53, Други: 321)
Рањени: 22.773 (Сједињене Државе: 19.950, Уједињено Краљевство: 2.188, Канада: 635)[17][18][19]
Предузетници
Мртвих: 3.937[20][21]
Рањених: 15.000+[20][21]

Укупно убијено: 69.698+ убијено[8]

Талибан: 60.000–65.000+ убијено[8][22][23][24][10]
Ал-Каида: 2.000+ убијено[25]


ISIL–KP: 2.400+ убијено[26]
Цивилно становништво: 38.480+ убијено[27][28]

Рат у Авганистану је био војни сукоб између коалиције земаља предвођених Сједињеним Државама и Уједињеним Краљевством и радикалних исламиста предвођених Талибанима и Ал Каидом.[29][30] Рат је почео 7. октобра 2001. као одговор на терористичке нападе 11. септембра 2001. на Њујорк и Вашингтон.

Циљ инвазије је био да се пронађу Осама бин Ладен и други високи припадници Ал Каиде, да се уништи њена организација и да се уклони талибански режим у Авганистану који је пружао помоћ и уточиште Ал Каиди. Рат има основу у Бушовој доктрини по којој Сједињене Америчке Државе неће правити разлику између терористичких организација и држава и влада које их подржавају.

Током овог рата водиле су се две паралелне војне операције како би се успоставила контрола над државом. Операција Трајна слобода је била америчка операција у којој су поред Војске САД учествовале и војске неколико коалиционих партнера и одвијала се у источним и јужним деловима Авганистана уз границу са Пакистаном.

Холандска артиљерија у акцији

Друга операција је била операција Међународних снага за безбедносну помоћ, коју је покренуо Савет безбедности Уједињених нација крајем децембра 2001. како би се осигурао Кабул и околина. НАТО је преузео контролу над овим снагама 2003. године. САД и Уједињено Краљевство изводили су кампање бомбардовања, док је копнене снаге за војне операције првенствено пружала авганистанска Северна алијанса.

Почетни напад коалиционих снага је уклонио талибане са власти, али талибанске снаге су од тада ојачале. Рат је имао мање успеха у спречавању активности Ал Каиде него што је очекивано. Од 2006. стабилност Авганистана су угрозили појачана активност талинбанских побуњеника, рекордно високи ниво илегалне производње дроге и лабава влада која има ограничену контролу у подручјима изван Кабула.

Сједињене Америчке Државе окончале су свој рат у Авганистану 28. децембра 2014, што је симболично обележено церемонијом, на којој су америчке борбене трупе предале земљу авганистанским безбедносним снагама.[31]

Жртве[уреди]

Према подацима Мисије помоћи УН у Авганистану (Унама), 2009. је страдало 2.412 цивила, 2010. 2.790 цивила, а 2011. 3.021 цивила.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Operation Enduring Freedom Fast Facts”. CNN. Приступљено 11. 7. 2017. 
  2. ^ „The elite force who are ready to die”. the Guardian. 27. 10. 2001. 
  3. ^ Neville, Leigh, Special Forces in the War on Terror (General Military), Osprey Publishing, 2015. ISBN 978-1472807908., p.48
  4. ^ „Pakistan's 'fanatical' Uzbek militants”. BBC. 11. 6. 2014. 
  5. ^ „Pakistan's militant Islamic groups”. BBC. 13. 1. 2002. 
  6. ^ „Evaluating the Uighur Threat”. the long war journal. 9. 10. 2008. 
  7. ^ Scott, Shane (22. 6. 2008). „Inside a 9/11 Mastermind's Interrogation”. The New York Times. 
  8. 8,0 8,1 8,2 Nordland, Rod; Mashal, Mujib (26. 1. 2019). „U.S. and Taliban Edge Toward Deal to End America’s Longest War”. The New York Times. Приступљено 28. 1. 2019. 
  9. ^ „War-related Death, Injury, and Displacement in Afghanistan and Pakistan 2001–2014” (PDF). brown.edu. Приступљено 28. 6. 2017. 
  10. 10,0 10,1 New Year May Bring Renewed War to Afghanistan
    Over 2,500 Afghan soldiers killed from Jan-May: US report
    „‘It’s a Massacre’: Blast in Kabul Deepens Toll of a Long War”. New York Times. 27. 1. 2018. 
  11. ^ „Scores Killed in Fresh Kunduz Fighting”. Foxnews.com. 26. 11. 2001. Архивирано из оригинала на датум 30. 04. 2008. Приступљено 2. 10. 2008. 
  12. ^ Morello, Carol; Loeb, Vernon (6. 12. 2001). „Friendly fire kills 3 GIs”. Post-Gazette. Приступљено 2. 10. 2008. 
  13. ^ Terry McCarthy/Kunduz (18. 11. 2001). „A Volatile State of Siege After a Taliban Ambush”. Time. Архивирано из оригинала на датум 30. 5. 2012. Приступљено 2. 10. 2008. 
  14. ^ Pike, John (9. 12. 2001). „VOA News Report”. Globalsecurity.org. Приступљено 9. 2. 2010. 
  15. ^ „US Bombs Wipe Out Farming Village”. Rawa.org. Приступљено 9. 2. 2010. 
  16. ^ UK military deaths in Afghanistan
  17. ^ Operation enduring freedom (oef) u.s. casualty status fatalities as of: December 30, 2014, 10 a.m. EDT Archived 2009-07-06 at the Wayback Machine
  18. ^ „Number of Afghanistan UK Military and Civilian casualties (7 October 2001 to 30 November 2014)” (PDF). www.gov.uk. Приступљено 28. 6. 2017. 
  19. ^ „Over 2,000 Canadians were wounded in Afghan mission: report”. National Post. Приступљено 1. 2. 2012. 
  20. 20,0 20,1 „U.S. Department of Labor – Office of Workers' Compensation Programs (OWCP) – Defense Base Act Case Summary by Nation”. Dol.gov. Приступљено 2. 8. 2011. 
  21. 21,0 21,1 Miller, T. Christian (23. 9. 2009). „U.S. Government Private Contract Worker Deaths and Injuries”. Projects.propublica.org. Архивирано из оригинала на датум 27. 07. 2011. Приступљено 2. 8. 2011. 
  22. ^ „Who is Lashkar-e-Jhangvi?”. Voanews.com. 25. 10. 2016. Приступљено 2. 6. 2017. 
  23. ^ Iraj. „Deadliest Year for the ANSF: Mohammadi”. Архивирано из оригинала на датум 01. 01. 2015. Приступљено 17. 7. 2015. 
  24. ^ 7.000 убијено (2015),[1] 18.500 убијено (2016),[2] total of 25,500 reported killed in 2015–16
  25. ^ „In Afghanistan, al-Qaeda is working more closely with the Taliban, Pentagon says”. the Washington post. 6. 5. 2016. 
  26. ^ Seldin, Jeff (18. 11. 2017). „Afghan Officials: Islamic State Fighters Finding Sanctuary in Afghanistan”. VOA News. ISSN 0261-3077. Приступљено 18. 11. 2017. 
  27. ^ Brown, Daniel (9. 11. 2018). „The wars in Iraq and Afghanistan have killed at least 500,000 people, according to a new report that breaks down the toll”. Business Insider. Приступљено 28. 1. 2019. 
  28. ^ Crawford, Neta (август 2016). „Update on the Human Costs of War for Afghanistan and Pakistan, 2001 to mid-2016” (PDF). brown.edu. Приступљено 18. 7. 2017. 
  29. ^
  30. ^ Auerswald, David P. M. Saideman; Stephen (2014). NATO in Afghanistan: Fighting Together, Fighting Alone. Princeton University Press. стр. 87—88. ISBN 978-1-4008-4867-6. 
  31. ^ „Završen najduži rat u historiji SAD-a: Amerikanci nakon 13 godina napustili Afganistan”. klix.ba. Приступљено 30. 12. 2014. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]