Рат у Авганистану (од 2001)
| Рат у Авганистану | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део рата у Авганистану и Рата против тероризма | |||||||||||
 Ратни призори | |||||||||||
| |||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||
 НАТО Авганистан ИСАФ[1] |
 Талибани Ал Каида 055 Бригаде[2][3] IMU[4] TNSM[5] ETIM[6] | ||||||||||
| Команданти и вође | |||||||||||
 Дејвид Петрус Томи Френкс Ангела Меркел Ђузепе Конте |
Осама Бин Ладен Мухамед Омар Ајман ал Завахири Јалалудин Хакани | ||||||||||
| Јачина | |||||||||||
|
90.000 НАТО војника 380.000 авганистанских војника |
Талибани 60.000 ХИГ 1.500—2.000 Ал Каида 50—100 | ||||||||||
| Жртве и губици | |||||||||||
|
Авганистанске снаге безбедности: |
Талибан: 60.000–65.000+ убијено[8][22][23][24][10] ISIL–KP: 2.400+ убијено[26] | ||||||||||
| Цивилно становништво: 38.480+ убијено[27][28] | |||||||||||
Рат у Авганистану је војни сукоб између коалиције земаља предвођених Сједињеним Државама и Уједињеним Краљевством и радикалних исламиста предвођених Талибанима и Ал Каидом.[29][30] Рат је почео 7. октобра 2001. као одговор на терористичке нападе 11. септембра 2001. на Њујорк и Вашингтон.
Циљ инвазије је био да се пронађу Осама бин Ладен и други високи припадници Ал Каиде, да се уништи њена организација и да се уклони талибански режим у Авганистану који је пружао помоћ и уточиште Ал Каиди. Рат има основу у Бушовој доктрини по којој Сједињене Америчке Државе неће правити разлику између терористичких организација и држава и влада које их подржавају.
Током овог рата водиле су се две војне операције како би се успоставила контрола над државом, Операција Трајна слобода и Операција слободина стража. Операција Трајна слобода се завршила 28. децембра 2014.[31] да би Операција слободина стража почела 1. јануара 2015. године.[32]
Такође је постојала операција Међународних снага за безбедносну помоћ, коју је покренуо Савет безбедности Уједињених нација крајем децембра 2001. како би се осигурао Кабул и околина. НАТО је преузео контролу над овим снагама 2003. године. САД и Уједињено Краљевство изводили су кампање бомбардовања, док је копнене снаге за војне операције првенствено пружала авганистанска Северна алијанса, која се завшила са операцијом Трајна слобода.
Почетни напад коалиционих снага је уклонио талибане са власти, али талибанске снаге су од тада ојачале. Рат је имао мање успеха у спречавању активности Ал Каиде него што је очекивано. Од 2006. стабилност Авганистана су угрозили појачана активност талинбанских побуњеника, рекордно високи ниво илегалне производње дроге и лабава влада која има ограничену контролу у подручјима изван Кабула.
У рату више десетине хиљада људи је погинуло. Од почетка рата до средине 2016. године, процењује се да је преко 111 442 људи је погинуло, а 116 603 повређено.[33]
Види још[уреди | уреди извор]
- Рат против тероризма
- Инвазија на Ирак
- Операција Трајна слобода
- Операција Херик
- Совјетско-авганистански рат
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Operation Enduring Freedom Fast Facts”. CNN. Приступљено 11. 7. 2017.
- ^ „The elite force who are ready to die”. the Guardian. 27. 10. 2001.
- ^ Neville, Leigh, Special Forces in the War on Terror (General Military), Osprey Publishing. 2015. ISBN 978-1472807908., p.48
- ^ „Pakistan's 'fanatical' Uzbek militants”. BBC. 11. 6. 2014.
- ^ „Pakistan's militant Islamic groups”. BBC. 13. 1. 2002.
- ^ „Evaluating the Uighur Threat”. the long war journal. 9. 10. 2008.
- ^ Scott, Shane (22. 6. 2008). „Inside a 9/11 Mastermind's Interrogation”. The New York Times.
- ^ а б в Nordland, Rod; Mashal, Mujib (26. 1. 2019). „U.S. and Taliban Edge Toward Deal to End America’s Longest War”. The New York Times. Приступљено 28. 1. 2019.
- ^ „War-related Death, Injury, and Displacement in Afghanistan and Pakistan 2001–2014” (PDF). brown.edu. Приступљено 28. 6. 2017.
- ^ а б New Year May Bring Renewed War to Afghanistan
Over 2,500 Afghan soldiers killed from Jan-May: US report
„‘It’s a Massacre’: Blast in Kabul Deepens Toll of a Long War”. New York Times. 27. 1. 2018. - ^ „Scores Killed in Fresh Kunduz Fighting”. Foxnews.com. 26. 11. 2001. Архивирано из оригинала на датум 30. 4. 2008. Приступљено 2. 10. 2008.
- ^ Morello, Carol; Loeb, Vernon (6. 12. 2001). „Friendly fire kills 3 GIs”. Post-Gazette. Приступљено 2. 10. 2008.
- ^ Terry McCarthy/Kunduz (18. 11. 2001). „A Volatile State of Siege After a Taliban Ambush”. Time. Архивирано из оригинала на датум 30. 5. 2012. Приступљено 2. 10. 2008.
- ^ Pike, John (9. 12. 2001). „VOA News Report”. Globalsecurity.org. Приступљено 9. 2. 2010.
- ^ „US Bombs Wipe Out Farming Village”. Rawa.org. Приступљено 9. 2. 2010.
- ^ UK military deaths in Afghanistan
- ^ Operation enduring freedom (oef) u.s. casualty status fatalities as of: December 30, 2014, 10 a.m. EDT Архивирано 2009-07-06 на сајту Wayback Machine
- ^ „Number of Afghanistan UK Military and Civilian casualties (7 October 2001 to 30 November 2014)” (PDF). www.gov.uk. Приступљено 28. 6. 2017.
- ^ „Over 2,000 Canadians were wounded in Afghan mission: report”. National Post. Приступљено 1. 2. 2012.
- ^ а б „U.S. Department of Labor – Office of Workers' Compensation Programs (OWCP) – Defense Base Act Case Summary by Nation”. Dol.gov. Приступљено 2. 8. 2011.
- ^ а б Miller, T. Christian (23. 9. 2009). „U.S. Government Private Contract Worker Deaths and Injuries”. Projects.propublica.org. Архивирано из оригинала на датум 27. 7. 2011. Приступљено 2. 8. 2011.
- ^ „Who is Lashkar-e-Jhangvi?”. Voanews.com. 25. 10. 2016. Приступљено 2. 6. 2017.
- ^ Iraj. „Deadliest Year for the ANSF: Mohammadi”. Архивирано из оригинала на датум 1. 1. 2015. Приступљено 17. 7. 2015.
- ^ 7.000 убијено (2015),[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2019) 18.500 убијено (2016),[2] total of 25,500 reported killed in 2015–16
- ^ „In Afghanistan, al-Qaeda is working more closely with the Taliban, Pentagon says”. the Washington post. 6. 5. 2016.
- ^ Seldin, Jeff (18. 11. 2017). „Afghan Officials: Islamic State Fighters Finding Sanctuary in Afghanistan”. VOA News. ISSN 0261-3077. Приступљено 18. 11. 2017.
- ^ Brown, Daniel (9. 11. 2018). „The wars in Iraq and Afghanistan have killed at least 500,000 people, according to a new report that breaks down the toll”. Business Insider. Приступљено 28. 1. 2019.
- ^ Crawford, Neta (август 2016). „Update on the Human Costs of War for Afghanistan and Pakistan, 2001 to mid-2016” (PDF). brown.edu. Приступљено 18. 7. 2017.
- ^
- „U.S. War in Afghanistan: 1999–Present”. Council on Foreign Relations. 2014. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2015. Приступљено 21. 2. 2015.
- „U.S. War in Afghanistan”. NBC News. 2015. Приступљено 21. 2. 2015.
- Lamothe, Dan (6. 1. 2015). „This new graphic shows the state of the U.S. war in Afghanistan”. The Washington Post. Приступљено 21. 2. 2015.
- Doeden, Matt; Hoena, Blake (2014). War in Afghanistan: An Interactive Modern History Adventure. Capstone. стр. 2. ISBN 978-1-4765-5221-7.
- Cox, Michael; Stokes, Doug (2012). US Foreign Policy. Oxford University Press. стр. 140. ISBN 978-0-19-958581-6.
- Cassidy, Robert M. () (2004). Peacekeeping in the Abyss: British and American Peacekeeping Doctrine and Practice After the Cold War. Greenwood Publishing Group. стр. 243. ISBN 978-0-275-97696-5.
- ^ Auerswald, David P. M. Saideman; Stephen (2014). NATO in Afghanistan: Fighting Together, Fighting Alone. Princeton University Press. стр. 87—88. ISBN 978-1-4008-4867-6.
- ^ „Završen najduži rat u historiji SAD-a: Amerikanci nakon 13 godina napustili Afganistan”. klix.ba. Приступљено 30. 12. 2014.
- ^ After 13 years, Operation Enduring Freedom concludes in Afghanistan > National Guard > Article View
- ^ https://watson.brown.edu/costsofwar/files/cow/imce/papers/2016/War%20in%20Afghanistan%20and%20Pakistan%20UPDATE_FINAL_corrected%20date.pdf
Литература[уреди | уреди извор]
- Auerswald, David P. M. Saideman; Stephen (2014). NATO in Afghanistan: Fighting Together, Fighting Alone. Princeton University Press. стр. 87—88. ISBN 978-1-4008-4867-6.
- Giradet, Edwards (2012). Afganistan: The Soviet War. Routledge. стр. 274. ISBN 978-1-136-62609-8.
- Carlisle, Rodney P. (2010). Afganistan War America at War. USA: Facts on File. ISBN 978-0-8160-8119-6.
- Coll, Steve (2004). Ghost Wars: The Secret History of the CIA, Afghanistan, and Bin Laden, from the Soviet Invasion to September 10, 2001. Penguin. ISBN 978-1-59420-007-6.
- Girardet, Edward (2011). Killing the Cranes: A Reporter's Journey Through Three Decades of War in Afghanistan (3 August 2011 изд.). Chelsea Green Publishing. стр. 416.
- 911 Commission (20. 9. 2004). „National Commission on Terrorist Attacks Upon the United States”. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2010. Приступљено 17. 2. 2010.
- Risen, James (2008). State of War: The Secret History of the CIA and the Bush Administration. Simon & Schuster UK. ISBN 978-1-84737-511-7.
- Auerswald, David P. & Stephen M. Saideman, eds. NATO in Afghanistan: Fighting Together, Fighting Alone (Princeton U.P. 2014) This book breaks down the history of the U.S. effort in Afghanistan down by deployed commander. Also useful in this fashion are Kaplan, "The Insurgents", and "A Different Kind of War."
- Stewart, Richard W. (2004). Operation Enduring Freedom. BG John S. Brown. United States Army. стр. 46. Архивирано из оригинала на датум 14. 12. 2007.
- AEI (24. 7. 2008). „America and the War on Terror”. AEI Public Opinion Study. Архивирано из оригинала на датум 4. 4. 2015.
- Call, Steve (2010). Danger Close. Texas A&M University Press. ISBN 978-1-60344-304-3.
- Woodward, Bob (2010). Obama's Wars. Simon & Schuster. ISBN 978-1-4391-7251-3.
- „U.S. War in Afghanistan”. Council on Foreign Relations. 2014. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2015.
- Robert Gates, Duty: Memoirs of a Secretary at War, New York, Alfred A. Knopf, 2014.
- Thomas Powers, "The War without End" (review of Steve Coll, Directorate S: The CIA and America's Secret Wars in Afghanistan and Pakistan, Penguin, 2018, 757 pp.), The New York Review of Books, vol. LXV, no. 7 (19 April 2018), pp. 42–43. "Forty-plus years after our failure in Vietnam, the United States is again fighting an endless war in a faraway place against a culture and a people we don't understand for political reasons that make sense in Washington, but nowhere else." (p. 43.)
