Рат у Авганистану (2001—2014)
Рат у Авганистану | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Рата у Авганистану и Рата против тероризма | |||||||||||
![]() Амерички војници у провинцији Кунар 2006. |
|||||||||||
|
|||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||
![]() ![]() |
![]() ![]() |
||||||||||
Команданти и вође | |||||||||||
![]() ![]() ![]() ![]() |
![]() ![]() ![]() ![]() |
||||||||||
Јачина | |||||||||||
90.000 НАТО војника / 380.000 афганских војника | ![]() ![]() ![]() |
||||||||||
Жртве и губици | |||||||||||
око 15.000 војника | преко 35.000 |
Рат у Авганистану је војни сукоб између коалиције земаља предвођене Сједињеним Државама и Уједињеним Краљевством. Рат је почео 7. октобра 2001. као одговор на Нападе 11. септембра 2001. на Њујорк и Вашингтон.
Циљ инвазије је био да се пронађу Осама бин Ладен и други високи припадници Ал Каиде, да се уништи њена организација и да се уклони талибански режим у Авганистану који је пружао помоћ и уточиште Ал Каиди. Рат има основу у Бушовој доктрини по којој Сједињене Државе неће правити разлику између терористичких организација и држава и влада које их подржавају.
Две паралелне војне операције се тренутно воде како би се успоставила контрола над државом. Операција Трајна слобода је америчка операције у којој поред војске САД учествују и војске неколико коалиционих партнера и трненутно се одвија у источним и јужним деловима Авганистана уз границу са Пакистаном.
Друга операције је операција Међународних снага за безбедносну помоћ, коју је покренуо Савет безбедности Уједињених нација крајем децембра 2001. како би се осигурао Кабул и околину. НАТО је преузео контролу над овим снагама 2003. године. САД и Уједињено Краљевство изводе кампање бомбардовања, док копнене снаге за војне операције првенствено пружа Афганска Северна алијанса.
Почетни напад коалиционих снага је уклонио талибане са власти, али талибанске снаге су од тада ојачале. Рат је имао мање успеха у спречавању активности Ал Каиде него што је очекивано. Од 2006. стабилност Авганистана су угрозили појачана активност талинбанских побуњеника, рекордно високи ниво илегалне производње дроге и лабава влада која има ограничену контролу у подручјима изван Кабула.
Сједињене Америчке Државе окончале су свој рат у Авганистану 28. децембра 2014, што је симболично обележено церемонијом, на којој су америчке борбене трупе предале земљу авганистанским безбедносним снагама.[1]
Жртве[уреди]
Према подацима Мисије помоћи УН у Авганистану (Унама), 2009. је страдало 2.412 цивила, 2010. 2.790 цивила, а 2011. 3.021 цивила.
Види још[уреди]
- Рат против тероризма
- Инвазија на Ирак
- Операција Трајна слобода
- Операција Херик
- Совјетско-авганистански рат
Референце[уреди]
- ↑ „Završen najduži rat u historiji SAD-a: Amerikanci nakon 13 godina napustili Afganistan”. klix.ba. Приступљено 30. 12. 2014.
Литература[уреди]
- Giradet, Edwards (2012). Afganistan: The Soviet War. Routledge. стр. 274. ISBN 978-1-136-62609-8.
- Carlisle, Rodney P. (2010). Afganistan War America at War. USA: Facts on File. ISBN 978-0-8160-8119-6.
Спољашње везе[уреди]
Медији везани за чланак Рат у Авганистану на Викимедијиној остави
Вести везане за чланак Рат у Авганистану на Викивестима
- Радио-телевизија Републике Српске: УН: Број цивилних жртава већи из године у годину, 4. 2. 2012. (српски)
![]() |
Овај чланак везан за ратове и битке је у зачетку. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |