Логор Габела

Логор Габела или затвор Габела био логор за ратне заробљенике којима је управљала Хрватска заједница Херцег-Босна и Хрватско вијеће одбране у Габели. Логор се налазио неколико километара јужно од Чапљине. [1] Његови затвореници су били Бошњаци и Срби.

Логор[уреди | уреди извор]

Камп се састојао од притворских места и складишта муниције. "Спољним посматрачима није било дозвољено да посећују Габелу до августа 1993. У то време ICRC је регистровао 1.100 затвореника". [2]

Објекти логора су били складишта муниције бивше ЈНА, која су се састојала од четири хангара са ознакама 0, 1, 2 и 3 и три самице. Величина хангара била је 200 квадратних метара, ау сваком је било држано до 500 особа. Заточеници су били исцрпљени глађу и жеђу, и мучени. Обезбеђено је десет литара воде на 500 људи дневно, па су многи пили мокраћу да утоле жеђ. У хангарима су заточеници морали да обављају своје телесне функције. Били су приморани да певају хрватске националистичке песме и да слушају предавања о томе колико је хрватска политика била исправна. [3]

По уласку у логор заточеници су били изложени посебним облицима тортуре. Наређено им је да леже потрбушке, а затим су их брутално тукли по леђима и глави. Некима су прсти сломљени стезаљкама. Почетком октобра управник логора Бошко Превишић убио је Мустафу Обрадовића испред хангара број 1, у присуству већег броја заточеника, након што је код њега открио сакривено парче хлеба. [3] Бошко је виђен како разговара са плаћеником ратним злочинцем и убицом Џекијем Аркловом у логору, пре и након што је Арклов мучио затворенике. [4] [5]

Суђења[уреди | уреди извор]

Бивши управник логора Габела Бошко Превишић није процесуиран и и даље је у бекству. [6] Његов заменик Никола Андрун осуђен је пред Државним судом у Сарајеву на 13 година затвора за злочине над цивилима у Габели. [7]

Бивши плаћеник, неонациста, осуђени пљачкаш банака Џеки Арклов био је стациониран у логору као чувар и осуђен је од стране шведског суда за брутална мучења тамошњих затвореника. [8]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Crimes in Stolac Municipality, стр. 21.
  2. ^ UN Prison Camps Annex.
  3. ^ а б Crimes in Stolac Municipality, стр. 22.
  4. ^ „Nazi 'terror' trial shocks Sweden”. TheGuardian.com. 28. 11. 1999. 
  5. ^ Magnus Sandelin: "Den svarte nazisten". Bokförlaget forum, 2011. ISBN 9789143508123.
  6. ^ Al Jazeera 15 December 2017.
  7. ^ ICD Nikola Andrun.
  8. ^ Sveriges 4 December 2006.

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]