Вукови са Вучијака

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вукови са Вучијака
Вукови са Вучијака (Грб).png
Амблем јединице Вукови са Вучијака
Постојање 1991—1995.
Формација јединица
Део Војска Републике Српске
Ангажовање
Команданти
Командант Вељко Миланковић

Вукови са Вучијака су јединица која је формирана у месту Кремна близу Прњавора (РС) 1991. године. Командант и оснивач је Вељко Миланковић (1955-1993), који је завршио обуку код Капетана Драгана и одмах после обуке добио чин поручника. Убрзо он и „Вучјаци“ постају истакнути борци и јунаци. Били су свуда где се ратовало Модрича, Дервента, Јасеновац, Пакрац, Окучани, Босанска и Книнска Крајина.

Рат[уреди]

Они су у августу 1991. године заузели спомен парк Јасеновац. У току борбе на Брончицама, јединица „Вукови са Вучјака“ која је бројала 47 војника, убила је 37 непријатељских војника, а више десетина је рањено. Том приликом заробљена су два тенка M-84, један оклопни транспортер, веће количине оружја и муниције.

Крајем фебруара 1992. године поручник Вељко је био рањен током борби код села Смртић у Западној Славонији, одакле је пребачен у Бању Луку где је оперисан и потом превезен на ВМА, ради лечења.

Веома значајну улогу они су имали у пробијању „Коридор Живота“. Поручник Вељко је имао гипс на нози али је одбијао да оде из борбе и са својим „Вучјацима“ је био први у пробијању коридора. Водили су борбе које су имале значајну улогу у пробијању коридора код Добар Куле (1. јул 1992), Бијелог Брда, Јакеша, Чардака, Цера, Модриче (26. јун 1992) и Оџака (12. јул 1992).

Вукови са Вучијака ће остати запамћени по томе што су извели јуриш „на нож“ 1992. године. Крећући у напад на забункерисано брдо Јакеш развили су се у стрелце, изнели заставу у прве редове и после команде „НОЖ НА ПУШКЕ“ полетели грудима на непријатељске ровове… Девет их је погинуло, двадесетак рањено – Јакеш је освојен.

Поручник Вељко Миланковић је тешко је рањен у уличним борбама у селу Кашић (општина Бенковац) 4. фебруара 1993. године када је током операције погођен у десну страну груди. Умро је 14. фебруара на ВМА у Београду. Три дана касније сахрањен је на родној Кремни. Посмртно је одликован орденом Милоша Обилића јуна 1993.

Види још[уреди]