Бели орлови (паравојна формација)
Бели орлови | |
---|---|
Постојање | 1990–1999. |
Земља | СФР Југославија СР Југославија |
Врста | добровољци |
Ангажовање | |
Команданти | |
Командант | Драгослав Бокан |
Командант 2 | Милан Лукић |
Бели орлови, такође познати као Осветници, били су српска паравојна формација које је основао режисер Драгослав Бокан.[1] У ратовима деведесетих су сарађивали са шешељевцима и другим српским војним и паравојним формацијама.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Бели орлови су основани крајем 1990. године. Ознака јединице је био бели двоглави орао на црвеном штиту. Учествовали су у нападима на место Слатина у западној Славонији, Ловас у октобру и Вуковар у новембру 1991.[3]
Паравојне јединице су одговорне за неке од најбруталнијих аспеката „етничког чишћења”. Две јединице које су одиграле главну улогу у кампањи „етничког чишћења” у БиХ.[4]
— извештај Уједињених нација
Улога у рату у БиХ
[уреди | уреди извор]Током рата у Босни и Херцеговини, јединице Белих орлова су учествовале у нападима на муслиманске паравојне јединице које су окупирале Бијељину, и одбрани Вишеграда. Одређене припаднике формације терете за масакр у Вишеграду[5], масакр у Фочи[6], и за злочине у Гацку[7]. Осуђено је неколико виших официра. У пролеће и лето 1992. године шешељевци су, заједно са аркановцима учествовали у преузимању Зворника од муслиманских паравојних јединица. Убијено је до 300 наоружаних Муслимана који су нелегално држали Зворник у страховлашћу.
Тужилаштво тврди да су ова убиства била подстакнута Шешељевим говором, што је одбачено на Хашком суду.[8] Један од најкрвавијих злочина на подручју БиХ се догодио у Вишеграду јуна 1992. када су Бели орлови закључали више десетина цивила (стараца, жена и деце) у једну кућу и запалили.[9] Постоје извештаји и да су Бели орлови водили сабирни логор у Лијешћу, код Брода, што није доказано.[10]
Такође су одговорни за отмицу у Штрпцима фебруара 1993, када је из воза Београд—Бар отета и убијена група Муслимана из Србије и Црне Горе.[тражи се извор]
Улога у рату на Косову
[уреди | уреди извор]Шешељеви Бели орлови се помињу међу паравојним формацијама за које се сматра да су биле активне током рата на Косову. „Human Rights Watch” верује да је Служба државне безбедности помагала у организацији и наоружавању ових и других паравојних јединица.[11]
Извештај ОЕБС-а наводи да су Бели орлови, заједно са „Аркановим тигровима”, учествовали у прогону и убиствима албанског становништва Пећи.[12]
Суђења
[уреди | уреди извор]Многи припадници Белих орлова су оптужени за ратне злочине пред Међународним судом.[13][14][15] Милан Лукић је добио доживотну затворску казну а Средоје Лукић тридесет година затвора, за акције у Белим орловима, посебно за масакр у Вишеграду, као и друга кривична дела. Митар Васиљевић је добио петнаест година затвора.[16]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Радио Слободна Европа - Паравојне формације
- ^ Профил Војислава Шешеља, BBC
- ^ Thomas & Mikulan 2006, стр. 43.
- ^ „The policy of ethnic cleansing (Final report of the United Nations Commission of Experts)”. Архивирано из оригинала 04. 05. 2012. г. Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „"Updates From the International Criminal Courts"” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 07. 2012. г.. стр. 40, 20 July 2007, American University Washington College of Law: War Crimes Research Office
- ^ „Testimony of Witness 52, Transcript of 27 March 2000”. Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „Testimony of Witness 192, Transcript of 4 May 2000”. Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „Detalji optužnice protiv Šešelja”. 14. 02. 2003. Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „ICTY: Milan Lukić and Sredoje Lukić judgement” (PDF).
- ^ „Prison Camps”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Po naređenju: ratni zločini na Kosovu (Izveštaj Human Rights Watch-a)
- ^ „Kosovo: kako viđeno, tako rečeno” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 11. 2010. г. (Izveštaj OEBS-a)
- ^ "AU Washington College of Law: War Crimes Research Office - ICTY Status Reports" 21 February 2006, from Internet Archive
- ^ Croatian "Evening News" 9 September 2001, from Internet Archive
- ^ "Indictment: Milan Lukić, Sredoje Lukić and Mitar Vasiljević" Case No. IT-98-32-I, International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia
- ^ "Mitar Vasiljević Sentenced to 15 Years’ Imprisonment" International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia
Литература
[уреди | уреди извор]- Allen, Beverly (1996). Rape Warfare: The Hidden Genocide in Bosnia-Herzegovina and Croatia. U of Minnesota Press. стр. 154—155. ISBN 978-0-8166-2818-6.
- Thomas, Nigel; Mikulan, Krunoslav (25. 4. 2006). The Yugoslav Wars (1): Slovenia and Croatia 1991-95. Osprey Publishing. ISBN 978-1-84176-963-9.