Бели орлови (паравојна формација)
| Бели орлови | |
|---|---|
 Грб Белих орлова | |
| Постојање | 1990–1999. |
| Земља |  СФР Југославија СР Југославија |
| Врста | добровољци |
| Ангажовање | |
| Команданти | |
| Командант | Драгослав Бокан |
| Командант 2 | Милан Лукић |
Бели орлови, или Осветници, су били српска паравојна формација које је основао режисер Драгослав Бокан.[1] У ратовима деведесетих су сарађивали са Шешељевцима и другим српским војним и паравојним формацијама.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Бели орлови су основани крајем 1990. године. Ознака јединице је био бели двоглави орао на црвеном штиту. Учествовали су у нападима на место Слатина у западној Славонији, Ловас у октобру и Вуковар у новембру 1991.[3]
Паравојне јединице су одговорне за неке од најбруталнијих аспеката „етничког чишћења”. Две јединице које су одиграле главну улогу у кампањи „етничког чишћења” у БиХ.[4]
— извештај Уједињених нација
Улога у рату у БиХ[уреди | уреди извор]
Током рата у Босни и Херцеговини, јединице Белих орлова су учествовале у нападима на муслиманске паравојне јединице које су окупирале Бијељину, и одбрани Вишеграда. Одређене припаднике формације терете за масакр у Вишеграду[5], масакр у Фочи[6], и за злочине у Гацку[7]. Осуђено је неколико виших официра. У пролеће и лето 1992. године „Шешељевци” су, заједно са „Аркановцима” учествовали у преузимању Зворника од муслиманских паравојних јединица. Убијено је до 300 наоружаних Муслимана који су нелегално држали Зворник у страховлашћу.
Тужилаштво тврди да су ова убиства била подстакнута Шешељевим говором, што је одбачено на Хашком суду.[8] Један од најкрвавијих злочина на подручју БиХ се догодио у Вишеграду јуна 1992. када су Бели орлови закључали више десетина цивила (стараца, жена и деце) у једну кућу и запалили.[9] Постоје извештаји и да су Бели орлови водили сабирни логор у Лијешћу, код Брода, што није доказано.[10]
Такође су одговорни за отмицу у Штрпцима фебруара 1993, када је из воза Београд—Бар отета и убијена група Муслимана из Србије и Црне Горе.[11]
Улога у рату на Косову[уреди | уреди извор]
Шешељеви Бели орлови се помињу међу паравојним формацијама за које се сматра да су биле активне током рата на Косову. „Human Rights Watch” верује да је Служба државне безбедности помагала у организацији и наоружавању ових и других паравојних јединица.[12]
Извештај ОЕБС-а наводи да су Бели орлови, заједно са „Аркановим тигровима”, учествовали у прогону и убиствима албанског становништва Пећи.[13]
Суђења[уреди | уреди извор]
Многи припадници Белих орлова су оптужени за ратне злочине пред Међународним судом.[14][15][16] Милан Лукић је добио доживотну затворску казну а Средоје Лукић тридесет година затвора, за акције у Белим орловима, посебно за масакр у Вишеграду, као и друга кривична дела. Митар Васиљевић је добио петнаест година затвора.[17]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Радио Слободна Европа - Паравојне формације
- ^ Профил Војислава Шешеља, BBC
- ^ Thomas & Mikulan 2006, стр. 43.
- ^ The policy of ethnic cleansing (Final report of the United Nations Commission of Experts) Архивирано на сајту Wayback Machine (4. мај 2012), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ "Updates From the International Criminal Courts" Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2012). стр. 40, 20 July 2007, American University Washington College of Law: War Crimes Research Office
- ^ Testimony of Witness 52, Transcript of 27 March 2000, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Testimony of Witness 192, Transcript of 4 May 2000, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Detalji optužnice protiv Šešelja, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „ICTY: Milan Lukić and Sredoje Lukić judgement” (PDF).
- ^ Prison Camps Архивирано на сајту Wayback Machine (15. новембар 2011), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Otmica u štrpcima, svedočanstvo[мртва веза], Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Po naređenju: ratni zločini na Kosovu (Izveštaj Human Rights Watch-a)
- ^ Kosovo: kako viđeno, tako rečeno Архивирано на сајту Wayback Machine (14. новембар 2010) (Izveštaj OEBS-a)
- ^ "AU Washington College of Law: War Crimes Research Office - ICTY Status Reports" 21 February 2006, from Internet Archive
- ^ Croatian "Evening News" 9 September 2001, from Internet Archive
- ^ "Indictment: Milan Lukić, Sredoje Lukić and Mitar Vasiljević" Case No. IT-98-32-I, International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia
- ^ "Mitar Vasiljević Sentenced to 15 Years’ Imprisonment" International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia
Литература[уреди | уреди извор]
- Thomas, Nigel; Mikulan, Krunoslav (2006). The Yugoslav Wars (1): Slovenia and Croatia 1991-95. Osprey Publishing. стр. 43—. ISBN 978-1-84176-963-9.[мртва веза]
- Allen, Beverly (1996). Rape Warfare: The Hidden Genocide in Bosnia-Herzegovina and Croatia. U of Minnesota Press. стр. 154—155. ISBN 978-0-8166-2818-6.
