Манастир Пећка патријаршија
| Манастир Пећка патријаршија Пећка патријаршија | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Средњовековни споменици на Косову |
| Место | Пећ, Општина Пећ, Србија |
| Координате | 42° 39′ 40″ С; 20° 15′ 56″ И / 42.661161° С; 20.265619° И |
| Критеријум | културна: ii, iii, iv |
| Референца | 724. |
| Упис | 2004. (28. седница) |
| Додатни упис | 2006. |
| Угроженост | 2006- |
Манастир Пећка патријаршија је скуп цркава на домаку Пећи, крај Пећке Бистрице, а на улазу у Руговску клисуру. Пећка патријаршија је један од најзначајнијих споменика српске прошлости. У њој се вековима налазило седиште и маузолеј српских архиепископа и патријарха. Од свога постанка у 13. веку, Патријаршија је окупљала учене теологе, врсне књижевнике и обдарене уметнике и сви су они у њој остављали сведочанства о свом прегалаштву. Стога је она данас не само старо средиште српске цркве, већ и место где се чува значајна уметничка заоставштина. Овде се налази Споменик природе Шам-дуд стар око 750 година.
Манастирске храмови
Подизање храмова
Храм посвећен Светим апостолима подигао је у трећој деценији 13. века архиепископ Арсеније I. Његовом заслугом црква је осликана око 1260. године. Архиепископ Никодим (1321–1324) уз северну страну цркве Светих апостола подигао је храм Светог Димитрија, а архиепископ Данило II (1324–1337) је са јужне стране изградио цркве посвећене Богородици Одигитрији и Светом Николи. Испред западних фасада храмова Светог Димитрија, Светих апостола и Свете Богородице Одигитрије подигао је и монументалну припрату у виду велелепног отвореног трема.
У време патријарха Макарија Соколовића елегантни отвори са двојним аркадама су зазидани. Читава историја стилова средњовековног зидног сликарства може да се сагледа на зидовима пећких цркава.
Живописање храмова
Црква Светих апостола су украшавани и око 1300. године, затим око 1350, потом око 1375. године и у два наврата у 17. веку. Црква Светог Димитрија живописана је први пут у време патријарха Јоаникија, око 1345. године, а нови слој фресака осликао је Георгије Митрофановић око 1619–1620. године. Богородичина црква добила је фреске пре 1337. године, а припрата је осликавана у 14. и 16. веку, док је цркву Светог Николе 1673/1674. године живописао сликар Радул. Манастир се перманентно конзерваторски штити.
УНЕСКО је прогласио манастир Пећку патријаршију за место светске културне баштине 13. јула 2006.
Комплекс манастирских цркава је крајем новембра 2008. године офарбан у црвену боју, попут манастирске цркве у Жичи, што је изазвало бурне реакције у стручним круговима, како међу онима који тај чин осуђују, тако и међу онима који га оправдавају.
Манастир је до 2013. године чувао КФОР, а од тада косовска полиција.[1]
Мошти светог Јевстатија почивају под спудом у храму. Мошти патријарха српског Спиридона налазе се у цркви Светог Димитрија.
Летопис
Српску књигу "Плач Старе Србије" набавили су 1864. године у Пећи, читаоци из манастира. Били су то: архимандрит Хрисјант, јеромонах Хаџи Рафаил, јеромонах Мелентије, јеромонах Кирил, монахиња Катарина, Ива Туфекџија епитроп манастирски и поп Стефан "Призренац - таксидиот Св. Патријаршије".[2]
Занимљивости
Михо Милишић, аустријски конзул, објавио je 1779. године књигу Хорографија Пећке патријаршије.
Унутрашњост цркве св. Николе и Богородичине цркве
.
Документарни филм
- Пећка патријаршија, троделни документарни ТВ филм серијала „Сведоци векова“ снимљен је 1989. године према сценарију Др Сретена Петковића и Петра Савковића у режији Драгослава Лутовца, музику је компоновао Зоран Христић, у продукцији РТБ-а.[3][4][5]
Види још
- Пећка архиепископија
- Пећка патријаршија
- Историја Пећке патријаршије
- Историја Српске православне цркве
- Архиепископ Данило II
- Катастих Пећке патријаршије
- Мати Февронија
- Старо патријаршијско гробље
Референце
- ^ Српске светиње на КиМ страхују од чувара („Вечерње новости“, 28. август 2013)
- ^ Серафим Ристић: "Плач Старе Србије", Земун 1864. године
- ^ Пећка патријаршија - први део на сајту YouTube, Званични канал РТС-а.
- ^ Пећка патријаршија - други део на сајту YouTube, Званични канал РТС-а.
- ^ Пећка патријаршија - трећи део на сајту YouTube, Званични канал РТС-а.
Литература
- Базић, Миљојко М. (2007). Идентитет и културно наслеђе Срба. Београд: Научна КМД.
- Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327.
- Vásáry, István (2005). Cumans and Tatars: Oriental Military in the Pre-Ottoman Balkans, 1185–1365. Cambridge: Cambridge University Press.
- Ђурић, Војислав Ј.; Ћирковић, Сима; Кораћ, Војислав (1990). Пећка патријаршија. Београд-Приштина: Југословенска ревија, Јединство.
- Ерић, Слободан (2006). Косово и Метохија: Аргументи за останак у Србији. Београд: Удружење грађана Цер.
- Зиројевић, Олга (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт, Народна књига.
- Ивановић, Милан (2013). Метохија: споменици и разарања. Нови Сад; Београд: Прометеј; Службени гласник.
- Janićijević, Jovan, ур. (1998). The Cultural Treasury of Serbia. Belgrade: IDEA, Vojnoizdavački zavod, Markt system.
- Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку (Bishoprics and Metropolitanates of Serbian Church in Middle Ages). Београд: Историјски институт САНУ.
- Коматина, Ивана (2016). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт.
- Krstić, Branislav (2003). Saving the Cultural Heritage of Serbia and Europe in Kosovo and Metohia. Belgrade: Coordination Center of the Federal Government and the Government of the Republic of Serbia for Kosovo and Metohia.
- Ljubinković, Radivoje (1975). The Church of the Apostles in the Patriarchate of Peć. Belgrade: Jugoslavija.
- McAllester, Matthew (2001). Beyond the Mountains of the Damned: The War Inside Kosovo. New York-London: New York University Press.
- Мијовић, Павле (1960). Пећка Патријаршија. Београд: Туристичка штампа.
- Милеуснић, Слободан (2007). Водич кроз манастире у Србији. Београд: МСТ Гајић, Завод за унапређивање образовања и васпитања.
- Petković, Sreten (1982). The Patriarchate of Peć. Belgrade: Serbian Patriarchate.
- Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century (Српска епископска седишта у XIII веку)”. Старинар. 51 (2001): 171—184.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве (History of the Serbian Orthodox Church). књ. 1. Минхен: Искра.
- Subotić, Gojko (1975). The Church of St. Demetrius in the Patriarchate of Peć. Belgrade: Jugoslavija.
- Тричковић, Радмила (1980). „Српска црква средином XVII века”. Глас САНУ. 320 (2): 61—164.
- Тричковић, Радмила (1994). „Српски патријарх Калиник I: Друга обнова Пећке патријаршије”. Историјски часопис. 39 (1992): 87—118.
- Ferrari, Silvio; Benzo, Andrea (2014). Between Cultural Diversity and Common Heritage: Legal and Religious Perspectives on the Sacred Places of the Mediterranean. London & New York: Routledge.
- Warrander, Gail; Knaus, Verena (2010). Kosovo (2nd изд.). Bradt Travel Guides.
Спољашње везе
- „Манастир Пећка патријаршија — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Манастир Пећка патријаршија - Епархија Рашко-призренска
- Пећка патријаршија - Пројекат Растко
- Фотографија новог изгледа Пећке патријаршије
- Патријаршија - темељи српског духа („Вечерње новости“, фељтон, 26. новембар - 4. децембар 2008)
- Пећка патријаршија се спрема за устоличење патријарха („Политика“, 28. септембар 2010)
- Милан Ивановић: Метохија - споменици и разарања
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.
