Мето Јовановски

С Википедије, слободне енциклопедије
Мето Јовановски
Лични подаци
Пуно имеМетодиј Јовановски
Датум рођења(1946-01-17)17. јануар 1946.
Место рођењаПанчарево, ФНР Југославија
Датум смрти16. новембар 2023.(2023-11-16) (77 год.)
Место смртиСкопље, Северна Македонија
Занимањефилмски, позоришни и телевизијски глумац
Рад
Активни период1971—2023
Битне улогеКућа поред пруге — Божо Муња
Тетовирање — Илко
Пре кише — др. Сашо
Нечиста крв — Агим
Село гори, а баба се чешља — Димче Зафрхановски
Кад сване дан — Митар
Немањићи — Манојло I Комнин
Веза до IMDb-а

Мето Јовановски (Панчарево, 17. јануар 1946 — Скопље, 16. новембар 2023) био је југословенски и македонски позоришни, телевизијски и филмски глумац.[1]

Биографија

Методи Мето Јовановски је рођен 17. јануара 1946. године у Панчареву, ФНРЈ (тадашња општина Берово). Отац му је био Александар Санде, а мајка Јана Јанинка. Имао је браћу Атанаса и Јована и сестру Љубу Љубицу. Основну школу и гимназију завршио је у Делчеву. Након завршене гимназије радио је у Народном позоришту у Штипу. Два пута је слао упит позоришној академији у Београду да ли може да конкурише за упис, али није био добио одговор.[2] Дипломирао је на Позоришној академији у Софији 1970. године, као последња генерација професора Бојана Дановског (Бука Данона).[2] Исте године када дипломира, враћа се у СФРЈ, где се запошљава у Драмском позоришту у Скопљу, где је играо 40 година. Радио је и као гост у позориштима у Куманову, Велесу, Струмици, Сплиту, Сарајеву, Подгорици.[2] Осим што се бавио глумом, бавио се и позоришном режијом, а такође је био и професор на глумачкој академији.[2]

Године 1984. упознао је у Сплиту будућу супругу Љиљу, која је била родом из Вараждина, са којом је био у браку до 1993. године и са којом је стекао две ћерке. Бивша супруга и ћерка су се одселиле у Вараждин.[2]

Његова глумачка каријера почела је и пре завршетка студија, на сцени Народног позоришта у Штипу. Од тада, за кратко време истакао се као један од водећих драмских уметника у Социјалистичкој Републици Македонији, као и на простору целе СФРЈ. Добитник је бројних награда за улоге у филмовима и позоришним представама, као и великим бројем државних награда и признања.

Прву филмску улогу остварио је 1971. године, када је добио улогу у филму Македонски део пакла, где је глумио партизана. Најзначајније улоге играо је у филмовима Пре кише, Кад сване дан и у филму Тетовирање, као и у ТВ серији Село гори, а баба се чешља где је био у улози Димчета.[3][4]

Био је почасни члан Црногорског народног позоришта од 2001. године, где је играо у преставама Малограђани (2001) и Урнебесна трагедија (2014).[5]

Преминуо је 16. новембра 2023. године, а сахрањен је у Алеји великана у Скопљу.[6]

Мето Јовановски, први слева, на
Филмским сусретима у Нишу, 1984. године

Филмографија

Год. Назив Улога
1970-е
1971. Македонски део пакла партизан
1973. Уклети смо, Ирина Дамјан
1973. Смилевскиот конгрес Тодор Попхристов
1973. Кукла
1975. Илинка
1976. Најдужи пут Коста
1977. Итар Пејо (серија) Кадијата
1977. Пресуда Ђорче
1977. Најдужи пут (серија) Коста
1977. Саслушање на железници Дано
1977. Нели ти реков
1978. Белиот сид
1979. Курирот на Гоце Делчев (серија) Јонче
1980-е
1980. Време, воде Дудуле
1980. Учителот
1980. Оловна бригада Петре
1981. Црвени коњ Вани Урумов
1981. Доротеј Димитрије
1982. Илиндан (серија) Чавче
1982. Венеријанска раја (тв филм) професор
1982. Поноћно сунце
1982. Настојање Хамо
1982. Змајеви на ветру
1982. Тумба, тумба дивина
1982. Јахачи ветра
1983. Црвени коњ (серија)
1984. Memed My Hawk
1984. Опасни траг Нафијев брат
1984. Не рекох ли ти
1984. Комедијанти (серија) љубавник
1984. Кратак састанак
1984. Дивљач Симон
1985. Грб позади
1985. Трговац из Солуна Муса
1986. Срећна нова ’49. Драгослав Ковачевски
1986. Сунце на длану (серија)
1987. Waitapu професор филозофије
1987. Резервисти
1987. На путу за Катангу Јанко
1987. Хај-Фај
1988. За сада без доброг наслова редитељ
1988. Кућа поред пруге Божо Муња
1989—1993 Еурека
1990-е
1990. Трст виа Скопје (серија) Штуц
1990. Станица обичних возова Неми
1991. Опстанак (серија) Усамљеник (Осамениот)
1991. Тетовирање Илко
1992. Одлазак од Паскавелија Орсе
1992. Јевреји долазе Јова Бургер
1993. Македонска сага хоџа
1994. Пре кише др. Сашо
1994 Прекалени
1995. Анђели на отпаду Анастасије
1996. Нечиста крв Агим
1997. Фелкис
1997 Добродошли у Сарајево
1998 Вујко Вања Вања
1998. Стршљен Авдија
1998. Ливада доктор
2000-е
2000 Је ли јасно пријатељу
2001 Прашина професор
2002 Зона Замфирова
2004. Велика вода Никодиновски
2006. Жеђ Косова стари Србин
2006. Тајна књига отац Андреј
2009. Нормални судија
2009. Село гори... и тако Димче
2010-е
2010. Мисија Лондон македонски амбасадор
2010. Као рани мраз Видрин отац
2010. Крај света
2010. Остављени Гаго
2010. Бели, бели свет Црни
2010 Шесто чуло Владимир
2008—2016. Село гори, а баба се чешља Димче Зафрхановски
2010 Мајке
2012. Кад сване дан Митар
2012. Треће полувреме Раби
2013. Чефурји раус! Боле
2014. Пресуда доктор
2014. Деца сунца Крал
2014. Index Zero стари човек
2014 Кум Монах
2014 До балчака
2015. Енклава Милутин Арсић
2016. Златна петорка
2016 Ослобођење Скопља
2017. Последња црквена звона
2017—2018. Немањићи — рађање краљевине Манојло I Комнин
2018. Ругање Исусу Лазар
2020.-те
2021—2022 Црна свадба поп
2022 Државни службеник
2022—2023 Бистра вода професор
2023 Божићна јелка ТВ-филм деда
2023 Бранилац ТВ-серија Енри Аслани
2023 Црвени песник ТВ-серија свештеник
2024 Руски конзул ТВ-филм

Награде

  • Пет пута је проглашаван глумцем године од часописа Екран.
  • Седам пута је награђиван на Позоришним играма Војдан Чернодрински у Прилепу.
  • Четири пута био добитник награде Милтон Манаки.
  • Награда града Скопља 13. новембар.
  • Републичка награда 11. октобар за појединачно глумачко остварење 1980. године.
  • Републичка награда 11. октобар за дугогодишњи рад и остварења.
  • Државна награда Републике Македоније Климент Охридски.
  • Златни венац на фестивалу за мале и експерименталне сцене у Сарајеву, два пута за улоге у представама Еригон и Карамазови.
  • Златна маска од новина Вечер за улогу Порфирија у представи Злочин и казна на Охридском лету.
  • Две Гранд-при награде на Фестивалу глумачких остварења у Нишу за филмове Срећна нова '49. и Тетовирање.
  • Награда за најбољу споредну епизодну мушку улогу у филму Црвени коњ на Фестивалу глумачких остварења у Нишу.
  • Златна значка на Филмском фестивалу у Врњачкој бањи.
  • Златна клапа у Београду, за допринос филмској уметности.
  • Награда за најбољу споредну улогу на Међународном фестивалу експериментално позоришта у Ријеци за улогу Бесемјонова у представи Малограђани, извођену на Црногорском народном позоришту (2002).
  • Награда за најбољу споредну улогу у представи Наопак комшилук на међународном позоришном фестивалу Марулићеви дани, у Сплиту 2008. године.
  • Награда почасног члана Црногорског народног позоришта (2015).[5]
  • Награда на позоришном фестивалу Ристо Шишков, за најбоље глумачком остварење у представи Коза, или ко је Силвија, 2008. године.[7]
  • Награда Петре Прличко (2010)
  • Награда Војдан Чернодрински (2015)
  • Гранд при Међународног фестивала глумаца у Никшићу за улогу у представи Урнебесна трагедија (2015)[5]
  • Награда Златни платан за изузетан допринос евро-медитеранском филму, Фестивал медитеранског и европског филма у Требињу (2018)[8]
  • Награда Омаж (2019)
  • Награда Киненова за допринос филмској уметности (2021)
  • Награда на фестивалу Измир (Турција) "Златни кишобран" (2022)
  • Награда на фестивалу Јоаким Фест за претставу My name is Goran Stefanovski (2022)

Референце

  1. ^ „Преминуо Мето Јовановски”. Радио-телевизија Србије. 16. 11. 2023. Приступљено 16. 11. 2023. 
  2. ^ а б в г д „NAŠ GOST: Meto Jovanovski - Živimo u vrijeme seoba naših naroda (VIDEO) | Herceg Televizija Trebinje”. www.herceg.tv. Приступљено 2023-11-16. 
  3. ^ Мето Јовановски на сајту Драмског театра Скопље {мкд}
  4. ^ Мето Јовановски биографија
  5. ^ а б в IN MEMORIAM METO JOVANOVSKI 1946-2023 Црногорско народно позориште 16. 11. 2023.
  6. ^ Direktor CNP-a odao počast glumcu na komemoraciji u Skoplju: Meto Jovanovski bio je veliki prijatelj Crne Gore i njene kulture cdm.me 20. 11. 2023.
  7. ^ „Драмски Театар Скопје: Мето Јовановски”. dramskiteatar.com.mk. Приступљено 1. 12. 2016. 
  8. ^ „Filmski festival u Trebinju: Uručena priznanja Svetlani Bojković i Metu Jovanovskom”. glassrpske.com. 8. 8. 2018. Архивирано из оригинала 08. 08. 2018. г. Приступљено 08. 08. 2018. 

Спољашње везе


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мето_Јовановски&oldid=26508807”