Мето Јовановски
Мето Јовановски | |
---|---|
![]() Мето Јовановски, први слева, на Филмским сусретима у Нишу, 1984. године | |
Пуно име | Методиј Јовановски |
Датум рођења | 17. јануар 1946. |
Место рођења | Панчарево![]() |
Активни период | 1971—данас |
Занимање | филмски, позоришни и телевизијски глумац |
Битне улоге | Кућа поред пруге — Божо Муња Тетовирање — Илко Пре кише — др. Сашо Нечиста крв — Агим Село гори, а баба се чешља — Димче Кад сване дан — Митар Немањићи — Манојло I Комнин |
IMDb веза |
Мето Јовановски (рођен 17. јануара 1946. у Панчареву) је југословенски и македонски позоришни, телевизијски и филмски глумац.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 17. јануара 1946. године у Панчареву, ФНРЈ. Дипломирао је на Позоришној академији у Софији и исте године се враћа у СФРЈ, где се запошљава у драмском позоришту у Скопљу. Његова глумачка каријера почела је и пре завршетка студија, на сцени Народног позоришта у Штипу. Од тада, за кратко време истакао се као један од водећих драмских уметника у Социјалистичкој Републици Македонији, као и на простору целе СФРЈ. Добитник је бројних награда за улоге у филмовима и позоришним представама, као и великим бројем државних награда и признања. Прву филмску улогу остварио је 1971. године, када је добио улогу у филму Македонски део пакла, где је глумио партизана. Најзначајније улоге играо је у филмовима Пре кише, Кад сване дан и у филму Тетовирање.[1] [2]
Награде[уреди | уреди извор]
- Пет пута је проглашаван глумцем године од часописа Екран.
- Седам пута је награђиван на Позоришним играма Војдан Чернодрински у Прилепу.
- Четири пута био добитник награде Милтон Манаки.
- Награда града Скопља 13 Новембар.
- Републичка награда 11. Октобар за поједниначно глумачко остварење 1980. године.
- Републичка награда 11. Октобар за дугодишњи рад и остварења.
- Државна награда Републике Македоније Климент Охридски.
- Златни венац на фестивалу за мале и експерименталне сцене у Сарајеву, два пута за улоге у представама Еригон и Карамазови.
- Златна маска од новина Вечер за улогу Порфирија у представи Злочин и казна на Охридском лету.
- Две Гранд-при награде на Фестивалу глумачких остварења у Нишу за филмове Срећна нова '49. и Тетовирање.
- Награда за најбољу споредну епизодну мушку улогу у филму Црвени коњ на Фестивалу глумачких остварења у Нишу.
- Златна значка на Филмском фестивалу у Врњачкој бањи.
- Златна клапа у Београду, за допринос филмској уметности.
- Награда за најбољу споредну улогу на Међународном фестивалу експериментално позоришта у Ријеци за улогу Бесемјонова у представи Малограђани, извођену на Црногорском народном позоришту.
- Награда за најбољу споредну улогу у представи Наопак комшилук на међународном позоришном фестивалу Марулићеви дани, у Сплиту 2008. године.
- Награда почасног члана Црногорског народног позоришта
- Награда на позоришном фестивалу Ристо Шишков, за најбоље глумачком остварење у представи Коза, или ко је Силвија, 2008. године.[3]
- Награда Златни платан за изузетан допринос евро—медитеранском филму, Фестивал медитеранског и европског филма у Требињу (2018)[4]
Филмографија[уреди | уреди извор]
Год. | Назив | Улога |
---|---|---|
1970-е | ||
1971. | Македонски део пакла | партизан |
1973. | Уклети смо, Ирина | Дамјан |
1973. | Смилевскиот конгрес | Тодор Попхристов |
1973. | Кукла | |
1975. | Илинка | |
1976. | Најдужи пут | Коста |
1977. | Итар Пејо (серија) | Кадијата |
1977. | Пресуда | Ђорче |
1977. | Најдужи пут (серија) | Коста |
1977. | Саслушање на железници | Дано |
1977. | Нели ти реков | |
1978. | Белиот сид | |
1979. | Курирот на Гоце Делчев (серија) | Јонче |
1980-е | ||
1980. | Време, воде | Дудуле |
1980. | Учителот | |
1980. | Оловна бригада | Петре |
1981. | Црвени коњ | Вани Урумов |
1981. | Доротеј | Димитрије |
1982. | Илиндан (серија) | Чавче |
1982. | Венеријанска раја (тв филм) | професор |
1982. | Полнокно сонце | |
1982. | Настојање | Хамо |
1982. | Змајеви на ветру | |
1982. | Тумба, тумба дивина | |
1982. | Јавачи на ветрот | |
1983. | Црвени коњ (серија) | |
1984. | Memed My Hawk | |
1984. | Опасни траг | Нафијев брат |
1984. | Не рекох ли ти | |
1984. | Комедијанти (серија) | љубавник |
1984. | Кратак састанак | |
1984. | Дивљач | Симон |
1985. | Грб позади | |
1985. | Трговац из Солуна | Муса |
1986. | Срећна нова ’49. | Драгослав Ковачевски |
1986. | Сонце на дланка (серија) | |
1987. | Waitapu | професор филозофије |
1987. | Резервисти | |
1987. | На путу за Катангу | Јанко |
1987. | Хај-Фај | |
1988. | За сада без доброг наслова | редитељ |
1988. | Кућа поред пруге | Божо Муња |
1990-е | ||
1990. | Трст виа Скопје (серија) | Штуц |
1990. | Станица обичних возова | Неми |
1991. | Опстанак (серија) | Усамљеник (Осамениот) |
1991. | Тетовирање | Илко |
1992. | Одлазак од Паскавелија | Орсе |
1992. | Јевреји долазе | Јова Бургер |
1993. | Македонска сага | хоџа |
1994. | Пре кише | др. Сашо |
1995. | Анђели на отпаду | Анастасије |
1996. | Нечиста крв | Агим |
1997. | Фелкис | |
1998. | Стршљен | Авдија |
1998. | Ливада | доктор |
2000-е | ||
2004. | Велика вода | Никодиновски |
2006. | Жеђ Косова | стари Србин |
2006. | Тајна књига | отац Андреј |
2009. | Нормални | судија |
2009. | Село гори... и тако | Димче |
2010-е | ||
2010. | Мисија Лондон | македонски амбасадор |
2010. | Као рани мраз | Видрин отац |
2010. | Крај света | |
2010. | Остављени | Гаго |
2010. | Бели, бели свет | Црни |
2010. | Село гори, а баба се чешља | Димче |
2012. | Кад сване дан | Митар |
2012. | Треће полувреме | Раби |
2013. | Чефурји раус! | Боле |
2014. | Пресуда | доктор |
2014. | Деца сунца | Крал |
2014. | Index Zero | стари човек |
2015. | Енклава | Милутин Арсић |
2016. | Златна петорка | |
2017. | Последња црквена звона | |
2017—2018. | Немањићи — рађање краљевине | Манојло I Комнин |
2018. | Mocking Of Christ | Лазар |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Мето Јовановски на сајту Драмског театра Скопље {мкд}
- ^ Мето Јовановски биографија
- ^ „Драмски Театар Скопје: Мето Јовановски”. dramskiteatar.com.mk. Приступљено 1. 12. 2016.
- ^ „Filmski festival u Trebinju: Uručena priznanja Svetlani Bojković i Metu Jovanovskom”. glassrpske.com. 8. 8. 2018.