Мето Јовановски
| Мето Јовановски | |
|---|---|
Мето Јовановски
|
|
| Пуно име | Методиј-Мето Јовановски |
| Датум рођења | 17. јануар 1946. |
| Место рођења | Панчарево СФРЈ |
| Активни период | 1971—данас |
| Занимање | филмски, позоришни и телевизијски глумац и редитељ. |
| Битне улоге | Пре кише, Кад сване дан, Тетовирање |
| IMDb веза | |
Мето Јовановски је југословенски и македонски позоришни, телевизијски, филмски глумац и позоришни редитељ.
Биографија[уреди]
Рођен је 17. јануара 1946. године у Панчареву, СФРЈ. Дипломирао је на Позоришној академији у Софији и исте године се враћа у СФРЈ, где се запошљава у драмском позоришту у Скопљу. Његова глумачка каријера почела је и пре завршетка студија, на сцени Народног позоришта у Штипу. Од тада, за кратко време истакао се као један од водећих драмских уметника у Социјалистичкој Републици Македонији, као и на простору целе СФРЈ. Добитник је бројних награда за улоге у филмовима и позоришним представама, као и великим бројем државних награда и признања. Прво филмску улогу остварио је 1971. године, када је добио улогу у филму Македонски део пакла, где је глумио партизана. Најзначајније улоге играо је у филмовима Пре кише, Кад сване дан и у филму Тетовирање.[1] [2]
Награде[уреди]
- Пет пута је проглашаван глумцем године од часописа Екран.
- Седам пута је награђиван на Позоришним играма Војдан Чернодрински у Прилепу.
- Четири пута био добитник награде Милтон Манаки.
- Награда града Скопља 13 Новембар.
- Републичка награда 11. Октобар за поједниначно глумачко остварење 1980. године.
- Републичка награда 11. Октобар за дугодишњи рад и остварења.
- Државна награда Републике Македоније Климент Охридски.
- Златни венац на фестивалу за мале и експерименталне сцене у Сарајеву, два пута за улоге у представама Еригон и Карамазови.
- Златна маска од новина Вечер за улогу Порфирија у представи Злочин и казна на Охридском лету.
- Две Гранд-при награде на Фестивалу глумачких остварења у Нишу за филмове Срећна нова '49. и Тетовирање.
- Награда за најбољу споредну епизодну мушку улогу у филму Црвени коњ на Фестивалу глумачких остварења у Нишу.
- Златна значка на Филмском фестивалу у Врњачкој бањи.
- Златна клапа у Београду, за допринос филмској уметности.
- Награда за најбољу споредну улогу на Међународном фестивалу експериментално позоришта у Ријеци за улогу Бесемјонова у представи Малограђани, извођену на Црногорском народном позоришту.
- Награда за најбољу споредну улогу у представи Наопак комшилук на међународном позоришном фестивалу Марулићеви дани, у Сплиту 2008. године.
- Награда почасног члана Црногорског народног позоришта
- Награда на позоришном фестивалу Ристо Шишков, за најбоље глумачком остварење у представи Коза, или ко је Силвија, 2008. године.[3]
Редитељски ангажмани[уреди]
Поред глуме, Мето Јовановски се остварио као редитељ позоришних представа
- Сламка на ветру, по књизи Колета Чошуле
- Клуб старих лордова, Струмички театар
- Хајнер Милер : Филоктет, Велешки театар
- Дупли плеј-оф, Драмски Театар Скопје
- Лаку ноћ, мајко, по делу Марше Норман, Драмски Театар Скопје
- Монодрама Исповест лудила, по делу Николаја Гогоља, Драмски Театар Скопје
- Хамлет Долна Гаштаног по делу Иве Брешана, Драмски Театар Скопје
Филмографија[уреди]
| Филмографија глумца Мете Јовановског | |||
|---|---|---|---|
| Год. | Назив | Улога | |
| 1970-е | |||
| 1971. | Македонски део пакла | партизан | |
| 1973. | Уклети смо, Ирина | Дамјан | |
| 1973. | Смилевскиот конгрес | Тодор Попхристов | |
| 1973. | Кукла | ||
| 1975. | Илинка | ||
| 1976. | Најдужи пут (серија) | Коста | |
| 1976. | Најдужи пут | Коста | |
| 1977. | Итар Пејо (серија) | Кадијата | |
| 1977. | Пресуда | Ђорче | |
| 1977. | Саслушање на железници | Дано | |
| 1977. | Нели ти реков | ||
| 1978. | Белиот сид | ||
| 1979. | Курир Гоце Делчева (серија) | Јонче | |
| 1980-е | |||
| 1980. | Време, воде | Дудуле | |
| 1980. | Учителот | ||
| 1980. | Оловна бригада | Петре | |
| 1981. | Црвени коњ | Вани Урумов | |
| 1981. | Доротеј | Димитрије | |
| 1982. | Илиндан (серија) | Чавче | |
| 1982. | Венеријанска раја (тв филм) | професор | |
| 1982. | Полнокно сонце | ||
| 1982. | Настојање | Хамо | |
| 1982. | Змајеви на ветру | ||
| 1982. | Тумба, тумба дивина | ||
| 1982. | Јавачи на ветрот | ||
| 1983. | Црвени коњ (серија) | ||
| 1984. | Memed My Hawk | ||
| 1984. | Опасни траг | Нафијев брат | |
| 1984. | Не рекох ли ти | ||
| 1984. | Комедијаши | љубавник | |
| 1984. | Кратак састанак | ||
| 1984. | Дивљач | Симон | |
| 1985. | Грб позади | ||
| 1985. | Трговац из Солуна | Муса | |
| 1986. | Срећна нова ’49. | Драгослав Ковачевски | |
| 1986. | Сунце на длану (серија) | ||
| 1987. | Waitapu | професор филозофије | |
| 1987. | Резервисти | ||
| 1987. | На путу за Катангу | Јанко | |
| 1987. | Хај-Фај | ||
| 1988. | За сада без доброг наслова | редитељ | |
| 1988. | Кућа поред пруге | Божа Муња | |
| 1990-е | |||
| 1990. | Трст преко Скопља (серија) | Штуц | |
| 1990. | Станица обичних возова | Неми | |
| 1991. | Опстанак (серија) | Усамљеник | |
| 1991. | Тетовирање | Илко | |
| 1992. | Одлазак од Паскавелија | Орсе | |
| 1992. | Јевреји долазе | Јова Бургер | |
| 1993. | Македонска сага | хоџа | |
| 1994. | Пре кише | др. Сашо | |
| 1995. | Анђели на отпаду | Анастасије | |
| 1996. | Нечиста крв | Агим | |
| 1997. | Фелкис | ||
| 1998. | Стршљен | Авдија | |
| 1998. | Ливада | доктор | |
| 2000-е | |||
| 2004. | Велика вода | Никодиновски | |
| 2006. | Жеђ Косова | стари Србин | |
| 2006. | Тајна књига | отац Андреј | |
| 2009. | Нормални | судија | |
| 2009. | Село гори... и тако | Димче | |
| 2010-е | |||
| 2010. | Мисија Лондон | македонски амбасадор | |
| 2010. | Као рани мраз | Видрин отац | |
| 2010. | Крај света | ||
| 2010. | Остављени | Гаго | |
| 2010. | Бели, бели свет | Црни | |
| 2010. | Село гори, а баба се чешља | Димче | |
| 2012. | Кад сване дан | Митар | |
| 2012. | Треће полувреме | Раби | |
| 2013. | Чефурји раус! | Боле | |
| 2014. | Пресуда | доктор | |
| 2014. | Деца сунца | Крал | |
| 2014. | Index Zero | стари човек | |
| 2015. | Енклава | Милутин Арсић | |
| 2016. | Златних пет | ||
| 2017. | Последња црквена звона | ||
| 2017. | Немањићи — рађање краљевине | Мануел I Комненос | |
Референце[уреди]
- ↑ Мето Јовановски на сајту Драмског театра Скопље {мкд}
- ↑ Мето Јовановски биографија
- ↑ „Драмски Театар Скопје: Мето Јовановски”. dramskiteatar.com.mk. Приступљено 1. 12. 2016.
