Мирковци (Винковци)

Координате: 45° 16′ 15″ С; 18° 51′ 01″ И / 45.27092° С; 18.85028° И / 45.27092; 18.85028
С Википедије, слободне енциклопедије

Мирковци
Мирковци, српска православна црква "Св. Никола"
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаВуковарско-сремска
ГрадВинковци
ОбластСрем
Становништво
 — 2011.Раст 3.283
Географске карактеристике
Координате45° 16′ 15″ С; 18° 51′ 01″ И / 45.27092° С; 18.85028° И / 45.27092; 18.85028
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина91 m
Мирковци на карти Хрватске
Мирковци
Мирковци
Мирковци на карти Хрватске
Мирковци на карти Вуковарско-сријемске жупаније
Мирковци
Мирковци
Мирковци на карти Вуковарско-сријемске жупаније
Остали подаци
Поштански број32100 Винковци
Позивни број385 32
Регистарска ознакаVK

Мирковци су насељено место у саставу града Винковаца у западном Срему, Република Хрватска.

Историја[уреди | уреди извор]

Први пут се помињу 1475. године. Забележени су у Пећком и у Водничком поменику.

Године 1733,, имали су 70-80 становника, а 1734. године 60 кућа, 1736. године спао је број кућа на 31. Снажно насељавање Мирковаца десило се наредних десет година. Тако су 1744. године имали 100 кућа. А 1766. године су имали 115 кућа, док 1791. године имају 107 кућа са 791 становником. До 1810. године број становника се смањио јер су се неке породице преселиле у Босну или Србију. Године 1810, су имали 125 кућа а 1808, 738 становника. По попису пред Мађарску буну 1847. године ту је живело 1088 православних Срба. Код пописа из 1867. године види се повећање, па их је тада 1124 душа.[1]

Мирковце су углавном населиле личка, севернодалматинска, барањска и источнобосанска српска струја.

Село Мирковци, 5 km источно од Винковаца, 1928. године

Године 1857, у Мирковцима је био 861 становник, 1880. их је било 1.198 колико и 1900. године. Десет година касније број становника је нешто порастао – на 1.215 од тога „мушких 605, женских 610, православних 1.135, римокатолика 77 (од тога 37 Мађара и 9 Немаца), од мушких чита и пише 358 а од женских 314".

У мирковачкој православној цркви 1857. године иконостас је осликао иконописац Павле Чортановић. Темпло је иначе озидан и гипсом украшен, направио је Павлов отац - Петар Чортановић. Парох месни био је у то време поп Александар Панић.[2]

Године 1921. је у селу било 1.219, а 1931, 1.314 житеља – од тога је било "1.190 православних, 107 римокатолика, 2 протестанта, 14 осталих хришћани и 1 муслиман".

Захваљујући досељавању после Другог светског рата, из подручја одакле су Срби традиционално долазили, у селу је 1948. године било 1.414 житеља. И сви остали послератни пописи бележе раст становништва – 1961, 2.121; – 1971, 2.499; – 1981, 2.940 житеља од којих 2.600 Срба.

По попису из 2001. године у Мирковцима живи 2.673 становника, а од 1997, од мирне реинтеграције западног Срема и Барање Хрватској Мирковци су припојени граду Винковци.

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Мирковци су имали 3.283 становника.[3]

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 2.375 2.017 2.012
Хрвати 535 338 370
Југословени 177 512 46
Муслимани 11 7 2
Мађари 10 5
Македонци 6 8
Црногорци 4 6
Албанци 1
остали и непознато 135 45 50
Укупно 3.233 2.940 2.499 '
Демографија[4]
Година Становника
1961. 2.121
1971. 2.499
1981. 2.940
1991. 3.233
2001. 2.673
2011. 3.283

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Мирковци је имало 3.233 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
2.375 73,46%
Хрвати
  
535 16,54%
Југословени
  
177 5,47%
Русини
  
26 0,80%
Роми
  
18 0,55%
Мађари
  
12 0,37%
Муслимани
  
11 0,34%
Словаци
  
6 0,18%
Македонци
  
5 0,15%
Украјинци
  
5 0,15%
Црногорци
  
4 0,12%
Грци
  
1 0,03%
Словенци
  
1 0,03%
остали
  
1 0,03%
неопредељени
  
34 1,05%
регион. опр.
  
1 0,03%
непознато
  
21 0,64%
укупно: 3.233

Спорт[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  2. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 6. 3. 2017. 
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]