Дејан Алексић

С Википедије, слободне енциклопедије
Дејан Алексић
Dejan Aleksic.JPG
Датум рођења(1972-05-01)1. мај 1972.(50 год.)

Дејан Алексић (рођен 1. маја 1972) српски је књижевник. На књижевну сцену ступа средином деведесетих, са првим објављеним делом у 22. години. Побеђује на Фестивалу поезије младих у Врбасу 1995. године. Сматра се једним од најзначајнијих књижевних стваралаца млађе генерације. Његове песме су уврштене у бројне зборнике и антологије, а превођен је на енглески, немачки, норвешки, бугарски, грчки, македонски, мађарски, словачки, словеначки и русински језик.

Живи у Краљеву и ради као уредник за поезију у књижевном часопису Повеља.

Библиографија и награде[уреди | уреди извор]

Књиге песама:

  • Потпуни говор (1995)
  • Доказивање сенке (1996)
  • Свагдашњи час (2000)
  • Собна митологија (2003)
  • После (2005)
  • Довољно (2008)
  • Једино ветар (2011)
  • Бити (2013)

Књиге за децу:

  • Дугме без капута, (2002)
  • Пустоловине једног зрна кафе (2004)
  • Кад се разболео Петак (2006)
  • На пример (2006)
  • Нежна песма о нежном ветру Дувољубу (2006)
  • Божићна прича (2007)
  • Музика тражи уши (2008)
  • Стижу блесе, чувајте се (2010)
  • Кога се тиче како живе приче (2013)
  • Ципела на крају света (2014)
  • Чудесни доживљаји Азбучка Првог у тридесет слова (2015)

Драмски текстови:

  • Вина и пингвина (2010)
  • Ружно паче, дечија представа (2012)
  • Ивица и Марица, дечија представа (2015)

Поезија и књижевни стил[уреди | уреди извор]

Поезија Дејана Алексића најчешће се карактерише као неосимболистичка, иако је ово сврставање одвише грубо за специфични израз његових дела. Сам аутор као изворишта своје поезије наводи песнике симболистичке оријентације као што су Јован Дучић, Милан Ракић, Иван Лалић и Бранко Миљковић, иако тематски и стилски опсег његових дела надилази оквире симболизма и неосимболизма. Врло често користи класичне форме и облике са посебним интересовањем везаним за питање односа форме и садржине, што се посебно огледа у потеби да пише у везаном стиху, иако то није чест случај са ауторима млађе генерације. Везани стих као једна од основих карактеристика Алексићеве поезије надграђује се и истиче по својој јединственој сложености која се огледа у бројним опкорачењима на неочекиваним позицијама као и каталептичким одступањима, што води отежавању повезивања семантичких целина које су често испрекидане и бројним инверзијама, семантичким рогобатностима и уметнутим реченицама, што отежава читање, али га и уздиже на виши ниво. Специфичност Алексићевог израза огледа се и у богатству ерудиције као и у суптилности бројних симбола и метафора остварених са изразитим версификаторским умећем, док се на идејном плану истичу теме метафизичких димензија изражене кроз свакодневне ситуације, кроз опозицију мало/велико, банално/трансцедентално.

Књижевност за децу[уреди | уреди извор]

Дејан Алексић је посебно афирмисан као књижевник за децу и сматра се наследником Душка Радовића, Драгана Лукића, Драгана Ђорђевића и Љубивоја Ршумовића. Добитник је Награде Змајевих дечјих игара 2008. за изузетан стваралачки допринос књижевном изразу за децу. Аутор је неколико позоришних текстова за децу и заступљен је у читанкама за основну школу. Његове песме представљају праве језичке игре које карактерише супротстављање појмова, персонификовање предмета и појава, као и груписање израза по звуку, при чему се гради јединствени сплет елемената баладичности, хумора, пародичности и игре изражених кроз занимљиве, неочекиване и свеже риме које подстичу машту, разиграност и смисао за лепо. Што се тиче саме идеје водиље када је књижевност за децу у питању, Алексић закључује да је идеални песник за децу онај који би успео да синтетише стваралаштво Васка Попе и Душка Радовића због његовог специфичног односа према најмлађима. Наиме, Радовић не посматра децу као непотпуна бића и не спушта се на дечји ниво када пише за децу, већ се, напротив, на њега уздиже, што је умногоме утицало на Алексићево стваралаштво за одрасле уносећи у њега свежину и јединствени угао перцепције.

Награде[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nagrada Plavi čuperak dodeljena Dejanu Aleksiću”. 3. 3. 2016. Приступљено 17. 5. 2022. 
  2. ^ „Пчеличина књига ЛУДВИГ ВАН МОЦАРТ добитник награде Сребрно Гашино перо”. Чачански Глас. 24. 8. 2017. Приступљено 17. 5. 2022. 
  3. ^ „Награда “Мирослав Антић” уручена Дејану Алексићу”. Скупштина Града Новог Сада. 15. 3. 2019. Приступљено 17. 5. 2022. 
  4. ^ „Награда „Милош Црњански” Дејану Алексићу за роман „Петља. Политика. 10. 3. 2022. Приступљено 12. 3. 2022. 
  5. ^ Краљ, М. (10. 3. 2022). „"ГОРДАНА" АЛЕКСИЋУ: Додељена награда за најбољу књигу намењену младим читаоцима”. Вечерње новости. Приступљено 12. 3. 2022. 
  6. ^ „Проглашен први добитник књижевне награде „Душан Радовић. Град Београд, Сeкретаријат за информисање. 9. 2. 2022. Приступљено 17. 5. 2022. 
  7. ^ „ДОБИТНИК „ЗЛАТНОГ КЉУЧИЋА“ ДЕЈАН АЛЕКСИЋ”. Смедеревске новине. 28. 2. 2022. Приступљено 17. 5. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]