Музеј у Мајданпеку
Музеј у Мајданпеку | |
---|---|
Оснивање | 1. јануар 1999. |
Локација | Мајданпек Србија |
Врста | музеј |
Директор | Александар Репеџић в.д. Дипломирао на Одсеку за етнологију и антр. ФФ у Београду |
Адреса | Светог Саве 41 Мајданпек |
Веб-сајт | Музеј у Мајданпеку |
Музеј у Мајданпеку спада у категорију завичајних музеја чији је главни циљ истраживање, обрада, чување и презентација материјалних, духовних и природних добара са подручја Поречке реке, Горњег Пека и суседних подручја, са посебном нагласком на археометалургију и традиционалну влашку културу.[1]
Основне информације
[уреди | уреди извор]Музеј у Мајданпеку основана је 1998. године издвајањем Одељења Музеја рударства и металургије из Бора, које је основано у Мајданпеку 1984. године.
Музеј је са радом звано почео 1. јануара 1999. године, на основу оснивачке одлуке Скупштине општине Мајданпек број 06-12 / 8 од 9. јула 1998. године, када је Музеј и уписана у регистар Привредног суда у Зајечару 27. новембра 1998. године, решењем тог суда број Фи-782/98.
Територијална надлежност Музеја
[уреди | уреди извор]Територија у надлежности музеја је општина Мајданпек у којој се налазе два, за културну историју ране Европе, најважнија налазишта:[2]
- Лепенски Вир - прво људско насеље на отвореном после миленијумског живота праисторијског леденог доба у пећинама
- Рудна Глава - први рудник у Европи, који документује прелазак човека из каменог у метално доба, у коме живи и данас.
Имајући у виду да се музеј налази на територији на којој већину становништва у сеоским насељима чине Власи, Музеј се бави и чувањем ритуалне праксе и још увек живих обичаји, за које је етнолошка наука утврдила да су најархаичнији на тлу модерне Европе.[2]
Ова три елемента, од којих је сваки непроцењив културни и научни бисер, дају право стручњацима који територију општине Мајданпек сматрају колевком древне Европе![2]
-
Археолошко налазиштеЛепенски Вир
-
Археолошко налазиште Рудна Глава
-
Традиција и обичаји Влаха у Србији
Кадровска структура и финансирање
[уреди | уреди извор]У Музеју тренутно ради троје запослених, двоје са факултетском дипломом и један дипломац
Музеј ангажује и два стална спољна сарадника са ВСС.
Као државни Музеј установа се финансира из Буџета општине Мајданпек једним делом и из донација мањим делом.
Збирке
[уреди | уреди извор]Музеј располаже са следећим збиркама:[1]
- Етнолошка збирка, поседује 243 предмета (у студијској збирци 62)
- Природњачка збирка, поседује 151 (10) предмета
- Археолошка збирка, поседује 90 (386) предмета
- Историјска збирка, поседује 174 (18) предмета
- Фотографска збирка, поседује 196 (285) предмета
- Уметничка збирка збирка, поседује 106 предмета
- Нумизматичка збирка, поседује 4 колекције
Фондови
[уреди | уреди извор]Признања Рудника бакра Мајданпек, доделе плакета): 60 јединица
Фото клуб Мајданпек са РБМ информативном службом: 3.000
Висина рудника магнетита: 2.500
разно (цркве, школе, насеља): 500 чинова (1.100 листова)
копије докумената из других музеја и архива: 1.800
родослови Горњег Пореча, Мајданпека и Горњег Пека, изводи из црквених и матичних књига и слично: 2.200 јединица
Регистар музеја
[уреди | уреди извор]Укупне јединице у збиркама, студијским збиркама и фондовима износи ~ 10.400 јединица.
До сада је инвентарно 986 предмета.[1]
Стручна библиотека
[уреди | уреди извор]Стручна библиотека поседује 3.124 библиографских јединица
Теренска документација
[уреди | уреди извор]Теренска документација садржи 127 фасцикли, и 8 томова теренских дневника од по 200 страница
Медијска библиотека
[уреди | уреди извор]Медијску библиотеку (медијатеку) која садржи документацију са теренских истраживања и извиђања чине:[1]
- 630 негатива филмова са 22.000 снимака
- преко 30.000 дигиталних фотографија
- 18 видео касета
- 50 магнетофонских трака
- 20 аудио касета
- два награђивана етно-филма
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Веб страница музеја у Мајданпеку Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2021)