Пређи на садржај

Музеј у Мајданпеку

С Википедије, слободне енциклопедије
Музеј у Мајданпеку
Оснивање1. јануар 1999.
ЛокацијаМајданпек
 Србија
Врстамузеј
ДиректорАлександар Репеџић в.д. Дипломирао на Одсеку за етнологију и антр. ФФ у Београду
АдресаСветог Саве 41 Мајданпек
Веб-сајтМузеј у Мајданпеку

Музеј у Мајданпеку спада у категорију завичајних музеја чији је главни циљ истраживање, обрада, чување и презентација материјалних, духовних и природних добара са подручја Поречке реке, Горњег Пека и суседних подручја, са посебном нагласком на археометалургију и традиционалну влашку културу.[1]

Основне информације

[уреди | уреди извор]

Музеј у Мајданпеку основана је 1998. године издвајањем Одељења Музеја рударства и металургије из Бора, које је основано у Мајданпеку 1984. године.

Музеј је са радом звано почео 1. јануара 1999. године, на основу оснивачке одлуке Скупштине општине Мајданпек број 06-12 / 8 од 9. јула 1998. године, када је Музеј и уписана у регистар Привредног суда у Зајечару 27. новембра 1998. године, решењем тог суда број Фи-782/98.

Територијална надлежност Музеја

[уреди | уреди извор]

Територија у надлежности музеја је општина Мајданпек у којој се налазе два, за културну историју ране Европе, најважнија налазишта:[2]

  • Лепенски Вир - прво људско насеље на отвореном после миленијумског живота праисторијског леденог доба у пећинама
  • Рудна Глава - први рудник у Европи, који документује прелазак човека из каменог у метално доба, у коме живи и данас.

Имајући у виду да се музеј налази на територији на којој већину становништва у сеоским насељима чине Власи, Музеј се бави и чувањем ритуалне праксе и још увек живих обичаји, за које је етнолошка наука утврдила да су најархаичнији на тлу модерне Европе.[2]

Ова три елемента, од којих је сваки непроцењив културни и научни бисер, дају право стручњацима који територију општине Мајданпек сматрају колевком древне Европе![2]

Кадровска структура и финансирање

[уреди | уреди извор]

У Музеју тренутно ради троје запослених, двоје са факултетском дипломом и један дипломац

Музеј ангажује и два стална спољна сарадника са ВСС.

Као државни Музеј установа се финансира из Буџета општине Мајданпек једним делом и из донација мањим делом.

Музеј располаже са следећим збиркама:[1]

  • Етнолошка збирка, поседује 243 предмета (у студијској збирци 62)
  • Природњачка збирка, поседује 151 (10) предмета
  • Археолошка збирка, поседује 90 (386) предмета
  • Историјска збирка, поседује 174 (18) предмета
  • Фотографска збирка, поседује 196 (285) предмета
  • Уметничка збирка збирка, поседује 106 предмета
  • Нумизматичка збирка, поседује 4 колекције

Признања Рудника бакра Мајданпек, доделе плакета): 60 јединица

Фото клуб Мајданпек са РБМ информативном службом: 3.000

Висина рудника магнетита: 2.500

разно (цркве, школе, насеља): 500 чинова (1.100 листова)

копије докумената из других музеја и архива: 1.800

родослови Горњег Пореча, Мајданпека и Горњег Пека, изводи из црквених и матичних књига и слично: 2.200 јединица

Регистар музеја

[уреди | уреди извор]

Укупне јединице у збиркама, студијским збиркама и фондовима износи ~ 10.400 јединица.

До сада је инвентарно 986 предмета.[1]

Стручна библиотека

[уреди | уреди извор]

Стручна библиотека поседује 3.124 библиографских јединица

Теренска документација

[уреди | уреди извор]

Теренска документација садржи 127 фасцикли, и 8 томова теренских дневника од по 200 страница

Медијска библиотека

[уреди | уреди извор]

Медијску библиотеку (медијатеку) која садржи документацију са теренских истраживања и извиђања чине:[1]

  • 630 негатива филмова са 22.000 снимака
  • преко 30.000 дигиталних фотографија
  • 18 видео касета
  • 50 магнетофонских трака
  • 20 аудио касета
  • два награђивана етно-филма
  1. ^ а б в г „O Muzej u Majdanpeku”. www.muzejmajdanpek.com. Архивирано из оригинала 17. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-18. 
  2. ^ а б в „Teritorija Muzeja u Majdanpeku - kolevka drevne Evrope”. www.muzejmajdanpek.com. Архивирано из оригинала 17. 05. 2021. г. Приступљено 2021-05-18. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]