Осмаково први пут отворило школу 1855. године, а то је заслуга старог поп Николе Игњатовића, месног пароха. Он је позвао неког Анатолија "калуђера из Рима" (?), да учи његовог унука Јована (будућег свештеника у Осмакову). Наместио је попа, школу и стан за учитеља у црквену кући. Похађало је наставу преко 30 ђака а месечно је учитељ добијао један дукат. Клупе су биле обичне, на њима су седели ученици а писали на коленима. Али старац Анатолије је био строг и пијаница, који је и немилосрдно тукао децу са "валогама". Валоге је био поступак батинања, током којег два ученика на мотки држе подигнутог кривца, чије су везане ноге око колена; док он виси главом надоле, следи батинање по задњици - то је била најстрожија казна. Завршио је свој учитељски рад у селу, кад је тим начином претукао попиног унука. Поп Никола је био љут, али је учитеља позвао на вечеру, а након јела уз помоћ "момака" (који су држали Анатолија), избатинао по задњици и затим отпустио. Учитељ Анатолије је лоше прошао у даљем животу, у селу Доњој Глами је након пијанке пао са коња и притом поломио обе ноге. Дуго се довијајући да преживи, напокон је умро је као инвалид у манастиру Габровници, где га је један поп сместио онако немоћног. До ослобођења од Турака, неколико се учитеља променило у Осмакову.[1] У месту је 1896. године радила четвороразредна мушка школа са 61 учеником.[2]
У насељу Осмаково живи 278 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,1 година (57,7 код мушкараца и 62,9 код жена). У насељу има 150 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,95.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.