Саобраћај у Италији

Из Википедије, слободне енциклопедије

Република Италија спада у велике земље Европе и представља средишњу земљу Средоземља, што да је изванредне услове за развој прометног саобраћаја. Италија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водени саобраћај, посебно поморски. Рим, као престоница Италије, и Милано, као њено најважније привредно средиште, представљају не само главне саобраћајне чворове у држави, већ и у овом делу Европе.

Железнички саобраћај[уреди]

Предвиђене брзе железнице у Италији
Брзи воз на једној од италијанских станица
Карта Италије са системима градске железнице

У Италији постоји више железничких предузећа, од којих је највећа и најпознатија железничка компанија Трениталија. Италијанска железница је веома развијена и може се рећи да свако значајније место у земљи има железничку станицу и везу железницом. Велики градови се полако међусобно повезују брзом железницом, која се интензивно изграђује.

Укупна дужина железничке мреже стандардног колосека у Италији је 19.394 km (1998. године), од чега на железницу стандардног колосека отпада 18.071 km. Електрификовано је 11.322 km железнице. Постоје је и пруге уског колосека са укупном дужином од 1.323 km. Ова железница се данас користи више у туристичке сврхе.

Најважније железничко чвориште у земљи је Милано, где се укршатју пруге са Апенинског полуострва и из Европе. Остала важна железничка чворишта са великим железничким станицама су: Рим, Болоња, Бари, Фиренца, Ђенова, Напуљ, Палермо, Торино, Венеција.


Најважније железничке пруге у Италији су оне које примају возове великих брзина:


У Италији постоји и веома развијена мрежа градске железнице. Велики број градова поседује трамвајски систем, а више већих градова поседује метро систем:


Железничка веза са суседним земљама:


Друмски саобраћај[уреди]

Саврене ауто-путна петља у близини Ђенове
Ауто-пут А26 - Ауто-пут тунела
Ауто-путни прстен око Рима - типичан Тангенцијале

Укупна дужина друмских путева у Италији је 654.676 km, сви са чврстом подлогом (1998. година). Дужина ауто-путева тренутно износи око 7000 km, а очекује се и изградња нових деоница. Треба нагласити да Италија, упркос врло израженом планинском крајолику у већем делу земљу, поседује веома савремену путну мрежу на свим нивоима, од државних ауто-путева до сеоских путева.

Данашњи државни ауто-путеви повезују све важније градове у држави, посебно са Римом и Миланом, као и престоницама и великим градовима суседних земаља. Многи ауто-путеви прате линије главних железница. Они се углавном пружају трасама Европских коридора, а носе двозначне називе „А+број“. ПОред класичних ауто-путева постоји и кружни ауто-путеви око великих градова или „прстени“ (тзв. Тангенцијале), као и ауто-путне везе између блиских главних ауто-путева (тзв. Бретеле) и између градова без пролазних ауто-путева и њима најближих главних ауто-путева (тзв. Ракорди).

Лука у Трсту

Најважнији државни ауто-путеви су:


Водени саобраћај[уреди]

Гондоле на каналу у Венецији

Италија је приморска и средоземна земља и има много великих поморских лука. Такође, под заставом Италије плови 427 трговачких бродова са више од 1000 регистарсих тона. Највећа италијанска лука је Ђенова, позната и на новоу целог света. Велике луке су: Ла Специја, Ливорно, Напуљ, Каљари, Месина, Палермо, Катанија, Бриндизи, Бари, Анкона, Венеција, Трст.

Са друге стране, копнени саобраћај, мада дужине 2400 km, је слабо развијен и није међународног значаја. Разог овоме је што већина река мала и кратка, са плитким коритом и веома променљивог водостаја (лети неке реке и пресуше). Саобраћај по језерима такође је мањем значаја и више као саставни део туризма.

Посебан случај представља Венеција, једини светски познат град где је преовлађујућа врста градског превоза пловилима кроз многобројне канале.


Гасоводи и нафтоводи[уреди]

Нафтовод: Дужина токова је 1.703 km.

Гасовод: Дужина токова је 19.400 km.


Ваздушни транспорт[уреди]

"Малпенса“ аеродром у Милану
"Линате“ аеродром у Милану

У Италији постоји неколико авио-компанија, од којих је најпознатија Алиталија, једна од најважнијих у целој Европи.

У држави постоји 230 званично уписаних аеродрома, од тога је са тврдом подлогом 133. У држави чак 51 аеродром има IATA код (IATA Airport Code) и, самим тим, међународни значај. Два аеродрома су међународног значаја (тзв. „хабови")и то су:

Поред њих важни аеродроми у држави су и:

У Италији је званично уписан и 5 хелиодрома.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :