Свети синод

Из Википедије, слободне енциклопедије

Свети синод (грч. σύνοδοςсабор, окупљање) црквени је законодавни или извршни орган. На његовом челу стоји црквени поглавар (предстојатељ).

У неким православним помјесним црквама свети синод је сабор свих епархијских архијереја[1] и самим тим врховна власт. У тим црквама обично постоји и стални синод, црквено тијело ужег састава које је носилац извршне власти. Нпр. у Грчкој православној цркви постоји Свети архијерејски синод (црквенозаконодавна власт) и Стални свети синод (извршна власт).[2]

У другим православним црквама свети синод је само извршни орган, док се црквенозаконодавни орган назива архијерејски сабор или сабор епископа. Нпр. у Српској православној цркви постоји Свети архијерејски сабор (црквенозаконодавна власт) и Свети архијерејски синод (извршна власт).[3] Исто тако, у Руској православној цркви постоји Архијерејски сабор и Свети синод.[4]

Осим црквенозаконодавне или извршне власти свети синод врши и судску власт над архијерејима.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Свети синод као сабор архијереја може укључивати само епархијске архијереје, али негдје и викарне. Нпр. Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије је сабор свих њених архијереја (и епархијских и викарних).
  2. Ιερά Σύνοδος и Διαρκής Ιερά Σύνοδος, Приступљено 13. 9. 2014.
  3. „Устав Српске православне цркве“, II издање Светог архијерејског синода, Београд, 1957.
  4. Устав Русской Православной Церкви (руски), Приступљено 13. 9. 2014.