Свети синод

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Свети синод (грч. Ιερά Σύνοδος) црквени је законодавни или извршни орган. На његовом челу стоји црквени поглавар (предстојатељ).

У неким православним помјесним црквама свети синод је сабор свих епархијских архијереја[1] и самим тим врховна власт. У тим црквама обично постоји и стални синод, црквено тијело ужег састава које је носилац извршне власти. Нпр. у Грчкој православној цркви постоји Свети архијерејски синод (црквенозаконодавна власт) и Стални свети синод (извршна власт).[2]

У другим православним црквама свети синод је само извршни орган док се црквенозаконодавни орган назива архијерејски сабор или сабор епископа. Нпр. у Српској православној цркви постоји Свети архијерејски сабор (црквенозаконодавна власт) и Свети архијерејски синод (извршна власт).[3] Исто тако, у Руској православној цркви постоји Архијерејски сабор и Свети синод.[4]

Осим црквенозаконодавне или извршне власти свети синод врши и судску власт над архијерејима. Сходно томе, према канонском праву, синод у свом саставу мора имати најмање тројицу архијереја. Тело које се издаје за синод, а не задовољава канонске предуслове за пуноправан рад, означава се као "псеудо-синод".

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Свети синод као сабор архијереја може укључивати само епархијске архијереје, али негдје и викарне. Нпр. Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије је сабор свих њених архијереја (и епархијских и викарних).
  2. ^ Ιερά Σύνοδος и Διαρκής Ιερά Σύνοδος, Приступљено 13. 9. 2014.
  3. ^ Устав Српске православне цркве (1957)
  4. ^ Устав Русской Православной Церкви (на језику: руски), Приступљено 13. 9. 2014.