Суводол (Смедерево)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Суводол
Suvodol, OŠ Svetitelj Sava, 04.jpg
ОШ „Светитељ Сава“
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Подунавски
Град Смедерево
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 788
Географске карактеристике
Координате 44°33′16″ СГШ; 20°52′18″ ИГД / 44.5545° СГШ; 20.871666° ИГД / 44.5545; 20.871666Координате: 44°33′16″ СГШ; 20°52′18″ ИГД / 44.5545° СГШ; 20.871666° ИГД / 44.5545; 20.871666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 162 м
Суводол на мапи Србије
Суводол
Суводол
Остали подаци
Позивни број 026
Регистарска ознака SD

Суводол је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 788 становника (према попису из 2002. било је 849 становника).

Историја[уреди]

Село лежи јужно од варошице Колара у општини Смедерево.

Предање каже да је раније, не зна се када, постојало у близини извора Далеко где се и данас налази на трагове из прошлости. Раније се ово село звало Битинац, и под тим именом помиње у арачким списковима из првих десетина 19. века. Први становници биле су породице које су из Колара после пропасти Првог српског устанка избегле преко Дунава, а при повратку настаниле се на месту данашњег Суводола. Како су у Коларима били на ударцу Турцима, и због њихових зулума и насиља, склонили су се овде где је била шума и пусто, па су овде остали и кад су се прилике измениле, крчили су и палили шуму, подизали куће сламом покривене, и тако основали село. Године 1818. село је имало 25, а 1822. год. 26 кућа. Године 1846. Суводол је имао 42 куће, а по попису из 1921. год. у селу је било 160 кућа са 964 становника.

Најстарије су породице, које су из Колара дошле: Павићи, Цветковићи, Николићи, Стојановићи (Станојевићи) старином из околине Јагодине, Стаменковићи (Миловановићи) старином из околине Гиљана, Дрмниковићи (Јовановићи, Миљковићи), Смиљковићи (Марковићи, Ветровићи) чији дед дошао из Тешице (крушевачке), Бранковићи (Младеновићи) старином из околине Прокупља, Ђорђевићи старином од Прокупља и Крстићи.

Остале породице долазили из разних места и насељавале се овде. Према пореклу се све ове породице могу овако груписати: има 4 породице са 30 кућа старинаца, 2 породице са 9 кућа становника непознатог порекла, 6 породица са 18 кућа динарских досељеника, 8 породица са 45 кућа косовско-метохијских досељеника и 5 породица са 22 куће досељеника из вардарско-моравских области, (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Суводол живе 644 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (41,0 код мушкараца и 44,5 код жена). У насељу има 208 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,79.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.073
1953. 1.084
1961. 1.046
1971. 952
1981. 934
1991. 910 899
2002. 849 868
2011. 788
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
841 99,05 %
Југословени
  
2 0,23 %
Македонци
  
1 0,11 %
Бугари
  
1 0,11 %
непознато
  
1 0,11 %


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19.др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).

Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.

Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.

Спољашње везе[уреди]