Српски сроднички односи

Српски сроднички односи проистичу из сродства (крвног, грађанског, тазбинског или духовног) и српски језик је врло богат речима када су у питању родбински односи. Неки термини се не могу наћи и превести у једној речи на многе друге језике, укључујући и друге словенске језике.

Врсте сродства

Главни чланак: Сродство (право)

Види још: Родбинско сродство § Врсте сродства

Сродство, у правном смислу, дефинише се као правом призната веза између два или више лица између којих постоје одређена права и обавезе. У српском народу, осим сродства признатог по државном праву постоји и сродство духовно сродство (по блискости или некаквом завету). Стога би се сроднички односи могли поделити на крвно (природно) сродство, грађанско (по усвојењу), тазбинско (женидбом односно удајом), пријатељско (двородно) и духовно (слободним избором).

Крвно сродство или природно сродство се заснива крвном везом, односно рођењем и постоји између лица која проистичу једно од другог (нпр. отац и син) или од заједничког претка (нпр. брат и сестра). Сродници који проистичу једни од других чине замишљену праву линију (лат. linea recta) која може бити усходна (нпр. син → отац → деда...) или нисходна (нпр. деда → отац → син...). Ако сродници проистичу од заједничког претка онда је то побочна линија (лат. linea collateralis). Побочно сродство може бити и полуродно уколико сродници имају само једног заједничког претка (нпр. полубраћа и полусестре). Ако им је заједнички предак отац онда су консангвини, а ако је мајка онда су утерини.

Грађанско сродство или сродство по усвојењу не настаје природним путем (рођењем), већ вештачким односно правним путем (усвојењем). Постоји потпуно усвојење (лат. adoptio plena), које се изједначава у потпуности са крвним сродством, и непотпуно усвојење (лат. adoptio minus plena), где настаје само сродство између усвојиоца и усвојеника (не и њихових сродника).

Тазбинско сродство (лат. affinitas) настаје закључењем брака и то је сродство између једног брачног друга и сродника другог брачног друга (нпр. зет и ташта, снаха и свекар, маћеха и пасторак, дедина друга жена и унук њеног мужа).

Пријатељско сродство настаје такође закључењем брака и постоји између сродника једног и сродника другог брачног друга (нпр. свастика и девер, заова и шурак, свекрва и таст). Црквено право сврстава тазбину и пријатељство под двородно сродство, а познаје још и трородно сродство (између једног брачног друга и двородних сродника другог; између сродника једног брачног друга и двородних сродника другог).

Духовно сродство подразумева братимљење (побратимљење) и сестримљење (посестримљење). Избор побратима (мушке особе која није никакав крвни род, за брата) или посестриме (женске особе која није никакав крвни род, за сестру) је специфичан (редак) начин успостављања сродства и заснива се на узајамној чврстој одлуци две одрасле особе да се међусобно сматрају братом или сестром. Обично је засновано на изузетној духовној блискости, у случају када особе немају природне браће или сестара или уколико су особе једна другој учиниле неку велику услугу, прошле заједно кроз велике тешкоће или слично. Овакав братски/сестрински однос остаје до краја живота између те две особе и обично се не преноси на потомке и друге чланове фамилије.

Степени и колена крвног сродства

Постоје два начина за израчунавање (компутацију) крвног сродства: грађанско или цивилно израчунавање (лат. computatio civilis) и природно израчунавање (лат. computatio naturalis). Првим се утврђују степени, а другим колена. У неким деловима српског народа, колена се називају пасови (у Црној Гори).

Грађанско израчунавање врши се на основу правила римског права садржаног у изреци: Quod sunt generationis, tot sunt gradus (колико има рођења, толико има степена). У правој линији, степен сродства се израчунава од потомака ка претку или обратно (нпр. први степен су отац/мајка и син/кћерка, други степен су деда/баба и унук/унука, трећи степен су прадеда/прабаба и праунук/праунука итд.). У побочној линији је сложеније утврђивање удаљености сродства. Ту се узима у обзир број рођења са обе стране линије, изузимајући заједничког претка. Тако, брат и сестра су други степен побочног сродства јер их од заједничког претка дели њихова два рођења, први рођаци су четврти степен побочног сродства јер их од заједничког претка дели четири рођења (рођење њихових родитеља, затим њихово рођење), ујак и нећак су трећи степен побочног сродства јер их од заједничког претка дели три рођења (рођење ујака, рођење ујакове сестре и њеног сина тј. нећака). У побочној линији нема првог степена сродства. Ово је грађански начин израчунавања степеновања сродства. У српском народном рачунању бочног сродства, за децу рођену од истих родитеља се каже да су рођени браћа и сестре, док се за побочне рођаке из 4. степена (грађанског рачунања) каже да су прво-рођаци, односно "браћа и сестре од стрица,тетке или ујака". Аналогно томе следећи побочни ред се сматра друго-рођацима, што би у грађанском начину представљало 8. степен сродства.

Природно израчунавање у правој линији врши се као код цивилног израчунавања. Колена се израчунавају од потомака ка претку или обратно (нпр. прво колено су отац/мајка и син/кћерка, друго колено су деда/баба и унук/унука итд.). Код побочног сродства је другачије, ту се израчунава одстојање само са једне стране. Ако је на једној страни одстојање веће до заједничког претка, онда се узима у обзир само веће одстојање. Тако, брат и сестра су прво колено, први рођаци су друго колено, ујак и нећак су друго колено. Природно израчунавање присутно је у обичајном праву и канонском праву, мада нпр. Српска православна црква израчунава крвно сродство и сва друга сродства по степенима. У народном набрајању колена или пасова, наводи се под овим термином само директна линија по мушкој линији. Пример: Колена (пасови) су отац, деда, прадеда, чунукдеда...

Називи сродника

Види још: Сродник

Ужа породица

Ужу породицу данас чине родитељи и деца, мада се понекад члановима уже породице сматрају и припадници старијих генерација који живе под истим кровом.

• мајка,од миља мама — женски родитељ детета;
• отац, од миља тата — мушки родитељ детета;
• син — мушко дете родитеља;
• ћерка, кћерка или кћи — женско дете родитеља;
• пасторак — син жене или мужа из претходног брака или ванбрачне везе;
• пасторка — кћерка жене или мужа из претходног брака или ванбрачне везе;

Сва деца без обзира да ли имају иста оба родитеља, истог само једног родитеља (полубраћа и полусестре) или су усвојена, називају се међусобно браћом и сестрама.

За супружнике родитеља који нису крвни родитељи детета се каже:

• очух — муж мајке детета, који није отац истог;
• маћеха — супруга оца детета, која није мајка истог.

Директни потомци

Главни чланак: Потомак

Сродници по правој нисходној линији (потомци):

• син — мушко дете родитеља;
• ћерка, кћерка или кћи — женско дете родитеља;
• Унук — синов или кћеркин син;
• Унука — синова или кћеркина кћерка;
• праунук — унуков или унукин син;
• праунука — унукова или унукина кћерка;
• чукунунук — праунуков или праунукин син;
• чукунунука — праунукова или праунукина кћерка;

(чукунунучад се негде називају и беле пчеле )

Преци

Главни чланак: Предак

До четвртог колена постоје уобичајено утврђени називи предака:

Колено	Назив	Однос
1	отац, мајка	Родитељи
2	деда, баба	Родитељи оца или мајке
3	прадеда, прабаба	Родитељи деда и баба
4	чукундеда, чукунбаба	Родитељи прадеда и прабаба

Сви словенски језици имају сличне појмове до прадеда и прабабе. Код многих Словена, даљи сродници потом само умножавају „пра-“ по усходној линији (прапрадеда, прапрапрадеда). Изрази чукундеда и прапрадеда су синоними у обичном говору. Код Срба је била очигледна тежња да именују своје предке што даље у прошлост, те је умножавање префикса „пра-“ до 7. колена или чак даље би било тешко изговорљиво.

У Иловичком препису Номоканона Светог Саве, који је најстарији сачувани препис Номоканона, из 1262. године, а који се, након што су га хрватске усташе украле током Другог светског, до данас налази у Библиотеци ХАЗУ у Загребу, постоји страница са табелом изнад које стоји наслов „Степени сродыства“. А која заправо представља шему степеновања сродника која прати описани начин одређивања линије предака.

Иван Зовко је 1902. године прикупио у Зборнику за народни живот Јужних Славена степене сродства у којем се помињу девебаба и деведид (баба и деда из деветог колена) и варијације чукундеда (шукундједа) нпр. шукуншукундједа.

Вук Караџић није забележио ниједан назив о степенима сродства изван табеле сродника изнад. Реч аскурђел речник САНУ наводи са првим поменом код Јована Јовановића Змаја. Један документ, матична књига из Ирига из 1792. наводи називе за мушке претке који иду до деветог колена: наврндед, аскунђел, кунђел, куребал и сукуров.

Осим раније наведених примера из Ирига, добар део тих речи се први пут појављује у роману Милорада Павића Предео сликан чајем из 1988. године.. По таблодима и форумима се наводи да је за Политику, 1995. године, а касније и за РТС исте године, афористичар Бранислав Брана Црнчевић изјавио да је додатак на праву листу предака смислио у кафани са још пар пријатеља да би се подсмевао новопеченим националистима и „верницима“ који немају појма о српској историји и језику.

Осамдесетих година прошлог века па до 2004. године низ истраживача записао је усмену предају о називима за претке. У овом научном раду из 2022 год. филолог и докторант филозофског факултета Жарко Б. Вељковић дао је тренутно најбољи упоредни преглед израза из теренских радова, документа из Ирига из 1792, Вуковог речника из 1852. и популарних књига.

Речи са кореном „кур-“, што је основа за старословенску реч за петла, етимолошки могу да означавају везу са полним органом и његовим деловима или пренесено -везу са плодности.Потребно је утврдити да ли су то могући локализми који су се користили у ограниченом простору, измишљене, искривљене речи, преписане из каснијих извора, пореклом из других језика, или ипак постоје стварне и вишеструке потврде у старим списима. Неке од речи се нпр. помињу на табли старе кафане „Чарда на крај света“ што није чврст доказ, али и у псовкама, фразама или причама без јасног значења и везе са степеном сродства.

Сада влада велика збрка не само са убаченим измишљеним терминима, мањим варијацијама у изговору, него и у месту на усходној линији, што је приметио и Иван Зовко је 1902. године у „Зборнику за народни живот Јужних Славена“ са именима која прате стандарно словенско именовање предака. Зовкова примедба о „пометњи код набрајања у назад генерација почевши одмах од прадједа“ вреди и данас.Највећу снагу имају докази прикупљени пре осамдесетих и романа Милорада Павића и чланка Моме Капора који су популаризовали термине и актуелизовали питање назива за претке.

Побочни преци

Су бочни ближи или даљи рођаци директних предака. За ове називе се у српском народу граде обично разне неформалне комбинације, пример:

Баба-тетка — бабина или дедина сестра

Деда-стриц— дедин брат

Баба-ујна— бабиног брата жена

Побочни рођаци

Главни чланак: Рођак

Браћа и сестре родитеља и њихови супружници се зову:

• стриц, чича, чика, чико, ћић — очев брат;
• стрина — стричева жена;
• ујак, ујка, ујко — мајчин брат;
• ујна — ујакова жена;
• тетка — очева или мајчина сестра;
• теча, течо, тетат — теткин муж;

Њихова деца се зову:

• брат од стрица/ујака/тетке— син од стрица/ујака/тетке
• сестра од стрица/ујака/тетке— ћерка од стрица/ујака/тетке
• синовац —син брата (од брата)
• синовица —ћерка брата (од брата)
• братанац —син брата (од сестре)
• братаница —ћерка брата (од сестре)
• сестрић —син сестре
• сестричина —ћерка сестре
• нећак, нетијак — користи се и за сестрића, синовца и братанца ( углавном у Хрватској, Далмацији и Војводини)
• нећака, нећакиња — користи се и за сестричину, синовицу и братаницу (углавном у Хрватској, Далмацији и Војводини)

Међу Србима у Хрватској и Далмацији користе се и следећи изрази:

• стричевић, братић, братучед — стричев син
• стричевна — стричева кћи;
• теткић — теткин син;
• рођаковић — рођаков син;
• рођаковићка — рођакова кћи.

Најчешће се, осим када је потребно детаљно објаснити, за сроднике на истом нивоу породичног стабла каже једноставно „рођак“ или „брат“, односно „рођака“, „родица“ или „сестра“. У случају да се каже само „рођак“, тада се углавном не додаје да ли је од стрица, тетке и сл. али се често дода да је „први“ рођак/рођака, „други“ рођак/рођака, у зависности од удаљености најближег сродника у породичном стаблу (нпр. први рођаци су деца од две сестре или брата или сестре и брата, други рођаци су деца од два прва рођака, итд.). У неким крајевима дедина браћа и сестре (и њихове жене и мужеви) се нпр. називају деда-ујак, баба-ујна; деда-чика(стриц), баба-стрина; баба-тетка, деда-теча.

Тазбина и пријатељство

Главни чланак: Тазбина

Двородно сродство (тазбина иили пријатељство) је сродство између особе и родбине њихових супружника.

• Свекар — мужев отац;
• Свекрва — мужева мајка;
• Таст, пунац или старац — женин отац;
• Ташта или пуница — женина мајка;
• Зет — ћеркин или сестрин муж;
• Снаха или снаја — синова, унукова или братова жена;
• Девер — мужев брат;
• Јетрва — жена мужевог брата;
• Заова — мужева сестра;
• Заовац — муж мужеве сестре;
• Шурак или шурјак или шура — женин брат;
• Шурњаја или шурнаја или шурјакиња — жена жениног брата;
• Свастика — женина сестра;
• Пашеног, паша, пашанац или свак, баџа/o — муж женине сестре;
• Шогор — користи се за пашенога и за шурака (у Војводини)
• Шогорица—шогорова жена
• Свастић односно свастичина — син односно ћерка женине сестре;
• Пријатељ или прика — отац кћеркиног мужа или синове жене;
• Прија — мајка кћеркиног мужа или синове жене.

Кумство

Главни чланак: Кумство

Кумство представља посебан духовни однос између две фамилије које нису повезане ни на један од предходно описаних породичних начина и преноси се са генерације на генерацију. Мада је са бројним миграцијама овај обичај преношења кумства доста у изумирању, те се стварају нова кумства.

• Кум, кумашин — духовни отац детету при крштењу, сведок на венчању и уједно главни гост на свадби.
• Кума, кумашинка— кумова жена. У новије време са савременим кумствима кума може бити и особа женског пола која преузима на себе кумство.
• Кумче или кумић — дете у односу на кума који га је крстио;

Остало

• Посмрче — дете рођено после очеве смрти;
• Посвојче, нахранче, нахранко, нахранка или усвојеник, усвојеница — усвојено дете;
• Копиле или Копилче — дете коме се не зна отац (ова реч се користи и у увредљивом контексту);
• Сироче — дете коме су умрли родитељи;
• Познанче или пожњак — дете старијих родитеља;
• Нахоче, наход, находник, нахоткиња — нађено дете;
• Удовац — мушкарац чија је жена умрла;
• Удовица — жена чији је муж умро.

Литература

• Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. ISBN 978-86-7946-004-2. COBISS.SR 266644231.