Бранислав Црнчевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бранислав Црнчевић
Stevan Kragujevic, Brana Crncevic knjizevnik i politicar.JPG
Пуно име Бранислав „Брана“ Црнчевић
Датум рођења (1933-02-08)8. фебруар 1933.
Место рођења Ковачица
 Краљевина Југославија
Датум смрти 14. април 2011.(2011-04-14) (78 год.)
Место смрти Београд
 Србија
Најважнија дела
Босоноги и небо
Пиши као што ћутиш
Црни ђаво, црвени реп

Бранислав „Брана” Црнчевић (Ковачица, 8. фебруар 1933. — Београд, 14. април 2011) био је српски књижевник, афористичар, новинар, сценариста и политичар.

Биографија[уреди]

Рођен је 1933. године у Ковачици. Студирао је на Филозофском факултету у Београду. Своју каријеру је започео као службеник представништва зрењанинске пиваре у Новом Саду. Затим је уследила новинарско-уредничка фаза у листовима „Јеж“ и „Дуга“, као и у листу за децу „Мали јеж“. Такође је објављивао колумне у разним листовима и часописима, међу којима су „НИН“ и „Политика“. У међувремену, објавио је своју прву књигу за децу Босоноги и небо, а нешто касније и прву збирку афоризама Пиши као што ћутиш. На књижевну сцену је ступио под псеудонимом Винон Румски и Бранислав БИП. Током своје дуге каријере писао је литературу за децу, романе, афоризме, приче, телевизијске драме, песме... Добитник је награде „Змајевих дечјих игара“ за стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, 1987. године, те награда Златни беочуг за животно дело (Београд, 2010), Златни кључић града Смедерева за књижевност за децу, Златни крст Цара Лазара за песништво (Грачаница, 2010), Мајсторско писмо Књижевне заједнице „Борисав Станковић“ (Врање, 2011).

Црнчевићева дела су осећајна, једноставна и бајковита, што га препоручује како деци, тако и одраслим читаоцима. За грађу својих дела, он узима стварне, разигране, али и тужне слике живота. Књижевној теми приступа анегдотски са становишта хумора и фине ироније. Афоризми које је објављивао углавном су на тему карактера Срба и проблема мале државе.

Поред његове књижевне каријере истиче се и Црнчевићево политичко ангажовање, па га тако многи данас памте као доброг пријатеља бившег председника Слободана Милошевића. 1990. године изабран је за председника Матице исељеника Србије. Био је члан СДС-а, и заговорник невиности Радована Караџића пред Хашким Трибуналом. По одласку Војислава Шешеља у Хаг учлањује се у СРС, али након цепања те странке на две политичке опције одлази за Томиславом Николићем у СНС. Брана Црнчевић је члан Сената Републике Српске од 1996. године и добитник Ордена Његоша првог реда.

Културни центар у Руми носи његово име.

Преминуо је 14. априла 2011. године у Београду, после дуге и тешке болести.[1] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Десет одабраних афоризама[уреди]

  1. Ако су сви изузев мене мој народ, мој јадни народ нема никога осим мене.
  2. Тешко је бити Србин, али касно.
  3. Сви смо ми деца дезертера из 1389. године.
  4. Песник је одговоран само за оно што није рекао.
  5. Осећам да би они жртвовали мој живот за своја убеђења.
  6. Пре рата нисмо имали ништа, а онда су дошли Немци и уништили све.
  7. Склоните се, долази будућност.
  8. Ко је имао прилику да погине нека не кука што је остао жив.
  9. Отаџбина никада није толико у опасности колико је спасавају.
  10. Наши преци живели су веома бедно, а према најновијим подацима неки уопште нису ни живели.[2]

Библиографија[уреди]

  • 1963. Босоноги и небо
  • 1963. Ципелице од крокодилске коже
  • 1963. Њен први чај
  • 1965. Девојка са три оца
  • 1965. Кафаница, судница, лудница (извођено и као представа у Атељеу 212)
  • 1965. Пиши као што ћутиш
  • 1968. Дунаво
  • 1967. — 1971 Занати
  • 1971. Капетан и лула
  • 1971, 1981, 1989, 2006. Дневник једног...
  • 1978. Пета страна света
  • 1982. Сибири
  • 1982. Емигрант и игра
  • 1984. Мрав добра срца
  • 1985. Снови без тумачења
  • 1990, 2006. Српска посла
  • 1992, 2006. Српска и хрватска посла
  • 1994. Гласник
  • 1997. Црни ђаво, црвени реп I-II 2001. III
  • 2001. Песме
  • 2003. Заштитница уметности и друге приповетке
  • 2005. Земља надимака
  • 2006. Књига задушница
  • 2006. Обећани свет
  • 2007. Седам мокрих мајица и други записи
  • 2008. Има да нас нема
  • 2009. Чувари пепела
  • 2010. Шта има
  • 2010. Пиши као што ћутиш (измењено, допуњено и проширено издање)
  • 2011. Црни ђаво, црвени реп I-II
  • 2011. Заштитница уметности и друге приповетке
  • 2012. Трособна самица / Трёхкомнатная одиночка, драма

Референце[уреди]

  1. ^ „Преминуо Брана Црнчевић”. Blic.rs. Приступљено 30. 8. 2012. 
  2. ^ Из књиге Пиши као што ћутиш, Беоштампа, Београд, 2010

Спољашње везе[уреди]