Хајнрих Ото Виланд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хајнрих Ото Виланд
Heinrich Wieland.jpg
Хајнрих Ото Виланд,
немачки хемичар
Датум рођења (1877-06-04)4. јун 1877.
Место рођења Пфорцхајм
Немачко царство
Датум смрти 5. август 1957.(1957-08-05) (80 год.)
Место смрти Штарнберг
Западна Немачка
Школа Универзитет Лудвиг Максимилијан у Минхену

Хајнрих Ото Виланд (нем. Heinrich Otto Wieland, Пфорцхајм, 4. јун 1877.Штарнберг, 5. август 1957) је био немачки хемичар. Добио је Нобелову награду за хемију 1927. за истраживање жучних киселина[1][2]

Докторирао је 1901. на Универзитету у Минхену као студент Јоханеса Тилеа. Године 1914. постао је ванредни професор за специјална поглавља у органској хемији и директор органске секције у Државној лабораторији у Минхену. Од 1917. до 1918. Виланд је радио у Институту цара Вилхелма за физичку хемију и електрохемију у Берлину, што је била замена за службу у армији. Ту је сарађивао на пројекту синтезе бојног отрова иперита. Први је успео да синтетизује адамсит. У периоду 1913—1921, био је професор на Техничком универзитету у Минхену. Године 1941. Виланд ја изоловао токсин алфа-аманитин. Као уважени професор користио је свој положај да заштити неке јеврејске студенте.

У његову част се од 1964. додељује награда за хемију, биохемију, физиологију и клиничку медицину липида, која носи његово име. То је једна од најпрестижнијх награда за хемију у свету. Спонзор награде је компанија Берингер Ингелхајм (Boehringer Ingelheim) са којом је Виланд сарађивао.

Референце[уреди]

  1. P. Karrer (1958). „Heinrich Wieland. 1877-1957”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 4 (2): 340—352. doi:10.1098/rsbm.1958.0026. 
  2. Bernhard Witkop (1993). „Remembering Heinrich Wieland (1877-1957) portrait of an organic chemist and founder of modern biochemistry”. Medicinal Research Reviews. 12 (3): 195—274. doi:10.1002/med.2610120303. 


Спољашње везе[уреди]