Хајнрих Ото Виланд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хајнрих Ото Виланд
Heinrich Wieland.jpg
Хајнрих Ото Виланд,
немачки хемичар
Датум рођења (1877-06-04) 4. јун 1877.
Место рођења Пфорцхајм
Немачко царство
Датум смрти 5. август 1957.(1957-08-05)(80 год.)
Место смрти Штарнберг
Западна Немачка

Хајнрих Ото Виланд (нем. Heinrich Otto Wieland, Пфорцхајм, 4. јун 1877.Штарнберг, 5. август 1957) је био немачки хемичар. Добио је Нобелову награду за хемију 1927. за истраживање жучних киселина[1][2]

Докторирао је 1901. на Универзитету у Минхену као студент Јоханеса Тилеа. Године 1914. постао је ванредни професор за специјална поглавља у органској хемији и директор органске секције у Државној лабораторији у Минхену. Од 1917. до 1918. Виланд је радио у Институту цара Вилхелма за физичку хемију и електрохемију у Берлину, што је била замена за службу у армији. Ту је сарађивао на пројекту синтезе бојног отрова иперита. Први је успео да синтетизује адамсит. У периоду 1913—1921, био је професор на Техничком универзитету у Минхену. Године 1941. Виланд ја изоловао токсин алфа-аманитин. Као уважени професор користио је свој положај да заштити неке јеврејске студенте.

У његову част се од 1964. додељује награда за хемију, биохемију, физиологију и клиничку медицину липида, која носи његово име. То је једна од најпрестижнијх награда за хемију у свету. Спонзор награде је компанија Берингер Ингелхајм (Boehringer Ingelheim) са којом је Виланд сарађивао.

Референце[уреди]

  1. P. Karrer (1958). „Heinrich Wieland. 1877-1957”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society 4 (2): 340–352. doi:10.1098/rsbm.1958.0026 
  2. Bernhard Witkop (1993). „Remembering Heinrich Wieland (1877-1957) portrait of an organic chemist and founder of modern biochemistry”. Medicinal Research Reviews 12 (3): 195–274. doi:10.1002/med.2610120303 


Спољашње везе[уреди]