Пређи на садржај

Frejzer Stodart

С Википедије, слободне енциклопедије
James Fraser Stoddart
Lični podaci
Datum rođenja(1942-05-24)24. мај 1942.(82 год.)
Mesto rođenjaEdinburg, Škotska, UK
PrebivališteUK, US
DržavljanstvoBritansko
Naučni rad
PoljeSupramolekularna hemija
InstitucijaKvins univerzitet (1967–70)
Univerzitet u Šefildu (1970–1990)
Univerzitet u Birmingemu (1990–1997)
Univerzitet u Kaliforniji, Los Anđeles (1997–2008)
Nortvestern univerzitet (2008– )
UčeniciDejvid Li[1]
Poznat poMehanički vezane molekulske arhitekture (MIMA)
NagradeNobelova nagrada za hemiju (2016)[2]
Званични веб-сајт
stoddart.northwestern.edu
stoddart.northwestern.edu
Kristalna struktura rotaksana sa ciklobis(parakvat-p-fenilen) makrociklom koju je Stodart sa saradnicima objavio u Eur. J. Org. Chem. 1998, 2565–2571.
Kristalna struktura katenana sa ciklobis(parakvat-p-fenilen) makrociklom koju je Stodart sa saradnicima objavio u Chem. Commun., 1991, 634–639.
Kristalna struktura molekularnih boromejskih prstenova koju je Stodart sa saradnicima objavio u Science 2004, 304, 1308–1312.

Ser Džejms Frejzer Stodart (rođen 24. maja 1942,[3]) je Škotski hemičar, koji je član upravnog odbora, profesor hemije i rukovodilac Stodartove mehanostereohemijske grupe u Departmanu za hemiju Nortvestern univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama.[4] On je radio u oblastima supramolekularne hemije i nonotehnologije. Stodart je razvio visoko efikasne sinteze mehanički vezanih molekularnih arhitektura, kao što su molekularni boromejski prstenovi, katenani i rotaksani koristeći procese molekularnog prepoznavanja i molekularnog samostalnog sklapanja. On je demonstrirao da se te topologije mogu primeniti kao molekularni prekidači i motorni molekuli.[5] Njegova grupa je čak primenila te strukture u proizvodnji nanoelektronskih uređaja i nanoelektromehaničkih sistema (NEMS).[6] Za svoje doprinose je nagrađen brojnim priznanjima uključujući Kralj Fejsalovu međunarodnu nagradu za nauku 2007. godine.[7][8] On je podelio Nobelovu nagradu za hemiju sa Benom Feringom i Žan-Pjer Sovaž‎‎om 2016. godine za rad na dizajnu i sintezi molekularnih mašina.[2][9][10][11][12]

  1. ^ „2009 winner of the RSC Merck Award”. Royal Society of Chemistry. Приступљено 06. 10. 2016. 
  2. ^ а б Staff (05. 10. 2016). „The Nobel Prize in Chemistry 2016”. Nobel Foundation. Приступљено 05. 10. 2016. 
  3. ^ STODDART, Sir (James) Fraser. Who's Who. 1997 (online Oxford University Press изд.). A & C Black, an imprint of Bloomsbury Publishing plc.  (потребна претплата)
  4. ^ „Nanotechnology Star Fraser Stoddart to Join Northwestern”. NewsCenter. Northwestern University. 16. 08. 2007. Архивирано из оригинала 04. 07. 2019. г. Приступљено 12. 10. 2016. 
  5. ^ Coskun, Ali; Banaszak, Michal; Astumian, R. Dean; Stoddart, J. Fraser; Grzybowski, Bartosz A. (2012). „Great expectations: Can artificial molecular machines deliver on their promise?”. Chem. Soc. Rev. 41: 19—30. PMID 22116531. doi:10.1039/C1CS15262A. 
  6. ^ Coskun, Ali; Spruell, Jason M.; Barin, Gokhan; Dichtel, William R.; Flood, Amar H.; Botros, Youssry Y.; Stoddart, J. Fraser (2012). „High hopes: Can molecular electronics realise its potential?”. Chemical Society Reviews. 41 (14): 4827. doi:10.1039/C2CS35053J. 
  7. ^ „Stoddart Wins King Faisal International Prize”. Chemical & Engineering News. 85 (12): 71. 17. 03. 2007. Приступљено 26. 05. 2016. 
  8. ^ „Fraser Stoddart is awarded the 2007 King Faisal International Prize for Science”. California NanoSystems Institute. 17. 01. 2007. Архивирано из оригинала 10. 02. 2007. г. Приступљено 12. 10. 2016. 
  9. ^ Chang, Kenneth; Chan, Sewell (05. 10. 2016). „3 Makers of 'World's Smallest Machines' Awarded Nobel Prize in Chemistry”. New York Times. Приступљено 05. 10. 2016. 
  10. ^ Davis, Nicola; Sample, Ian (05. 10. 2016). „live”. the Guardian. Приступљено 05. 10. 2016. 
  11. ^ The Nobel Prize in Chemistry 2016
  12. ^ Van Noorden, Richard; Castelvecchi, Davide (2016). „World's tiniest machines win chemistry Nobel”. Nature. London: Springer Nature. 538 (7624): 152—153. Bibcode:2016Natur.538..152V. PMID 27734892. S2CID 4461416. doi:10.1038/nature.2016.20734. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]