Пређи на садржај

Од Хасел

С Википедије, слободне енциклопедије
Од Хасел
Лични подаци
Датум рођења(1897-05-17)17. мај 1897.
Место рођењаКристијанија,  Норвешка
Датум смрти11. мај 1981.(1981-05-11) (83 год.)
Место смртиОсло, Норвешка
Научни рад
Пољефизичка хемија
ИнституцијаУниверзитет у Ослу, Универзитет у Берлину
НаградеНобелова награда за хемију 1969.

Од Хасел (17. мај 1897 – 11. мај 1981) је био норвешки хемичар у области физичке хемије и добитник Нобелове награде 1969. године.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Хасел је рођен у Кристијанији (сада Осло), Норвешка. Његови родитељи су били Ернст Хасел (1848–1905), гинеколог, и Матилда Клавенес (1860–1955). Године 1915. уписао је Универзитет у Ослу где је студирао математику, физику и хемију, а дипломирао 1920. године. Виктор Голдшмит је био Хаселов тутор када је започео студије у Ослу, док је Хајнрих Јакоб Голдшмит, Викторов отац, био Хаселов саветник за тезу. Отац и син су били важне личности у Хаселовом животу и његови пријатељи.[2][3] Након што је узео годину дана паузе од студија одлази у Минхен у Немачку да ради у лабораторији професора Казимира Фајанса.[4]

Његов рад тамо довео је до откривања индикатора апсорпције. Након пресељења у Берлин, радио је на Институту Кајзер Вилхелм, где је почео да се бави истраживањем рендгенске кристалографије.[5] Он је унапредио своја истраживања са Рокфелеровом стипендијом, добијеном уз помоћ Фрица Хабера. Године 1924. докторирао је на Хумболтовом универзитету у Берлину, пре него што је прешао на своју алма матер, Универзитет у Ослу, где је радио од 1925. до 1964. године. Професор је постао 1934.[6]

Његов рад је прекинут у октобру 1943. године када су њега и друго универзитетско особље ухапсили чланови Nasjonal Samling (десничарска политичка партија) и предали окупационим властима. Био је у неколико логора, док није пуштен у новембру 1944.[7]

Рад

[уреди | уреди извор]
Хајнрих Јакоб Голдшмит је био Хаселов саветник за тезу и отац Виктора Голдшмита Credit: Narve Skarpmoen, 1916

Хасел се првобитно фокусирао на неорганску хемију, али почев од 1930. године, његов рад се концентрисао на проблеме повезане са молекуларном структуром, посебно структуром циклохексана и његових деривата. Упознао је норвешку научну заједницу са концептима електричних диполних момената и дифракције електрона. Рад по коме је најпознатији је утврђивање тродимензионалности молекуларне геометрије. Фокусирао је своје истраживање на молекуле угљеника у облику прстена, за које је сумњао да испуњавају три димензије уместо две, што је уобичајено веровање тог времена. Користећи број веза између атома угљеника и водоника, Хасел је показао немогућност постојања молекула само у једној равни. Ово откриће је довело до тога да му је додељена Нобелова награда за хемију за 1969.

Почасти

[уреди | уреди извор]

Хасел је добио Нобелову награду за хемију 1969. године, коју је поделио са енглеским хемичарем Дереком Бартоном.

Добио је Гулдберг - Ваге медаљу (Guldberg-Waage Medal) Норвешког хемијског друштва и Гунерус медаљу Краљевског норвешког друштва за науку и књижевност, обе 1964.[8]

Хасел је имао почасне дипломе Универзитета у Копенхагену (1950) и Универзитета у Стокхолму (1960). Годишње предавање названо у његову част одржава се на Универзитету у Ослу.[9]

Био је почасни члан Норвешког хемијског друштва, Хемијског друштва у Лондону, Норвешке академије наука и књижевности, Краљевске данске академије наука и књижевности и Краљевске шведске академије наука.[10]

Проглашен је витезом Ордена Светог Олава 1960. године.[11]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Tor Dahl. „Odd Hassel”. Norsk biografisk leksikon. Приступљено 1. 2. 2018. 
  2. ^ Pedersen, Bjørn (2019-09-24), „Odd Hassel”, Store Norske Leksikon (на језику: норвешки), Приступљено 2019-10-23 
  3. ^ Kramish, Arnold (1986). The Griffin: The Greatest Untold Espionage Story of World War II.. Kramish, Arnold (1986). The Griffin. Boston: Houghton Mifflin Company. ISBN 0-395-36318-7. .
  4. ^ Candid Science III: More Conversations with Famous Chemists, Istvan Hargittai, Magdolna Hargittai, Imperial College Press, 2003.
  5. ^ „Odd Hassel biography”. bookrags.com. 
  6. ^ Odd Hassel - The Nobel Prize in Chemistry 1969, nobelprize.org
  7. ^ Ottosen, Kristian, ур. (2004). Nordmenn i fangenskap 1940–1945 (на језику: норвешки) (2nd изд.). Oslo: Universitetsforlaget. стр. 289. ISBN 978-82-15-00288-0. 
  8. ^ „Professor Odd Hassel, 11. mars 1964”. Guldberg og Waage-medaljen. Приступљено 1. 2. 2018. 
  9. ^ Bjørn Pedersen. „Odd Hassel”. Store norske leksikon. Приступљено 1. 2. 2018. 
  10. ^ Ralph E. Oesper (јануар 1952). „Odd Hassel”. Journal of Chemical Education. 29 (1): 25. Bibcode:1952JChEd..29...25O. doi:10.1021/ed029p25. 
  11. ^ Tor Dahl. „Odd Hassel”. Norsk biografisk leksikon. Приступљено 1. 2. 2018. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Oakes, E (2002). A to Z of Chemists. Facts on File Science library: Notable scientists. New York: VB Hermitage. ISBN 978-0-8160-4579-2. 
  • Laylin, James K. (30. 10. 1993). Nobel Laureates in Chemistry, 1901-1992. Chemical Heritage Foundation. ISBN 9780841226906. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Од Хасел на сајту Nobelprize.org Уреди на Википодацима including his Nobel Lecture June 9, 1970 Structural Aspects of Interatomic Charge-Transfer Bonding
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Од_Хасел&oldid=27778195”