Пређи на садржај

Ада Јонат

С Википедије, слободне енциклопедије
Ада Јонат
Ада Јонат
Лични подаци
Датум рођења(1939-06-22)22. јун 1939. (86 год.)
Место рођењаЈерусалим, Британски мандат над Палестином
ОбразовањеХебрејски универзитет у Јерусалиму, Научни институт Вајцман
Научни рад
ПољеХемија

Ада Е. Јонат (рођена 22. јуна 1939[1]) је израелски кристалограф, најпознатија по свом пионирском раду на структури рибозома. Тренутно је директор центра за биомолекулске структуре "Хелен и Милтон А. Кимелман" и члан већа научног института Вајзмен. 2009. године је добила Нобелову награду за хемију заједно са Венкатраманом Рамакришаном и Томасом А. Стајцом за рад на структури и функцији рибозома. Ада је прва жена од 10 израелских нобеловаца,[2] прва жена са Блиског истока која је освојила Нобелову награду за науку,[3] и прва жена после 45 година која је добила Нобелову награду за хемију. Међутим, она каже да није ништа специјално што је жена добила награду.[4]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Јонат (девојачки Лифшиц (Lifshitz))[5] рођена је у Јерусалиму.[6] Њени родитељи, Хилел и Естер Лифшиц, били су ционистички Јевреји који су се преселили у Палестину из Лођа (Пољска) 1933, пре оснивања Израела.[7] Њен отац је био рабин и дошао је из рабинске породице. Населили су се у Јерусалиму и водили продавницу намирница, али су тешко састављали крај са крајем. Живели су у скученим квартовима са неколико других породица, а Ада се присећа да су књиге биле једина ствар која је могла да окупира њене мисли.[8] Упркос свом сиромаштву, родитељи су је послали на у школу у престижном Бејт Хакерем крају да би јој обезбедили добро образовање. После смрти њеног оца (када је имао 42 године), породица се преселила у Тел Авив.[9] Јонат је примљена у средњу школу "Tichon Hadash" иако њена мајка није могла да плати школарину. За узврат је држала часове математике ђацима.[10] Док је била млада, инспирисала ју је пољско-француска научница Марија Кири.[11] Међутим, наглашава да јој Кири, којом је била фасцинирана као дете, после читања добро написане биографије није била узор.[12] Вратила се у Јерусалим да студира и дипломирала је хемију на Хебрејском универзитету у Јерусалиму 1962, а магистрирала биохемију 1964. 1968 је докторирала X-Ray кристалографију на Вајцмановом научном институту.

Има једну ћерку, Хагит Јонат, доктора у медицинском центру "Шеуба", и унуку Ноу. Рођака је анти-окупационе активисткиње Др Рушаме Мартон.

Ада је позвала на безусловно ослобађање свих затвореника Хамаса, рекавши да "држање заробљених Палестинаца подстиче и учвршћује њихову мотивацију да нашкоде Израелу и његовим грађанима ... када ми не будемо имали затворенике које треба да ослободимо, они неће имати разлога да киднапују војнике ".[13]

Научна каријера

[уреди | уреди извор]

Ада је прихватила постдокторску позицију на универзитетима Карнеги Мелон (1969) и МИТ (1970). Док је била на МИТ,1976, провела је неко време у лабораторији добитника Нобелове награде за хемију Вилијама Н. Липскомба млађег са Универзитета Харвард.[14]

Године 1970, она је основала лабораторију кристалографије протеина, која је скоро деценију била једина у Израелу. Затим је од 1979 до 1984 била је вођа групе са Хајнц-Гунтером Витманом на институту Макс Планк за молекуларну генетику у Берлину. Била је гостујући професор на Универзитету у Чикагу 1977-78.[15] Ада је на челу истраживачке јединице на Макс-Планк институту у Деси у Хамбургу, Немачка (1986—2004), паралелно са својим истраживачким активностима на Вајцмановом институту.

Ада се фокусира на механизме у основи биосинтезе протеина, по рибозомској кристалографији, истраживачкој линији коју је она развила пре више од двадесет година, упркос скептичности међународне научне заједнице[16] Рибозоми преносе RNA у протеин и зато што имају незнатно различите структуре у микробима, у поређењу са еукариотима, као што су људска ћелије, често су мета за антибиотике. Она је одредила комплетне високо-резолуционе структуре обе субјединице рибозома и открила унутар супротно асиметричног рибозома, универзални симетрични регион која пружа оквир и усмерава процес полипептидне полимеризације. Према томе је показала да је рибозом је рибозим који ставља своје супстрате у стереохемију погодан за формирање пептидне везе и супстратно-посредоване катализе. Пре две деценије она је приказала визуелно пут протеина у настајању, односно рибозомски тунел, а недавно је открила елементе динамике који омогућавају његово учешће у унутар-ћелијским регулацијама и настајању ланаца трговине у њиховом простору за склапање.

Поред тога, Ада је разјаснила начине деловања преко двадесет различитих антибиотика који циљају рибозоме, осветлила механизме отпорности на лекове и синергизам, селективно дешифровала структурну основу за антибиотик и показала како игра кључну улогу у клиничкој употребљивости и терапеутској ефикасности, утирући тако пут за структурно-базиран дизајн лекова.

За омогућавање рибозомске кристалографије Ада је увела нову технику, Крио био-кристалографија, која је постала рутина у структуралној биологији и дозволила сложене пројекте иначе сматране застрашујућим.[17]

Награде и почасти

[уреди | уреди извор]
Телефонски интервју са Адом Јонат током проглашења добитника Нобелове награде

Адине награде и почасти укључују следеће:

  • 2000, прва европска награда за кристалографију
  • 2002, Израелска награда за хемију[1][18]
  • 2006, Награда Волф за хемију (заједно са Џорџом Фехером) "за генијална структурна открића рибозомске механизације формирања пептидне-везе и основних светлосних процеса фотосинтезе";[19]
  • 2007, Награда "Paul Ehrlich and Ludwig Darmstaedter";
  • 2008, прва жена из Израела која је освојила награду L'Oréal-UNESCO за жене у науци за рад на откривању како бактерија постаје отпотна на антибиотике[9]
  • 2008, Светска награда "Алберт Анштајн" за науку за пионирски допринос биосинтезе протеина у области рибозомске кристалографије и увођењу иновативних техника у крио био-кристалографију.[20]
  • 2009, Нобелова награда за хемију[21] Била је прва жена из Израела која је добила Нобелову награду;[22]
  • Такође је освојила Harvey награду Technion-а (Israel Institute of Technology), Награду Килби, медаљу Ф. А. Котон Америчког хемијског друштва, награду Анфинсен Интернационалне протеинске заједнице, златну медаљу "Паул Карер" Универзитета у Цириху, награду Massry Кек школе медицине, звање предавача и медаљу федерације Европских биохемијских друштава, награду Фриц Липман Немачког биохемијског друштва и награду Louisa Gross Horwitz Универзитета Колумбија.

Цитати

[уреди | уреди извор]

"Преживљавање је много компликованије, много захтевније (него наука)," каже Ада. "Увек можеш да промениш стратегију; можеш чак да промениш и предмет када стратегија или експеримент не успеју. Али када си гладан, гладан си!" (Била је изложена екстремном сиромаштву када је њен отац прерано умро. Већ са 11 година је радила и бринула о породици.)[23]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Israel Prize Official Site (in Hebrew) – Recipient's C.V.”. 
  2. ^ Lappin, Yaakov (07. 10. 2009). „Nobel Prize Winner 'Happy, Shocked'”. Jerusalem Post. Приступљено 07. 10. 2009. 
  3. ^ Klenke, Karin (27. 04. 2011). Women in Leadership: Contextual Dynamics and Boundaries. Emerald Group Publishing Limited. стр. 191. ISBN 978-0-85724-561-8. 
  4. ^ Interview, Ada E. Yonath, The Nobel Prize in Chemistry 2009
  5. ^ „מנכ"ל המדינה (p. 4; 18.11.09 "ידיעות אחרונות")” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 04. 2012. г. Приступљено 07. 06. 2014. 
  6. ^ „Ada Yonath— L'Oréal-UNESCO Award”. Jerusalem Post. 08. 03. 2008. Архивирано из оригинала 17. 01. 2012. г. Приступљено 28. 12. 2021. 
  7. ^ Hargittai, Istva ́n; Magdolna, Hargittai Istvaun Hargittai; Hargittai, Magdolna (2006). Candid Science VI: More Conversations with Famous Scientists. Imperial College Press. стр. 390. ISBN 978-1-86094-885-5. 
  8. ^ Talk given at Moriah College, Sydney, 18 February 2010 as noted by a student present from James Ruse Agricultural High School
  9. ^ а б „Israeli professor receives Life's Work Prize for women in science”. Ministry of Foreign Affairs. 2008. 
  10. ^ https://web.archive.org/web/20120117223623/http://fr.jpost.com/servlet/Satellite?cid=1204546432149&pagename=JPost%2FJPArticle%2FShowFull. Архивирано из оригинала 17. 01. 2012. г. Приступљено 07. 06. 2014.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) Former 'village fool' takes the prize, Jerusalem Post]
  11. ^ Israeli scientist wins Nobel Prize
  12. ^ Talk given at Moriah College, 18 February 2010
  13. ^ „Israeli Nobel Laureate calls for release of all Hamas prisoners”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2010. г. Приступљено 07. 06. 2014. , Haaretz 10 October 2009
  14. ^ Yarnell, A. „Lipscomb Feted in Honor of his 90th Birthday”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 07. 06. 2014. . Chemical and Engineering News, 87, 48, Am. Chem. Soc. pp. 35, November 30, 2009.
  15. ^ „New chemistry Nobelist was UChicago visiting prof, conducted research at Argonne”. Архивирано из оригинала 10. 06. 2010. г. Приступљено 07. 06. 2014. 
  16. ^ The Nobel Prize in Chemistry 2009 - Speed Read
  17. ^ Hope, H.; Frolow, F.; von Böhlen, K.; Makowski, I.; Kratky, C.; Halfon, Y.; Danz, H.; Webster, P.; Bartels, K. S.; Wittmann, H. G.; Yonath, A. (1989). . „Cryocrystallography of ribosomal particles”. Acta Crystallographica Section B Structural Science. 45 (2): 190—199. PMID 2619959. doi:10.1107/S0108768188013710. 
  18. ^ „Israel Prize Official Site (in Hebrew) – Judges' Rationale for Grant to Recipient”. 
  19. ^ „Wolf Prize Recipients in Chemistry”. Архивирано из оригинала 17. 05. 2007. г. Приступљено 07. 06. 2014. 
  20. ^ „Albert Einstein World Award of Science 2008”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2014. г. Приступљено 07. 06. 2014. 
  21. ^ „Nobel Prize in Chemistry 2009”. Nobel Foundation. Архивирано из оригинала 10. 10. 2009. г. Приступљено 07. 10. 2009. 
  22. ^ Wills, Adam (07. 10. 2009). „Ada Yonath—First Israeli Woman to win Nobel Prize”. Jewish Journal. Архивирано из оригинала 22. 04. 2016. г. Приступљено 07. 10. 2009. 
  23. ^ Nadkarni, Vithal C (05. 02. 2011). „Keeping up the faith”. The Economic Times. Приступљено 14. 02. 2011. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Ада Јонат на Викимедијиној остави.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ада_Јонат&oldid=30804567”