Пређи на садржај

Родерик Макинон

С Википедије, слободне енциклопедије
Родерик Макинон
Родерик Мекинон (2007)
Лични подаци
Датум рођења(1956-02-19)19. фебруар 1956. (69 год.)
Место рођењаБерлингтон, САД
ОбразовањеУниверзитет Тафтс
Научни рад
Пољехемија
Награде Нобелова награда за хемију

Родерик Макинон (енгл. Roderick MacKinnon; Берлингтон, 19. фебруар 1956) је професор молекуларне неуробиологије и биофизике на Универзитету Рокфелер у Њујорку. Добитник је Нобелове награде за хемију 2003. (заједно са Питером Агреом) за рад на објашњењу структуре и функције јонских канала.

Године 1996. почео је да ради на Универзитету Рокфелер као професор и шеф лабораторије за молекуларну неуробиологију и биофизику. Проучавао је структуру калијумских канала. Ови канали су од великог значаја за рад нервног система и срца јер преко њих калијум прелази ћелијску мембрану. Пре Макинонових истраживања није била позната молекуларна структура канала калијума. Мекинон је са сарадницима, користећи рентгенску кристалографију, успео да открије тродимензионалну структуру молекула канала калијума бактерије. Објаснио је и зашто ови канали пропуштају веће јоне калијума, а заустављају мање јоне натријума[1] [2].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ MacKinnon, R.; Cohen, S. L.; Kuo, A.; Lee, A.; Chait, B. T. (1998). „Structural conservation in prokaryotic and eukaryotic potassium channels”. Science. 280 (5360): 106—109. PMID 9525854. doi:10.1126/science.280.5360.106. 
  2. ^ Doyle, D. A.; Morais Cabral, J.; Pfuetzner, R. A.; Kuo, A.; Gulbis, J. M.; Cohen, S. L.; Chait, B. T.; MacKinnon, R. (1998). „The structure of the potassium channel: Molecular basis of K+ conduction and selectivity”. Science. 280 (5360): 69—77. PMID 9525859. doi:10.1126/science.280.5360.69. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Родерик_Макинон&oldid=29704227”