Црква Успећа Пресвете Богородице у Попима

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црква Успећа Пресвете Богородице у Попима
Црква Успећа Пресвете Богородице у Попима
Основни подаци
Тип црква
Јурисдикција Српска православна црква
Епархија Митрополија дабробосанска
Оснивање 1834.
Локација
Место село Попи, Фоча
Држава  Република Српска

Црква Успећа Пресвете Богородице у Попима је црква Српске православне цркве који се налази у селу Попи, на путу Фоча - Тјентиште, у општини Фоча, у Републици Српској, Босни и Херцеговини. Црква је посвећена празнику Великој Госпојини и припада митрополији дабробосанској. Као датум настанка се узима да је то 1834. година. Постоје два мишљења о самом настанку. Једни вјерују да је у питању обнова старе цркве, док други сматрају да је у питању новоизграђена црква.


Историја[уреди]

Настанак[уреди]

ПОстоји легенда у којој се вјерује да је цркву у Попима Мехмед-паша Кукавица, који је одведен и потурчен, а 1752. године послат из Цариграда у на ове просторе да уведе ред међу локалне разбојнике и силнике. Пошто је Мехемед-паша Кукавица родом из Фоче, из муслимаске породице, а која води поријекло од православне породице Павловић, вјерује се да је у спомен својој мајци подигао ову цркву.


Архитектура[уреди]

Ова црква је једнобродана, са једном полукружном апсидом на источној страни, која је као и црква светог Николе у Челебићима, грађена од камених блокова и малтерисана кречним малтером. Кров над бродом покривен је шиндром, док је купасти кров над апсидом покривен ћерамидом, што наводи на закључак, да се вршила у неком тренутку и обнова ове цркве. Такође, видљиво је и оштећење крова брода на источној страни, који је поправљен постављањем лима на тај дио. Под је направљен од аутентичних, неправилних камених плоча. На западном дијелу апсиде истиче се новији дрвени хор.

Апсида има профилисан камени вијенац. Улаз је постављен на западној стани, са лијепо тесаним каменим блоковима у коме је уклесан крст на којем је урезана 1843. година. На осталим зидовима видљива су два лучно завршена прозора са допрозорницима на јужној, и један на сјеврној страни цркве. Сјеверозападно од цркве је постављен дрвени звоник.

Терен на коме је црква саграђена је благо нагет, и спушта се у правцу сјевер - југ. Резултат тога је то да је током проклизавања тла оштећена једна страна западног и јужног зида.[1]

Знаменитости[уреди]

Црква посједује неколико икона оу периода од 17. до 19. вијека. Једна од њих је икона Богородице, насликана критским начином из времена 17. или 18. вијека и старе царске двери, са видљивим оштећењима из истог периода. Конструкција иконостаса је новије изградње. [2]


Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. Шево (2002). стр. 143.
  2. Шево (2002). стр. 144.

Литература[уреди]

  • Шево, Љиљана (2002). Православне цркве и манастири у Босни и Херцеговини до 1878. године. Бањалука.