Општина Чајниче

Општина Чајниче;
	; Грб
Основни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Сједиште	Чајниче
Становништво
Становништво	4.895 (2013)
Географске карактеристике
Површина	275 km2
	;
Остали подаци
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине	Горан Караџић (СДС)
Поштански број	73280
Позивни број	58
Веб-сајт	www.opstinacajnice.rs.ba

Општина Чајниче је општина у источном дијелу Републике Српске, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Чајниче. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у општини Чајниче укупно је пописано 4.895 лица.^[2]

Географија[уреди | уреди извор]

Општина Чајниче се налази на тромеђи Републике Српске, Републике Србије и Црне Горе. Сусједне општине су општина Рудо, Фоча, Ново Горажде, Пљевља и Прибој. Налази се у Горњем Подрињу. Сви водотоци на подручју општине припадају сливу ријеке Јањине, Радојне и Сућеске, које се уливају у ријеку Дрину и Лим. Општина Чајниче је смјештена на изразито неравном терену. Најнижа надморска висина у долинама ријека износи 400 метара, а највиша 1.491 метар на Вучевици (врх Јаворово брдо).

Клима[уреди | уреди извор]

Клима је умјерено континентална и планинска.

Историја[уреди | уреди извор]

Чајниче се прву пут у историјским документима спомиње 1477. године као један од најважнијих градова Херцеговачког санџака. Стара српска православна црква у Чајничу се у сачуваним писаним документима први пут спомиње 1492. године.

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Мапа насељених места општине Чајниче

Подручје општине Чајниче чине насељена мјеста: Авлија, Батковићи, Батово, Батотићи, Безујно, Борајно, Брезовице, Бучковићи на Безујанци, Гламочевићи, Гложин, Ђаковићи, Заборак, Ифсар, Камен, Капов Хан, Каровићи, Крстац, Лађевци, Луке, Међурјечје, Метаљка, Милатковићи, Миљено, Миштар, Подаврело, Поникве, Првањ, Слатина, Старонићи, Стопићи, Судићи, Тодоровићи, Трпиње, Тубројевићи, Хунковићи и Чајниче.

Општина Чајниче има 36 насељених мјеста у којима према процјенама из 2001. године укупнно живи око 5.389 становника.

Општина Чајниче у цјелини је у саставу Републике Српске од њеног настанка.

Мјесне заједнице[уреди | уреди извор]

Чајниче 1, Чајниче 2, Међурјечје, Миљено, Заборак.

Демографија општине[уреди | уреди извор]

Националност^[3]	2013.	1991.	1981.	1971.
Срби	3.972 (81,14%)	4.709 (52,57%)	4.892 (47,58%)	5.353 (46,13%)
Муслимани ^[а]	884 (18,06%)	4.024 (44,93%)	4.880 (47,47%)	6.065 (52,27%)
Хрвати	6 (0,12%)	5 (0,05%)	16 (0,15%)	29 (0,24%)
Југословени	—	77 (0,85%)	231 (2,24%)	14 (0,12%)
остали, неопредељени и непознато	33 (0,68%)	141 (1,57%)	261 (2,53%)	141 (1,21%)
Укупно	4.895	8.956	10.280	11.602

Политичко уређење[уреди | уреди извор]

Састав Скупштине Општине Чајниче према резултатима избора 2020.

4

3

1

4 3 1 1 1 1 1 1 1 1

Од укупно 15 мандата на поједине партије отпада:

СНСД: 4

СДС: 3

СП: 1

ПДП: 1

УС: 1

ДНС: 1

ДЕМОС: 1

НДП: 1

СДА-СБиХ: 1

СРС: 1

Општинска администрација[уреди | уреди извор]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Чајничу. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Чајниче је насеље Чајниче, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Чајниче је Горан Караџић испред Српске демократске странке, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Општине Чајниче је приказан у табели.^[4]

Образовање[уреди | уреди извор]

Народна библиотека „Бранко Ћопић“
Средњошколски центар „Петар Петровић Његош“
Основна школа „Јован Дучић“
Дом културе „Филип Вишњић“
Дјечје обданиште Чајниче

Спорт[уреди | уреди извор]

ФК „Стакорина“
КК „Врело“
ОК „Стакорина“
КК „Нипон“
СРД Јањина

Напомене[уреди | уреди извор]

^ Већина Муслимана се данас изјашњавају као Бошњаци.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.
^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
^ „Чајниче”. избори.ба. Приступљено 24. 6. 2021.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Званична страница општине Чајниче (језик: српски)
Чуда Пресвете Богородице чајничке (језик: српски)
Званична презентација цркве Успења Пресвете Богородице у Чајничу (језик: српски)
Независни портал Чајниче (језик: српски)

[4] Већина Муслимана се данас изјашњавају као Бошњаци.

[попис2013-1] Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.

[прелимрс-2] Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-3] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[5] „Чајниче”. избори.ба. Приступљено 24. 6. 2021.

[1]

[2]

[3]

[а]

[4]

п р у Општина Чајниче
Насељена мјеста	Авлија, Батковићи, Батово, Батотићи, Безујно, Борајно, Брезовице, Бучковићи на Безујанци, Гламочевићи, Гложин, Ђаковићи, Заборак, Ифсар, Камен, Капов Хан, Каровићи, Крстац, Лађевци, Луке, Међурјечје, Метаљка, Милатковићи, Миљено, Миштар, Подаврело, Поникве, Првањ, Слатина, Старонићи, Стопићи, Судићи, Тодоровићи, Трпиње, Тубројевићи, Хунковићи, Чајниче
Мјесне заједнице	МЗ Чајниче 1, МЗ Чајниче 2, МЗ Међурјечје, МЗ Миљено, МЗ Заборак
Цркве и манастири	Манастир Успења Пресвете Богородице Чајничке
Природна добра	Цицељ
Култура	Чајничко јеванђеље