Јоакимфест је Међународни позоришни фестивал који се одржава сваке године од 7. до 15. октобра у Крагујевцу, Књажевско-српском театру (до 2019. Јоакиминтерфест).[1]
Међународни позоришни фестивал – ЈоакимИнтерФест, добио је име по једној од најзначајнијих личности српског театра, Јоакиму Вујићу (1772–1847). Писац, комедиограф, преводилац, путник и управник првог српског позоришта основаног у Крагујевцу, тадашњој престоници Србије 1835. године, Јоаким Вујић је истовремено и најконтроверзнија и најинтригантнија личност српске позоришне историје. Његов слободарски дух, импозантан број дела, који је за собом оставио и све оно што је урадио за почетке развоја организованог театарског живота у Србији, донели су му епитет – „отац српског театра”.
ЈоакимИнтерФест је основан је 2006. године на иницијативу тадашњег директора Књажевско-српског театра, редитеља Драгана Јаковљевића, а уз велико разумевање и подршку Града Крагујевца. Тадашње управе, театра и Града Крагујевца, препознале су потребу за једним интернационалним позоришним фестивалом који би унапредио позоришни живот на овом простору, а верној крагујевачкој публици и упосленицима овог театра пружио увид и информације у нове позоришне токове. Тако је управо Књажевско-српски театар, са својом значајном традицијом, постао покретач више но потребне театарске размене, којом се интензивирао тај сегмент позоришног живота у овом делу Србије, јужно од Београда.
Драган Јаковљевић је, уз значајну помоћ театролошкиње и позоришне критичарке Драгане Бошковић, селекторски посао обављао све до 2011. године.
Од 2012. селектори (уједно и уметнички директори) су бирани на најмање две године. Својим селекцијама, значајан допринос фестивалу, дали су: Горан Цветковић (2012–2014), Жељко Јовановић (2015. и 2016), Милош Латиновић (2017. и 2018) и Слободан Савић (2019. и 2020).
Почетком 2019. године избором критичара Слободана Савића, на место селектора и уметничког директора, фестивал мења назив у Јоакимфест (2020), а селектор Савић залаже се за концепт веће интернационалне препознатљивости. Нажалост, ситуација са пандемијом вируса ковид 19, спречила га је да у потпуности реализује све своје идеје и планове.
Јоакимфест је фестивал савременог, модерног, естетски, тематски и поетички референтног позоришта, који избором представа настоји да буде видљив не само у локалној заједници но и у ширем региону.
Јоакимфест слави и негује естетски софистицирано, друштвено одговорно, субверзивно и еманципаторско позориште које се хвата у коштац с горућим проблемима и феноменима времена и света у којем живимо.
Од оснивања Фестивала до данас, на Јоакимфесту је изведено преко 140 представа из 25 земаља света у којима је учествовало више од 700 позоришних стваралаца. Током свих ових година, Фестивал с подједнаком пажњом прати, како афирмисане ауторе и ауторке интернационалне и домаће позоришне сцене, тако и и оне младе позоришне ствараоце, који управо у Крагујевцу, на Јоакимфесту, добијају подршку и могућност своје шире уметничке афирмације.
Трочлани међународни жири додељује две награде на Фестивалу: Гран при „Јоаким Вујић“ за најбољу представу у целини и Специјалну награду града Крагујевца.
Домаћин и организатор Фестивала је Књажевско-српски театар, а главни покровитељ Град Крагујевац.
[3]
2010 - Сан летње ноћи текст Вилијам Шекспир, редитељ Золтан Пушкаш, у извођењу Ујвидеки синхаз из Новог Сада.[9]
2011 - Црвено по мотивима романа Зовем се црвеноОрхана Памука у режији Мартина Кочовског, и у продукцији НЕТА, Нове европске позоришне акције.[10]
2012 - Marat the SadeПетер Веис у режији Андраша Урбана, Новосадско позориште
2013 - Гребање или како се убила моја бака Тања Шљивар, режија Селма Спахић, БНП Зеница
2014 - Наш разред Тадеуша Слобођанека, у режији Владимира Милчина, продукција Театар за деца и младинци из Скопља.[11]
2015 - Каинов ожиљак Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића, у режији Југа Радивојевића, продукција Шабачког позоришта .[12]
2016 - Ми смо они на које су нас родитељи упозоравали Тања Шљивар, режија Мирјана Карановић, продукција Босанско народно позориште Зеница/Камерни театар 55 Сарајево.[13]
2017 - Шекспир, сонет 66 Вилијем Шекспир у режији Кокана Младеновића и продукцији Мађарског државног позоришта «Чики Гергељ», из Темишвара, Румунија.[14]
2018 - Устав Републике Хрватске Анте Томић и Рајко Грлић, режија Винко Брешан, продукција Сатиричко казалиште „Керемпух“, Загреб, Хрватска.[15]
Гран при „Јоаким Вујић“ за најбољу представу у целини
2019. - Ведрана Божиновић - за рад на драматургији представе "Хасанагиница" Новосадског позоришта/Ујвидеки Сзинхаза.[16]
2020. - Бојани Милановић и Соњи Исаиловић за улоге Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис Џоплин?“, Српског народног позоришта, Нови Сад, редитељке Соње Петровић.[17]
Награду за најбољу представу на Првом ЈоакимИнтеФесту добила је представа Окамењени принц, Малог позоришта Душко Радовић из Београда. Редитељ, Марк ван дер Велден и његови глумци, Горан Јевтић и Иван Томић, успели су да превазиђу позоришни језик, да испричају причу за сва времена у којој учествујемо сви ми. Отварање према свету, изолованост од осталог света, само су поводи у оквиру којих је екипа Окамењеног принца нашла инструменте да исприча сопствени живот, са и без лажи, а без помоћи видео-трака. Међународни жири захваљује на задовољству учествовања у оваквом перформансу.
Књажевско-српски театар из Крагујевца (Србија), представа Бајка о мртвој царевој кћери, аутор Николај Кољада, редитељ Бошко Димитријевић.
Московски обласни државни театар младих из Москве (Русија), представа Моцарт и Салијери аутор Александар Пушкин, редитељ Валериј Персиков.
Мозаик позоришна група из Барселоне (Шпанија), представа У љубави, сценарио и режија Едуард Кодина Пујолрију.
Словенске коморне дивадло, Мартин (Словачка), представа Иванов, аутор Антон Павлович Чехов, редитељ Роман Полак.
Народно позориште из Мостара (Босна и Херцеговина), представа Дервиш и смрт, утор Меша Селимовић, редитељ Ерол Кадић.
Бетон хала театар из Београда (Србија), представа Антигона, аутор Бертолд Брехт, редитељ Ивана Вујић.
НУЦК - Антон Панов из Струмице (Македонија), представа Гола Вера, аутор Ђорђе Милосављевић, редитељ Александра Ковачевић.
Позориште Добрица Милутиновић из Сремске Митровице (Србија), представа Дон Жуан се враћа из рата, аутор Еден фон Хорват, адаптација и режија Владимир Лазић.
Народно позориште из Суботице (Србија), представа Фритцспеил, аутор Борис Сенкер, редитељ Роберт Рапоња.
Пратећи програм
Књажевско-српски театар и АКХ Лицеум из Крагујевца (Србија), представа Седам, по Есхиловој трагедији Седморица против Тебе, редитељ Урош Јовановић.
Жири
Иван Клеменц, глумац, редовни професор на Академији уметности у Новом Саду на предметима мачевање и сценски покрет, Србија
Драгана Бошковић, театролог из Београда, Србија,
Криса Мантака, костимограф, доцент на Школи за ликовну уметност у Солуну - Грчка,
Љубослав Мајера, редитељ, професор глуме на Академији уметности у Новом Саду и Академији драмске уметности у Банској Бистрици, Словачка - Србија,
Мирча Гицулеску, књижевник и позоришни критичар из Букурешта - Румунија.
Најбоља представа
Прецизно стилизована, стилски осмишљена, визуелно и семантички тачна представа у којој се истиче доследна тимска игра глумачке екипе и која држи пажњу и увлачи публику у себе је представа рађена по тексту Н. В. Гогоља у режији Хорацију Малаелеа и извођењу Театра комедије из Букурешта - Ревизор.
Ауторски пројекат Ларе Јанкович у копродукцији Културног друштва Б-51 (Фестивал Експонто) из Љубљане (Словенија), представа Као ја. Редитељ Зијах А. Соколовић.
Награду за најбољу представу добила је представа Ћеиф Мирзе Фехимовића у режији Егона Савина у продукцији Београдског драмског позоришта из Београда, Србија. Представа Ћеиф је трагикомична прича о повратку човечности, подсећање на оно што осећамо и што јесмо у времену које је учинило све да свако чуло у нама отупи. Она нам нуди огледало у коме не само да препознајемо себе већ смо позвани да том истом огледалу постављамо питања. Оно нас разголићује али тим разголићењем и очишћава кроз истинито сведочење о оном што је у нама најљудскије.
Позоришна трупа, Нортечптон, САД, представа Милошевић у Хагу, аутор Милан Драгићевић, режија Шерил Студлеј (енгл.Sheryl Stoodlay) и Милан Драгићевић.
Театар Кореја, Леће, Италија, представа, Страст Тројанки, режија Антонио Пицикато и Салваторе Трамаћере.
Пратећи програм
Шелтер сцена из Крагујевца, Србија, представа Десет дана капетана Постникова, аутор Микаело Борнстеин, редитељ Милић Јовановић. Представа се изводи у част награђених.
Жири
Анастас Попдимитров, глумац, директор Драмско луткарског позоришта, Враца, Бугарска (председник),
Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.
Најбоља представа
ВИШЊИК, Театар Колектив, Манчестер-Лондон, Енглеска. Представа Вишњик, у промишљеној режији Александра Дунђеровића, на иновативан и оригиналан начин наглашава универзалне вредности Чеховљевог текста и смешта их у савремени контекст данашњег света који је духовност и људскост претворио у робу на тржишту. Представа снажних емоција и са јасном поруком коју истовремено прожимају меланхолија, иронија и цинизам.
2016: Ми смо они на које су нас родитељи упозоравали Тања Шљивар, режија Мирјана карановић, Босанско народно позориште Зеница/Камерни театар 55 Сарајево.
2020: Гран при Јоаким ВујићЗашто је полудео гоподин Р? Рајнер Вернер Фасбиндер, Михаел Фенглер, режија Боб Јелчић, Југословенско драмско позориште
2020: Специјалнa наградa града Крагујевца Бојани Милановић и Соњи Исаиловић за улоге Џенис Џоплин, Ко је убио Џенис Џоплин?, Српског народног позоришта, Нови Сад