Космај

За друге употребе, погледајте страницу Космај (вишезначна одредница).

Космај
Поглед на излазак сунца иза Космаја
Географске карактеристике
Ндм. висина	626 m
Координате	44° 27′ 57″ С; 20° 33′ 52″ И
Географија
Космај
Државе	Србија
Област	Шумадија
Масив	Шумадијске планине
Група	Острвске планине

Космај је планина у Србији, у околини Сопота и Младеновца. После Авале (506 m) је најнижа планина у Шумадији са својих 626 m надморске висине. На њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Главни гребен Космаја полумесечастог је облика и пружа се у правцу југозапад-североисток. Иако је Космај ниска планина, ипак својим изгледом у виду острва доминира у овом делу ниске Шумадије, изнад валовитог неогеног побрђа, рашчлањеног благим речним долинама.

Назив Космај настао је од келтске речи cos (шума) и прединдоевропске речи maj (планина). Међутим, Римљани су Космај прилагодили митологији јер је добио значење casa Maiac — станиште богиње Маје. У римској епохи, Космај је био значајно рударско средиште. Сматра се да се руда гвожђа ископавала на Космају и пре доласка Римљана.

Читав пејзаж је под вегетацијом. Наиме, стрмије стране обрасле су шумом (претежно буковом и храстовом, а местимично и четинарском). Благе падине су под травнатом вегетацијом, а подножје под воћњацима и њивама, док су заравни претежно са пропланцима.

На Космају има и разне дивљачи од значаја за ловни туризам (зечеви, срне, фазани, јаребице, лисице и препелице, а некада давно и вукови).

Космају се од 1930-тих указује већа пажња као излетишту, пред крај 1936. је изграђена планинска кућа са 18 постеља.

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Космај (панорама)

Види још

• Планине у Србији
• Центар за културу Сопот

Литература

• Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
• Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.