Орден белог орла (монархија)
| Орден Белог орла | |
|---|---|
 Орден белог орла | |
Додељује    Краљевина Србија Краљевина Југославија Краљевски дом Карађорђевића | |
| Тип |   |
| Додељује се за | заслуге у миру или рату, или за посебне заслуге према круни, држави и нацији |
| Установљен | 23. јануар 1883. |
| Прво одликовање | 1883. |
| Важносни ред одликовања | |
| Следеће (више) | Орден Таковског крста (до 1883 до 1889 г.) Орден Светог кнеза Лазара (од 1889 до 1898 г.) (додељиван само монарху) Орден Милоша Великог (од 1898 г. до 1903 г.) Орден Карађорђеве звезде (од 1904 до 1945 г.) |
| Следеће (ниже) | Орден кнегиње Наталије (од 1878 до 1886 г.) Орден краљице Наталије (од 1886 до 1903 г.) Орден Светог Саве (од 1903 до 1930 г.) Орден Југословенске круне (од 1930 до 1945 г.) |
Орден Белог орла био је орден који је додељиван у Краљевини Србији, Краљевини Југославији, а данас га додељује старешина краљевског дома Карађорђевића.
Орден има пет степени, а додељиван је српским и југословенским држављанима за заслуге у миру или рату, или за посебне заслуге према круни, држави и нацији. У периоду од 1883. до 1898. године, Орден белог орла био је највиши орден Краљевине Србије. Године 1898. постаје старији у рангу од њега краљевски Орден Милоша Великог, а од 1904. привилеговано место заузима Орден Карађорђеве звезде. Орден Белог орла, по мишљењу многих хералдичара, једно је од најлепших српских и југословенских одликовања.
Историја
[уреди | уреди извор]Кнежевина Србија је проглашена Краљевином 22. фебруара/5. марта 1882. године. Наредне године, 23. јануара 1883, краљ Милан Обреновић потписао је Указ о доношењу Закона о одликоваљима када су основана два српска одличија, установљен је Орден белог орла, као и Орден Светог Саве.[1] Двоглави бели орао са крилима у полету успостављен је као државни грб Краљевине Србије. Представља величанствен симбол који датира из доба владајућих династија Византијског царства, означава универзални симбол хришћанства. Овај симбол су користили у владарским кућама средњовековне Србије, цареви Светог римског царства, цареви Русије и цареви Аустрије; главна разлика је била боја или метал којим се представљао орао. Сребро је било за Србију, злато за Византију, црна боја за Свето римско царство, као и за руске и аустријске цареве. На реверсу ордена су се у време династије Обреновић налазили иницијали краља Милана. После Мајског преврата (1903) Србија је постала парламентарна краљевина на челу са династијом Карађорђевић, краљ Петар I је наставио да у складу са својим овлашћењима додељује орден на основу Указа. Али су иницијали оснивача уклоњени са реверса и замењени годином проглашења краљевине 1882, због тога је и са реверса плавих трака које се спуштају од круне уклоњен датум проглашења краљевине, јер није било више потребе за истим. Тридесет две године после оснивања, 1915. године, у време Првог светског рата, краљ Петар I основао је Орден белог орла за ратне заслуге са мачевима. Носиоци ордена с мачевима су од 1938. славили Петровдан, рођендан краља Петра I, као славу,[2] у фебруару 1941. добили су "скоро све повластице" као и одликовани Карађорђевом звездом.[3]
За разлику од других одликовања Србије орденска лента је ношена преко левог рамена на десном боку.[4]
Чувене радионице у главном граду Аустроугарске Бечу као што су Роте & Синовац, Винцет Мајер и синови, Карл Фисмајстер и Вилхелм Кунц су израђивале орденске инсигније све до Првог балканског рата. Од 1912. до 1945. године орденске инсигније су израђивале чувене радионице, Артис Бертран у Паризу и Браћа Игенен из Ле Локла у Швајцарској.[4]
Носиоци ордена имали су одређене економске и друштвене повластице, које су делимично задржали и после 1945.[5]
Степени
[уреди | уреди извор]Орден белог орла, по тадашњем закону имао је пет степени. Први степен, Велики крст, по закону је било одређено да могу да добију само пет заслужних личности. Други степен, Велики официр, по закону могло је да добије двадесет лица. Трећи степен, Командир, могло је да добије четрдесет лица. Четврти степен, Официр, њих сто педест. Пети степен Ордена белог орла, Кавалир, могло је да добије три стотине лица.
- Велики крст (5 чланова)
- Велики официр (20 чланова)
- Командир (40 чланова)
- Официр (150 чланова)
- Кавалир (300 чланова)
Носиоци
[уреди | уреди извор]
- Краљевски орден
- Михајло Пупин,1929.
- Стојан Новаковић
- Леополд Баварски
- браћа генерали Емило Белић и Владимир Белић
- Династички орден
- Драгомир Ацовић, архитекта и хералдичар, члан Крунског савета (2007)
- Душан Батаковић, историчар (2007)
- Матија Бећковић, академик, песник и члан Крунског савета (2007)
- Владан Вукосављевић, правник, министар културе и информисања Републике Србије (2016-2020), члан Крунског савета (2017)
- Ђорђе Ђуришић, адвокат, члан Крунског савета (2017)
- Зоран Живановић, адвокат, члан Крунског савета (2017)
- Владан Живуловић, адвокат, оснивач и председник је Атланског Савета Србије и Црне Горе, члан Крунског савета (2017)
- Драгољуб Кавран, професор Правног факултета Универзитета у Београду (2007)
- Емир Кустурица, редитељ, члан Крунског савета (2017)
- др Слободан Марковић, историчар, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, члан Крунског савета (2017)
- Ђурђе Нинковић, правник, један од обновитеља Демократске странке и члан Крунског већа (2017)
- Милан Париводић, правник, члан Крунског савета (2017)
- Дарко Спасић, адвокат, члан Крунског савета (2017)
- др Коста Чавошки, академик, пензионисани професор Правног факултета Универзитета у Београду, члан Крунског савета (2017)
Знак ордена
[уреди | уреди извор]| Орден Белог орла | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Велики крст 1. степен | Велики официр 2. степен | Командир 3. степен | Официр 4. степен | Кавалир 5. степен | |
|
|
| |||
|
|
|
|
| |
| Орден белог орла са мачевима | |||||
| Велики крст 1. степен | Велики официр 2. степен | Командир 3. степен | Официр 4. степен | Кавалир 5. степен | |
|
|
| |||
|
|
|
|
| |
Галерија
[уреди | уреди извор]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- Амерички поп певач Мајкл Џексон се током судског процеса 2004. године појавио у судници носећи на реверу сакоа британски орден који је био додељиван за херојство у Првом светском рату и са Орденом белог орла трећег степена око врата.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik. 3438: 32.
- ^ „"Време", 13. јул 1938, стр. 8”. Архивирано из оригинала 04. 06. 2020. г. Приступљено 04. 06. 2020.
- ^ "Политика", 26. феб. 1941
- ^ а б Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik. 3438: 11.
- ^ Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik. 3438: 34.
- ^ „Преминуо краљ попа“, Вести РТС-а.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gerić, Lazar (1999). „Orden Belog orla” (PDF). Dinar : numizmatički časopis. Beograd: Srpsko numizmatičko društvo (12): 37—39. COBISS.SR 66160140 COBISS.RS 66160140
- Жикић, Милош; Томанић, Борис (2018). „Британска одликовања српској војсци за заслуге у Првом светском рату - три документа”. Архив : часопис Архива Југославије. Београд: Архив Југославије, (Београд : Планета принт). XIX (1—2): 158—190. Архивирано из оригинала 15. 11. 2021. г. Приступљено 15. 11. 2021. COBISS.SR 1026553485 COBISS.SR 167385863
- Јовановић, Владимир (2007). „Избрисана сећања : уништавање и ретуширање слика о несталој династији Обреновића” (PDF). Годишњак за друштвену историју. Београд: Удружење за друштвену историју. XIV (1—3): 31—46. COBISS.SR 153482508 COBISS.SR 102349831
- Мишић, Биљана (2005). „Ефемерни спектакл - проглашење Краљевине Србије 1882” (PDF). Наслеђе. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда (VI): 85—106. ISSN 1450-605X. COBISS.SR 165683212 COBISS.SR 162095623
- T.N.Đ (2004). „Džekson se kiti srpskim ordenom” (PDF). Dinar : numizmatički časopis. Beograd: Srpsko numizmatičko društvo (22): 81. COBISS.SR 66160140 COBISS.RS 66160140
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
.svg)
Одликовања Краљевине СХС / Краљевине Југославије | ||
|---|---|---|
| Владарски орден: |  | |
| Одликовања: |
| |
| Споменице: |
| |
| ||
