Пређи на садржај

Мачванска бановина

С Википедије, слободне енциклопедије
Мачванска бановина
Banatus Machoviensis
1272—1496

Мачванска бановина око 1490. године
РегијаЈугоисточна Европа
ЗемљаКраљевина Угарска
Догађаји
СтатусБивша покрајина
Владавина
 • Обликбановина
Историја 
• Успостављено
1272
• Укинуто
1496
Претходник
Следбеник
Византија
Османско царство

Мачванска бановина (лат. Banatus Machoviensis) била је средњовековна угарска бановина, која је у периоду од друге половине 13. века до краја 15. века (са повременим прекидима) обухватала област Мачву и неке суседне крајеве у ширем захвату Колубаре. Створена је 1272. године, као управна област на челу са баном, кога је постављао угарски краљ. Добила је име по утврђеном граду Мачви, чија локација није тачно утврђена, али се претпоставља да се налазио недалеко од данашњег Шапца. Крајем 15. века, подручје Мачванске бановине спојено је са суседном Београдском бановином.[1][2][3][4]

Историја

[уреди | уреди извор]
Мачванска бановина око 1370. године

Стварању Мачвнске бановине (1272) претходило је постојање специфичне угарске управне области која је поверавана припадницима и сродницима краљевске династије Арпадовића. Тим просторима је већ током прве половине 13. века управљала Маргарета Угарска, коју су наследили синови Јован и Гијом. Потом је између 1247. и 1254. године створено Мачванско господство, које је угарски краљ Бела IV поверио свом зету Ростиславу Михаиловичу, избеглом руском кнезу, који је носио наслов господара Мачве (лат. Dominus de Macho), док се његов син Бела Ростиславич називао и мачванским војводом. Након његове погибије (1272), област је поверена на управу новоимеовам бану Мачве (лат. banus machoviensis), чиме је на тим просторима установљена Мачванска бановина.[5][6][7]

Мачванска бановина, по Лајошу Талоцију

Током историје, бановина је мењала своје границе, а њено постојање је имало и извесне прекиде, у периодима када се подручје Мачве налазило у саставу средњовековних српских држава. Тада су овим простором владали српски краљеви Стефан Драгутин, Стефан Владислав II и Стефан Милутин (1284-1319), а касније и српски деспоти Стефан Лазаревић, Ђурађ Бранковић и Лазар Бранковић (1404-1458). У време османске опасности, мачванским бановима је повремено поверавана војна надлежност и над неким оближњим жупанијама (Сремска, Бачка, Вуковска). Мачванска бановина је постојала до краја 15. века, када је спојена са Суседном Београдском бановином, а читаво подручје касније улази у састав Османског царства (1521).[8]

Обласни господари Мачве

[уреди | уреди извор]

Списак мачванских банова

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Калић 1964, стр. 533–540.
  2. ^ Спремић 1976, стр. 23-37.
  3. ^ Ћирковић 2008, стр. 3-20.
  4. ^ Коматина 2021, стр. 73-96.
  5. ^ Харди 2009, стр. 65-80.
  6. ^ Харди 2011, стр. 32-44.
  7. ^ Font 2020, стр. 309-326.
  8. ^ Рокаи 2002.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]