Међулужје
Међулужје | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Град | Београд |
Општина | Младеновац |
Становништво | |
— 2011. | 2751 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 24′ 20″ С; 20° 41′ 13″ И / 44.4055° С; 20.687° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 011 |
Регистарска ознака | BG |
Међулужје је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 2751 становника. Овде се налазе Црква Светих Јоакима и Ане у Међулужју, Запис Тодоровића крушка (Међулужје) и Запис Бујагића јабука (Међулужје).
Историја
[уреди | уреди извор]Међулужје се налази југозападно од града Младеновца. Има трагова који указују да је на овоме месту постојало насеље још у врло давнашња времена. Професор др. Васић Вршио је у Међулужју ископавања и нашао је судове, кипове и друге ствари од печене земље, који подсећају на преисториске објекте.
Северно од Међулужја је Селиште, где је, по народном предању, некада било село. Из овога старог села, веле, морали су бежати због турског зулума и склонили су се на данашње место, „међу густе лугове“, по којима је село добило име.
Међулужје се као насељено место први пут помиње почетком 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-39. г.) забележено је село Medialasch. И касније се стално ово насеље помиње. У арачким списковима из првих десетина 19. века помиње се Међулужје, које је 1818.г. имало 24, а 1822.г. 25 кућа. Међулужје припадало Вићентијевој кнежини. По попису из 1921.г. село има 160 кућа са 819 становника.
Предање вели да је најстарија породица и „да су први побили колац у село“ Месаровићи, Блажићи, Гојковићи, Петровићи итд. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Међулужје живи 1882 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,6 година (37,0 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 770 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 10 | 12 | ||
80+ | 10 | 16 | ||
75—79 | 24 | 35 | ||
70—74 | 54 | 55 | ||
65—69 | 64 | 56 | ||
60—64 | 55 | 64 | ||
55—59 | 56 | 57 | ||
50—54 | 95 | 99 | ||
45—49 | 95 | 93 | ||
40—44 | 105 | 78 | ||
35—39 | 96 | 87 | ||
30—34 | 81 | 83 | ||
25—29 | 95 | 93 | ||
20—24 | 71 | 85 | ||
15—19 | 81 | 77 | ||
10—14 | 92 | 72 | ||
5—9 | 87 | 66 | ||
0—4 | 63 | 69 | ||
Просек : | 37,0 | 38,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 992 | 272 | 650 | 48 | 21 | 1 |
Женски | 990 | 185 | 661 | 118 | 23 | 3 |
УКУПНО | 1.982 | 457 | 1.311 | 166 | 44 | 4 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 471 | 37 | 0 | 0 | 197 |
Женски | 254 | 27 | 0 | 0 | 67 |
УКУПНО | 725 | 64 | 0 | 0 | 264 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 9 | 83 | 36 | 9 | 31 |
Женски | 1 | 1 | 40 | 8 | 6 |
УКУПНО | 10 | 84 | 76 | 17 | 37 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 9 | 24 | 7 | 17 |
Женски | 2 | 3 | 4 | 15 | 73 |
УКУПНО | 2 | 12 | 28 | 22 | 90 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 10 | 0 | 0 | 2 | |
Женски | 5 | 1 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 15 | 1 | 0 | 3 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ Међулужје општине.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927), Напредак Панчево
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји М. Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г.