Пређи на садржај

Међулужје

Координате: 44° 24′ 20″ С; 20° 41′ 13″ И / 44.4055° С; 20.687° И / 44.4055; 20.687
С Википедије, слободне енциклопедије
Међулужје
Црква Светих Јоакима и Ане у Међулужју
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаМладеновац
Становништво
 — 2011.Раст 2751
Географске карактеристике
Координате44° 24′ 20″ С; 20° 41′ 13″ И / 44.4055° С; 20.687° И / 44.4055; 20.687
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Међулужје на карти Србије
Међулужје
Међулужје
Међулужје на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Међулужје је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 2751 становника. Овде се налазе Црква Светих Јоакима и Ане у Међулужју, Запис Тодоровића крушка (Међулужје) и Запис Бујагића јабука (Међулужје).

Историја

[уреди | уреди извор]

Међулужје се налази југозападно од града Младеновца. Има трагова који указују да је на овоме месту постојало насеље још у врло давнашња времена. Професор др. Васић Вршио је у Међулужју ископавања и нашао је судове, кипове и друге ствари од печене земље, који подсећају на преисториске објекте.

Северно од Међулужја је Селиште, где је, по народном предању, некада било село. Из овога старог села, веле, морали су бежати због турског зулума и склонили су се на данашње место, „међу густе лугове“, по којима је село добило име.

Међулужје се као насељено место први пут помиње почетком 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-39. г.) забележено је село Medialasch. И касније се стално ово насеље помиње. У арачким списковима из првих десетина 19. века помиње се Међулужје, које је 1818.г. имало 24, а 1822.г. 25 кућа. Међулужје припадало Вићентијевој кнежини. По попису из 1921.г. село има 160 кућа са 819 становника.

Предање вели да је најстарија породица и „да су први побили колац у село“ Месаровићи, Блажићи, Гојковићи, Петровићи итд. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Међулужје живи 1882 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,6 година (37,0 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 770 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 994
1953. 1.034
1961. 1.224
1971. 1.480
1981. 1.792
1991. 2.406 2.291
2002. 2.431 2.559
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.405 98,93%
Роми
  
8 0,32%
Црногорци
  
6 0,24%
Хрвати
  
2 0,08%
Словенци
  
2 0,08%
Македонци
  
1 0,04%
Југословени
  
1 0,04%
непознато
  
5 0,20%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ Међулужје општине.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927), Напредак Панчево
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји М. Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]