Стефан Вукановић Немањић — разлика између измена

Стефан Вукановић Немањић
Стефан Вукановић Немањић
	Стефан Вукановић Немањић на фресци манастира Дечани
Породица
Родитељи	Вукан Немањић
Династија	Немањићи

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 30. јануар 2020. у 05:39

Стефан Вукановић Немањић је био син Вукана Немањића и брат Ђорђа и Дмитра Немањића. Он је ктитор и градитељ манастира Морача. Стефан је био син Вукана, владара Зете и унук Стефана Немање, рашког великог жупана. Његов отац Вукан је умро око 1208. године. Ђорђе је владао Зетом до 1216. године, када је она постала део српске државе. У периоду од 1251–1252. године саградио је манастир Морачу.

Биографија

У повељи краља Уроша Дубровчанима од 23. августа 1254. године јављају се као сведоци кнез Ђорђе и жупан Стефан. Уколико је овде реч о синовима жупана Вукана, то је и први писани траг о Стефану. Уз њих се јавља и архиепископ Арсеније, што сведочи о високом положају који су браћа заузимала у тадашњој Србији. Ђорђе као Вуканов наследник фигурира у Зети у првој половини 13. века. Помен Стефана поред брата сведочи да је и он имао значајан положај. Имамо и податак да је носио титулу жупана. Потпис жупана Стефана идентичан је потпису Вукановог сина на натпису у Морачи, што је још један доказ да се ради о истој особи^[1].

Оснивање манастира Мораче

Стефан се не помиње у заклетви верности млетачком дужду из 1208. године. То је посредан доказ да је у том тренутку био малолетан, те се може закључити да је рођен после 1194. године. Први пут га срећемо у изворима када је већ био у зрелим годинама. Стефан је, наиме, први од Вуканових потомака који је иза себе оставио задужбину - манастир Морачу. Манастир је смештен северозападно од Брскова. На манастиру се налази натпис:

Овај свети храм Пресвете Деве Богородице сазидах и украсих у име Успења, ја Стефан, син великог кнеза Вукана, унук Светог Симеона Немање. И ово би у дане благочестивог краља нашег Уроша, у лето 6760, индикта 10-тог^[2].

Наведена хронолошка одредница датује изградњу манастира у период између 1. септембра 1251. и 31. августа 1252. године. Стефан се као ктитор помиње без икакве титуле, што се објашњава или његовом скромношћу или чињеницом да високу титулу није ни носио. Свакако је признавао власт краља Уроша у то време.

Оснивање манастира Мораче потврђено је повељом српског краља Уроша, која данас није сачувана. Један њен део исписан је на зиду мале цркве Светог Николе у манастирској порти Мораче у 17. веку (1639. године). Да је повеља чувана у манастиру у 19. веку сведочи Јегор Коваљевски, Рус који је 1838. године боравио у Морачи где је имао прилику да лично у рукама држи повељу. Коваљевски је оставио и штуре податке о изгледу повеље. Писана је у облику свитка, садржала је међе манастирског властелинства^[3].

Стефан на фрескама

Стефан је једини Вуканов син који је насликан на лозама Немањића и то на три од четири сачуване лозе: Грачаница, Пећ и Дечани. Међутим, поред његовог имена не налази се титула жупана, већ титула кнеза. Како је приликом осликавања лоза Немањића вођена велика пажња приликом навођења титула, објашњење треба тражити у претпоставци да је Стефан у време владавине краља Уроша уздигнут за кнеза. Као кнез, Стефан је морао добити одређене територије на управу. Свакако је разумно претпоставити да су се оне налазиле у држави његовог оца, односно у Дукљи, где је Стефан могао наследити свога брата Ђорђа. Ово, међутим, не наилази на потврду у историјским изворима^[4].

Манастир Морача обновљен је у 16. веку, приликом чега је поново осликан ктиторски портрет Стефана. Уз портрет се налази натпис: "краљ Стефан, син великог кнеза Вукана, унук Светог Симеона Немање". Титула краља сведочи да су Стефана краљем сматрали његови поданици у Дукљи. Са њоме није могао иступати званично, јер су већ две личности у том тренутку носиле титулу краља: Урош и његов брат Владислав који се у изворима последњи пут јавља 1263/4. године. Стефан је приказан на челу поворке, поред своје супруге, као млад човек са дугом брадом, одевен као племић. Судећи према натпису на фресци, Стефан се непосредно пред смрт замонашио^[5].

На западном зиду наоса осликани су крстасти мотиви који сведоче о правој титули Стефана - титули кнеза. Бранковићев летопис и Загребачки родослов титулишу Стефана као великог кнеза. У Загребачком родослову стоји податак да у Морачи почивају Стефанове "неповређене мошти свете", што наговештава да је Стефан пред смрт канонизован^[6].

Референце

^ Јечменица, 55-56
^ Јечменица, 56
^ Јечменица, 56-9
^ Јечменица, 61
^ Јечменица, 62-63
^ Јечменица, 64

Литература

Благојевић, Милош (1989). Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371. Београд: Вајат.
Благојевић, Милош (2006). „Титуле принчева из куће Немањића у XII и XIII веку”. Манастир Морача. Београд: Балканолошки институт САНУ. стр. 33—44.
Благојевић, Милош (2011). „Немањићи и државност Дукље-Зете-Црне Горе” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 83: 7—24.
Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
Божић, Иван (1950). „О положају Зете у држави Немањића”. Историски гласник. 3 (1-2): 97—122.
Бубало, Ђорђе (2011). „Титуле Вукана Немањића и традиција Дукљанског краљевства”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 79—93.
Ковачевић, Јован (1955). „Традиција о Дукљанском краљевству код Немањића”. Историски часопис. 5: 291—294.
Ћирковић, Сима (1970). „Зета у држави Немањића”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—93.
Јечменица, Дејан, Немањићи другог реда, Филозофски факултет Универзитета у Београду (2018)

[1] Јечменица, 55-56

[2] Јечменица, 56

[3] Јечменица, 56-9

[4] Јечменица, 61

[5] Јечменица, 62-63

[6] Јечменица, 64

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

@@ Ред 20: / Ред 20: @@
 | деца = <!-- nema na wikipodacima -->
 }}
 '''Стефан Вукановић Немањић''' је био син [[Вукан Немањић|Вукана Немањића]] и брат [[Ђорђе Немањић|Ђорђа]] и [[Дмитар Немањић|Дмитра Немањића]]. Он је ктитор и градитељ [[Манастир Морача|манастира Морача]]. Стефан је био син Вукана, владара [[Зета (држава)|Зете]] и унук [[Стефан Немања|Стефана Немање]], рашког великог жупана. Његов отац Вукан је умро око 1208. године. Ђорђе је владао Зетом до [[1216]]. године, када је она постала део српске државе. У периоду од [[1251]]–[[1252]]. године саградио је манастир Морачу.
 == Биографија ==
 У повељи краља [[Урош I Немањић|Уроша]] [[Дубровачка република|Дубровчанима]] од 23. августа 1254. године јављају се као сведоци кнез Ђорђе и жупан Стефан. Уколико је овде реч о синовима жупана Вукана, то је и први писани траг о Стефану. Уз њих се јавља и архиепископ [[Арсеније I Сремац|Арсеније]], што сведочи о високом положају који су браћа заузимала у тадашњој Србији. Ђорђе као Вуканов наследник фигурира у Зети у првој половини 13. века. Помен Стефана поред брата сведочи да је и он имао значајан положај. Имамо и податак да је носио титулу [[жупан]]а. Потпис жупана Стефана идентичан је потпису Вукановог сина на натпису у Морачи, што је још један доказ да се ради о истој особи<ref>Јечменица, 55-56</ref>.
 === Оснивање манастира Мораче ===
 {{Главни чланак|Манастир Морача}}
 Стефан се не помиње у заклетви верности [[Млетачка република|млетачком]] дужду из 1208. године. То је посредан доказ да је у том тренутку био малолетан, те се може закључити да је рођен после 1194. године. Први пут га срећемо у изворима када је већ био у зрелим годинама. Стефан је, наиме, први од Вуканових потомака који је иза себе оставио задужбину - манастир Морачу. Манастир је смештен северозападно од Брскова. На манастиру се налази натпис:
 ''Овај свети храм Пресвете Деве Богородице сазидах и украсих у име Успења, ја Стефан, син великог кнеза Вукана, унук Светог [[Симеон Немања|Симеона Немање]]. И ово би у дане благочестивог краља нашег Уроша, у лето 6760, индикта 10-тог<ref>Јечменица, 56</ref>.
 ''
 Наведена хронолошка одредница датује изградњу манастира у период између 1. септембра 1251. и 31. августа 1252. године. Стефан се као ктитор помиње без икакве титуле, што се објашњава или његовом скромношћу или чињеницом да високу титулу није ни носио. Свакако је признавао власт краља Уроша у то време.
 Оснивање манастира Мораче потврђено је повељом српског краља Уроша, која данас није сачувана. Један њен део исписан је на зиду мале цркве Светог Николе у манастирској порти Мораче у 17. веку (1639. године). Да је повеља чувана у манастиру у 19. веку сведочи [[Јегор Коваљевски]], Рус који је 1838. године боравио у Морачи где је имао прилику да лично у рукама држи повељу. Коваљевски је оставио и штуре податке о изгледу повеље. Писана је у облику свитка, садржала је међе манастирског властелинства<ref>Јечменица, 56-9</ref>.
 === Стефан на фрескама ===
 [[Датотека:Klaster Moraca z 12.stol, v udoli stejnojmenne reky.jpg|250п|мини|лево|Манастир Морача, задужбина Стефана. ]]
 Стефан је једини Вуканов син који је насликан на лозама [[Немањићи|Немањића]] и то на три од четири сачуване лозе: [[Лоза Немањића (фреска у Грачаници)|Грачаница]], [[Лоза Немањића (фреска у Пећкој патријаршији)|Пећ]] и [[Лоза Немањића (фреска у Дечанима)|Дечани]]. Међутим, поред његовог имена не налази се титула жупана, већ титула кнеза. Како је приликом осликавања лоза Немањића вођена велика пажња приликом навођења титула, објашњење треба тражити у претпоставци да је Стефан у време владавине краља Уроша уздигнут за кнеза. Као кнез, Стефан је морао добити одређене територије на управу. Свакако је разумно претпоставити да су се оне налазиле у држави његовог оца, односно у Дукљи, где је Стефан могао наследити свога брата Ђорђа. Ово, међутим, не наилази на потврду у историјским изворима<ref>Јечменица, 61</ref>.
 Манастир Морача обновљен је у 16. веку, приликом чега је поново осликан ктиторски портрет Стефана. Уз портрет се налази натпис: "краљ Стефан, син великог кнеза Вукана, унук Светог Симеона Немање". Титула краља сведочи да су Стефана краљем сматрали његови поданици у Дукљи. Са њоме није могао иступати званично, јер су већ две личности у том тренутку носиле титулу краља: Урош и његов брат Владислав који се у изворима последњи пут јавља 1263/4. године. Стефан је приказан на челу поворке, поред своје супруге, као млад човек са дугом брадом, одевен као племић. Судећи према натпису на фресци, Стефан се непосредно пред смрт замонашио<ref>Јечменица, 62-63</ref>.
 На западном зиду наоса осликани су крстасти мотиви који сведоче о правој титули Стефана - титули кнеза. Бранковићев летопис и Загребачки родослов титулишу Стефана као великог кнеза. У Загребачком родослову стоји податак да у Морачи почивају Стефанове "неповређене мошти свете", што наговештава да је Стефан пред смрт канонизован<ref>Јечменица, 64</ref>.
 == Референце ==
-{{reflist|2}}
+{{reflist|30em}}
 == Литература ==
 {{refbegin|2}}
-* {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371|year=1989|location=Београд|publisher=Вајат|url=https://books.google.com/books?id=2XBpAAAAMAAJ}}
+* {{Cite book| ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371|year=1989|location=Београд|publisher=Вајат|url=https://books.google.com/books?id=2XBpAAAAMAAJ}}
-* {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|chapter=Титуле принчева из куће Немањића у XII и XIII веку|title=Манастир Морача|year=2006|location=Београд|publisher=Балканолошки институт САНУ|url=https://books.google.com/books?id=LqcRAQAAIAAJ|pages=33-44}}
+* {{Cite book| ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|chapter=Титуле принчева из куће Немањића у XII и XIII веку|title=Манастир Морача|year=2006|location=Београд|publisher=Балканолошки институт САНУ|url=https://books.google.com/books?id=LqcRAQAAIAAJ|pages=33–44}}
-* {{Cite journal|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Немањићи и државност Дукље-Зете-Црне Горе|journal=Зборник Матице српске за историју|year=2011|volume=83|url=http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/istorija_83.pdf|pages=7-24}}
+* {{Cite journal|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Немањићи и државност Дукље-Зете-Црне Горе|journal=Зборник Матице српске за историју|year=2011|volume=83|url=http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/istorija_83.pdf|pages=7–24}}
-* {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
+* {{Cite book| ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
-* {{Cite journal|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|title=О положају Зете у држави Немањића|journal=Историски гласник|year=1950|volume=3|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=dRfjAAAAMAAJ|pages=97-122}}
+* {{Cite journal|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|title=О положају Зете у држави Немањића|journal=Историски гласник|year=1950|volume=3|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=dRfjAAAAMAAJ|pages=97–122}}
-* {{Cite book|ref=harv|last=Бубало|first=Ђорђе|chapter=Титуле Вукана Немањића и традиција Дукљанског краљевства|title=Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова|year=2011|location=Беране|publisher=Епископија будимљанско-никшићка|pages=79-93}}
+* {{Cite book| ref=harv|last=Бубало|first=Ђорђе|chapter=Титуле Вукана Немањића и традиција Дукљанског краљевства|title=Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова|year=2011|location=Беране|publisher=Епископија будимљанско-никшићка|pages=79–93}}
-* {{Cite journal|ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован|title=Традиција о Дукљанском краљевству код Немањића|journal=Историски часопис|year=1955|volume=5|url=https://books.google.com/books?id=TO96CgAAQBAJ|pages=291-294}}
+* {{Cite journal|ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован|title=Традиција о Дукљанском краљевству код Немањића|journal=Историски часопис|year=1955|volume=5|url=https://books.google.com/books?id=TO96CgAAQBAJ|pages=291–294}}
-* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Зета у држави Немањића|title=Историја Црне Горе|volume=књ. 2, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970|url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.1/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.1.pdf|pages=3-93}}
+* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Зета у држави Немањића|title=Историја Црне Горе|volume=књ. 2, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970|url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.1/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.1.pdf|pages=3–93}}
 * Јечменица, Дејан, Немањићи другог реда, Филозофски факултет Универзитета у Београду (2018)
 {{refend}}