Јован Урош

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован Урош (Дука Палеолог)
Megala4.png
Преподобни Јоасаф, десно на фресци
Датум смрти 1422. - 1423.
Династија Немањићи
Отац Симеон Синиша Немањић
Мајка Томаиса Орсини
Супружник ћерка Радослава Хлапена
Потомство петоро деце (види доле)
владар Тесалије са титулом цара
Период 1369/70 - 1373
Претходник Симеон Синиша Немањић
Наследник Алексије Анђео Филантропен

Јован Урош Немањић (Дука Палеолог), последњи изданак лозе Немањића, син цара Ромеја и Срба и целе Албаније Симеона Немањића и његов наследник на престолу. Синовац цара Душана. Владао је од 1371. до 1372. године Епиром и Тесалијом као цар. Након његове смрти царством Ромеја и Срба владају Алексије и Манојло Филантропен, по народности Грци, да би османским освајањем ова држава убрзо нестала са политичке карте Европе. Замонашио се и добио име Јоасаф. У Српској православној цркви прославља се као светитељ. Ктитор је манастира Метеори који се налазе на стрмим стенама крај грчког града Стагој.

Биографија[уреди]

Јован је био син Симеона Синише Немањића, полубрата српског цара Душана. Мајка, Томаиса Орсини, била је ћерка Јована II Орсинија и сестра Нићифора II Орсинија. Јован је наследио оца између 1369. и 1372. године. Носио је титулу цара Срба, Грка и Албаније. Међутим, његова власт била је ограничена само на Тесалију. Након неколико година владавине, Јован Урош је абдицирао у корист свога рођака, Алексија Анђела Филантропена. Одлучио је да се замонаши. Придружио се монашкој заједници коју је у Метеорима основао његов отац. Монашко име било му је Јоасаф. Са њим се у изворима помиње 1381. године. Остао је богат и утицајан и након замонашења. Године 1384/5. помогао је својој сестри Марији да овлада Епиром након убиства њеног мужа Томе Прељубовића. Био је ктитор манастира Метеори и на крају је постао вођа монашке заједнице. Обновио је и основао нове манастире у овој области у периоду од 1388. до 1390. године. Посетио је и Свету Гору, али се до 1401. године вратио у Метеоре. Умро је 1422. или 1423. године.

Јован Урош је последњи српски владар који је носио царску титулу и последњи српски владар у Тесалији. Алексије Филантропен је признавао врховну византијску власт. Подручје Тесалије касније су освојили Турци под Бајазитом. Тесалијом је тада управљао Алексијев син Манојло Анђео Филантропен (1393). Јован Урош је имао млађег брата Стефана Уроша који је можда држао Фарсалу као феудални посед.

Потомство[уреди]

Јован је оженио ћерку Радослава Хлапена, Душановог војсковође и заповедника Бера. Према Dell'Imperadori Constantinopolitani, отац Јованове жене био је "господар Дриме". Имали су петоро деце:

  • Константин
  • Михаило
  • Димитрије
  • Јелена, удата за Теодора Кантакузина са којим је имала ћерку Ирину
  • Асасина

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]