Јован Урош

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован Урош (Дука Палеолог)
Megala4.png
Преподобни Јоасаф, десно на фресци
Датум рођења 1350.
Место рођења Метеори
Датум смрти 1422.—1423.
Место смрти Метеори
Династија Немањићи
Отац Симеон Синиша Немањић
Мајка Томаиса Орсини
Супружник ћерка Радослава Хлапена
Потомство петоро деце (види доле)
владар Тесалије са титулом цара
Период 1369/70 - 1373
Претходник Симеон Синиша Немањић
Наследник Алексије Анђео Филантропен

Јован Урош Немањић (Дука Палеолог), последњи изданак лозе Немањића, син цара Ромеја и Срба и целе Албаније Симеона Немањића и његов наследник на престолу. Синовац цара Душана. Владао је од 1371. до 1372. године Епиром и Тесалијом као цар. Након његове смрти царством Ромеја и Срба владају Алексије и Манојло Филантропен, по народности Грци, да би османским освајањем ова држава убрзо нестала са политичке карте Европе. Замонашио се и добио име Јоасаф. У Српској православној цркви прославља се као светитељ. Ктитор је манастира Метеори који се налазе на стрмим стенама крај грчког града Стагој.

Биографија[уреди]

Јован је био син Симеона Синише Немањића, полубрата српског цара Душана. Мајка, Томаиса Орсини, била је ћерка Јована II Орсинија и сестра Нићифора II Орсинија. Јован је наследио оца између 1369. и 1372. године. Носио је титулу цара Срба, Грка и Албаније. Међутим, његова власт била је ограничена само на Тесалију. Након неколико година владавине, Јован Урош је абдицирао у корист свога рођака, Алексија Анђела Филантропена. Одлучио је да се замонаши. Придружио се монашкој заједници коју је у Метеорима основао његов отац. Монашко име било му је Јоасаф. Са њим се у изворима помиње 1381. године. Остао је богат и утицајан и након замонашења. Године 1384/5. помогао је својој сестри Марији да овлада Епиром након убиства њеног мужа Томе Прељубовића. Био је ктитор манастира Метеори и на крају је постао вођа монашке заједнице. Обновио је и основао нове манастире у овој области у периоду од 1388. до 1390. године. Посетио је и Свету Гору, али се до 1401. године вратио у Метеоре. Умро је 1422. или 1423. године.

Јован Урош је последњи српски владар који је носио царску титулу и последњи српски владар у Тесалији. Алексије Филантропен је признавао врховну византијску власт. Подручје Тесалије касније су освојили Турци под Бајазитом. Тесалијом је тада управљао Алексијев син Манојло Анђео Филантропен (1393). Јован Урош је имао млађег брата Стефана Уроша који је можда држао Фарсалу као феудални посед.

Потомство[уреди]

Јован је оженио ћерку Радослава Хлапена, Душановог војсковође и заповедника Бера. Према Dell'Imperadori Constantinopolitani, отац Јованове жене био је "господар Дриме". Имали су петоро деце:

  • Константин
  • Михаило
  • Димитрије
  • Јелена, удата за Теодора Кантакузина са којим је имала ћерку Ирину
  • Асасина

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Stephen Uroš I of Serbia
 
 
 
 
 
 
 
8. Stephen Uroš II Milutin of Serbia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Helena of Anjou
 
 
 
 
 
 
 
4. Stephen Uroš III Dečanski of Serbia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. George I Terter of Bulgaria
 
 
 
 
 
 
 
9. Anna Terter of Bulgaria
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Kira Maria Asenina of Bulgaria
 
 
 
 
 
 
 
2. Симеон Синиша Немањић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Constantine Palaiologos, porphyrogénnētos
 
 
 
 
 
 
 
10. John Palaiologos, despotes in Macedonia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Irene Raoulaina
 
 
 
 
 
 
 
5. Maria Palaiologina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Theodore Metochites, megas logothetis
 
 
 
 
 
 
 
11. Irene Metochitissa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23.
 
 
 
 
 
 
 
1. Јован Урош
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Richard Orsini
 
 
 
 
 
 
 
12. John I Orsini, despotes in Epirus
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25.
 
 
 
 
 
 
 
6. John II Orsini
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Nikephoros I Komnenos Doukas
 
 
 
 
 
 
 
13. Maria Komnene Doukaina Angelina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Anna Palaiologina Kantakouzene
 
 
 
 
 
 
 
3. Томаиса Орсини
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Michael (Demetrios) Komnenos Doukas, despotes in Epirus
 
 
 
 
 
 
 
14. Andronikos Angelos Palaiologos
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Anna Terter of Bulgaria
 
 
 
 
 
 
 
7. Anna Palaiologina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Georgios Kokalas
 
 
 
 
 
 
 
15. X Kokala
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31.
 
 
 
 
 
 

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]