Владин Немањић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Србија у време Стефана Немање и Стефана Првовенчаног.

Владин Немањић (лат. Bladinus; рођен пре 1194. године - умро после 1208. године) је био син Вукана Немањића, припадник српске средњовековне владарске династије[1].

Биографија[уреди]

Владин је био син Вукана Немањића, односно унук оснивача династије, Стефана Немање. Имао је тројицу браће: Ђорђа, Димитрија, Стефана. О Димитрију и Стефану знамо нешто више података на основу задужбина које су оставили за собом: манастира Давидовица и Морача. Ђорђе је био наследник свога оца који је фигурирао као владар Зете у првој половини 13. века[2].

Једини историјски извор који помиње Владина Немањића је писмо његовог брата Ђорђа млетачком дужду Пјетру Зјанију од 3. јула 1208. године када му се зетски владар заклео на верност. Димитрије и Стефан се не спомињу у овом писму, али се поред Ђорђа и Владина у њему спомињу и Станко и Петрислав. Како се Владин помиње у писму, тада је свакако био пунолетан, што значи да је рођен пре 1194. године. У писму се поред Ђорђа и Владина помињу још две личности, Станко и Петрислав, а наводе се као consoprinus краља Ђорђа. Овај термин може означавати децу мајчине сестре, али се чешће користи за означавање деце од браће или сестара. Тако Станко и Петрислав могу бити и синови Владина Немањића[3].

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Урош I Вукановић
 
 
 
 
 
 
 
8. Zavida
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ана Диогенеса
 
 
 
 
 
 
 
4. Стефан Немања
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Вукан Немањић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Анастасија Немањић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Владин Немањић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. ^ Јечменица (2018), 51
  2. ^ Јечменица (2018), 51
  3. ^ Јечменица (2018), 51

Литература[уреди]

  • Јечменица, Дејан, Немањићи другог реда, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Београд (2018)