Брнча Немањић
| Брнча Немањић | |
|---|---|
 Брнча на фреци породичног стабла Немањића у манастиру Високи Дечани (1346) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | око 1253. |
| Место рођења | Српско краљевство |
| Датум смрти | послије 1264. |
| Место смрти | Српско краљевство |
| Гроб | манастир Градац |
| Породица | |
| Родитељи | Стефан Урош I Јелена |
| Династија | Немањићи |
Брнча (стсл. Брьнча; око 1253. — послије 1264) била је српска принцеза, ћерка српског краља Стефана Уроша I и краљице Јелене. Њена браћа су била Стефан, Стефан Драгутин и Стефан Милутин.
Њен најстарији приказ је када је имала око 12 година,[1] на фресци сахране краљице Ане Дандоло из 1264.[2] године у манастиру Сопоћани (задужбина њеног оца). На фресци је приказана са ниском круном и одјећом затвореном до грла, слична мушкој одјећи, украшена бисерима на первазима,[3] иако је њен изглед анахронистички. Брнча је приказана и на фресци у припрати манастира Високи Дечани из око 1345. године, поред каснијих припадника породице Немаћи, са Симеоном Урошем и Теодором.[4] Налази се и на фресци породичног стабла Немањића у Високим Дечанима,[5] која датира из око 1350. године, једним од најзначајнијих приказа породичног стабла Немањића.[6] Није се удавала[7] и постала је монахиња.[4] Сахрањена је у манастиру Градац (задужбини њене мајке) и њега гробница се налази поред саркофага њене мајке.[8]
На српскословенском (старосрпском) њено име, пронађено је у Високим Дечанима на фресци породичног стабла, било је БРЬНЧA. Њено име различито записивано као Брнча, Брњача,[9] Брњча,[10] Берениче,[3] Прњача[10] и Прнча[11] и било је неуобичајено.[12] О њеном имену нарочито је писао Д. Костић, наводећи многе етимолошке сличности и правећи доста комбинација. Примјетио је сличност са мјестом Брњаци и словенског мушког имена Прњак, али је укључивао и могућност извођења из имена Вероника.[10] М. Пурковић је навео да је име деминутив од имена Бернарде или Бернардине.[10] Раније се сматрало да је Брњача био надимак њене мајке (именована тако због главног посједа њене феудалне државе, Брњак).[13]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Purković 1956.
- ^ Vranjski Glasnik 1970, стр. 265.
- ^ а б Vasić 1979, стр. 37.
- ^ а б Blagojević & Petković 1989.
- ^ Ćirković & Mihaljčić 1999, стр. 256.
- ^ Đurić 1978.
- ^ Stevanović 2004, Kandić 1982
- ^ Strizović 2004, стр. 126.
- ^ Purković 1956, стр. 31, Blagojević & Petković 1989, стр. 227, Stevanović 2004
- ^ а б в г Purković 1956, стр. 31.
- ^ Blagojević & Petković 1989, стр. 227.
- ^ Purković 1956, стр. 31, Ćirković & Mihaljčić 1999, стр. 256
- ^ Srećković, Pantelija (1888). Istorija srpskoga naroda: Vreme kraljevstva i carstva (1159—1367). Kraljevsko-srpska drž. štamparija.
Литература
[уреди | уреди извор]- Srećković, Pantelija (1888). Istorija srpskoga naroda: Vreme kraljevstva i carstva (1159—1367). Kraljevsko-srpska drž. štamparija.
- Књиге
- Blagojević, Miloš; Petković, Sreten (1989). Srbija u doba Nemanjića: od kneževine do carstva: 1168-1371: ilustrovana hronika. TRZ "VAJAT".
- Ćirković, Sima; Mihaljčić, Rade (1999). Лексикон српског средњег века. Knowledge.
- Đurić, Vojislav J. (1978). „Loza Nemanjića u starom srpskom slikarstvu”. Zograf (8).
- Kandić, Olivera M. (1982). Manastir Gradac. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.
- Purković, Miodrag (1956). Princeze iz kuće Nemanjića. Avala.
- Stevanović, Miladin (2004). Kraljica Jelena Anžujska. Knjiga-komerc.
- Strizović, Đorđe (2004). Прошлост која живи. Доситеј.
- Часописи
- Vranjski Glasnik. 6. 1970. стр. 265.
- Vasić, Pavle (1979). „Српска народна ношња у средњем веку”. Гласник Етнографског музеја у Београду. 43: 23—56.
| Главни владари |
|  | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Архиепископи |
| |||||||
| Јужни цареви |
| |||||||
| Жене српских владара |
| |||||||
| Други чланови |
| |||||||
| Рукописи | ||||||||
| Остало | ||||||||
