Ђорђе Немањић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Немањић
Serbia under Stefan Nemanja and Stefan the First-Crowned.jpg
Србија током владавине Стефана Првовенчаног (са Зетом)
Датум смрти после августа 1242.
Династија Немањићи
Отац Вукан Немањић
локакни управник у Зети
Период од 1208. до око 1220. или 1242.
Претходник Вукан Немањић
Наследник Стефан Радослав

Ђорђе Немањић је био син српског великог жупана и управника у Зети Вукана Немањића. Ђорђе Немањић је наследио од оца управу у Зети 1208. године, а вероватно по узору на оца узео је и звање краља.[1]

Ђорђе можда није био у најбољим односима са Стефаном Немањом II Првовенчаним. Са Млетачком републиком је склопио уговор 3. јула 1208. године, у коме се Ђорђе заклео на верност и пружање помоћи венецијанском дужду.[2][3]

Изгледа да је око 1220. краљ Стефан Немања II Првовенчани одузео Ђорђу власт у Котору и Зети или делу Зете, а син Првовенчаног Стефан Радослав се у две одлуке градског већа Котора из 1221. године и једној из 1227. године спомиње као краљ.[4] Ипак, Ђорђе је можда задржао управу на југоистоку Зете. Ђорђе се изгледа поново спомиње као краљ у Зети, то јест у Улцињу, 1242.[5] Умро је после 21. августа 1242. године.

Биографија[уреди]

Ђорђе је био најстарији син Вукана. Имао је тројицу браће. Први, Стефан, основао је око 1252. године манастир Морачу. Дмитар (познат и по монашком имену Давид) основао је манастир Давидовицу. Умро је после 1286. године. Трећи брат Ђорђа звао се Младен.

Вукан је предао место локалног управника најстаријем сину 1208. године.[1] Ђорђа су његови поданици ословљавали краљем, али он није имао никакво званично крунисање и за великог жупана Стефана Немању II Првовенчаног он је био само удеони кнез. Вукан је вероватно убедио свог брата и владара да Ђорђу преда Зету на управу и тако покушао коначно да се измири са братом, али и зашити своје непосредне наследнике и њихов положај у Србији.

Занимљив је натпис у Студеници из 1209. године на коме се Вукан помиње као удеони кнез. Вукан је умро 1209. године или убрзо након тога.

Ипак, борба међу Немањићима обновљена је током управе Ђорђа Вукановог у Зети. Он је већ 1208. године, прихватио врховну власт Млетачке републике. Тиме се покушао осамосталити од великог жупана Стефана Првовенчаног или бар стећи заштитника када буде покушао да се осамостали. Млетачка република је након освајања Цариграда 1204. године стекла примат у источном Средоземљу. Настојала је контролисати балканске луке те је 1205. године склопила савез са Дубровником. Поред Млетачке републике, Ђорђе је ступио у везе и са архонтом Кроје, Димитријем Прогонијем (1208-1215). Ђорђе је играо двоструку улогу. Димитрије је формално био вазал Млетачке републике, али је ковао планове да заузме млетачке територије на Балкану. Ђорђе се споразумом из 3. јула 1208. године обавезао да пружи војну помоћ архонту Кроје у његовој борби за млетачке поседе. Иначе, Димитрије је био ожењен Комнином Немањић, ћерком Стефана Немање II Првовенчаног. Димитрија је 1215. године наследио Григорије Камонас.

Нема непосредних података о деловању Ђорђа Немањића у периоду од 1208. до 1242. године. Стефан Немања II Првовенчани је уклонио непослушног локалног управника u Зети, или једаном њеном делу са Котором око 1220. године вероватно након успешне војне акције. То се може закључити из одлуке градског већа у Котору из 1221. у којој пише да је донета у време краља Радослава, сина Стефана Немање II Првовенчаног.[6] Од око 1220. Зетом су управљали, углавном, синови владара који су били одређени да наследе престо. Ђорђе Вуканов се поново спомиње у писаним изворима 1242. године као краљ на подручју Улциња.[5] Није јасно да ли је од око 1220. задржао управу над јужним делом Зете или је у неком непознатом тренутку поново постао њен управник.[7]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Логос (2016). стр. 132-133.
  2. Соловјев. стр. 15-16.
  3. Логос (2016). стр. 132-133. У то време и сам Стефан Немања II Првовенчани је настојао успоставити добре односе са Венецијом и Римом. Из Венеције је добио жену Ану Дандоло вероватно 1216/17. године, а после из Рима краљевску круну. Зато није јасно да ли је деловање Ђорђа било у потпуној супротности са политиком његовог владара великог жупана Србије.
  4. Логос (2016). стр. 126-127.
  5. 5,0 5,1 Историја српског народа, I, Београд (1994). стр. 346.
  6. Логос (2016). стр. 126-127. Зета је била најкасније од јануара 1186. део државе Немањића, а владарска породица је њоме управљала као и другим деловима државе као једним делом поседа велике патријархалне породице. Није било никакве посебне аутономије у Зети као делу државе Немањића. Када се појавило нешто што некима личи на аутономију то је било одметање неког члана владарске породице од старешине, тј. владара државе.
  7. Логос (2016). стр. 127.

Извори и литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]