Пркосава — разлика између измена
м Bot: Migrating 4 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q3103095 (translate me) |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 15: | Ред 15: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
Село се налази источно од Лазаревца. Први писани траг о постојању места налази се у књизи Др. Хазим Шабановић: „Турски извори за историју Београда“ страна 180, где стоји да село Пркосава има 11 домова. У [[Харачки тефтер |
Село се налази источно од Лазаревца. Први писани траг о постојању места налази се у књизи Др. Хазим Шабановић: „Турски извори за историју Београда“ страна 180, где стоји да село Пркосава има 11 домова. У [[Харачки тефтер|арачки списковима]] из првих десетина 19.века помиње се Пркосава; имала је [[1818]].г. 16, и припадала је Катићевој Кнежини. По попису из [[1921]].г. Пркосава је имала 49 [[кућа]] са 308 [[становник]]а. |
||
Предање вели да су се доселила два брата, Вулић и Вујић, од Сјенице, и да су се настанили најпре у Рудовцима. Услед неке свађе напусте ово место и „у пркос“ Рудовчанима населе се у непосредној близини, у забран који је припадао Црљенцима. Због тога што су овде дошли из „пркоса“ веле да је село добило ово име. Од ова два брата су породице Вучићи и Вуличићи. (подаци крајем [[1921]]. године).<ref>Подаци су узети из описа Пркосава од М. Маринковића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.</ref> <ref>„Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани</ref> |
Предање вели да су се доселила два брата, Вулић и Вујић, од Сјенице, и да су се настанили најпре у Рудовцима. Услед неке свађе напусте ово место и „у пркос“ Рудовчанима населе се у непосредној близини, у забран који је припадао Црљенцима. Због тога што су овде дошли из „пркоса“ веле да је село добило ово име. Од ова два брата су породице Вучићи и Вуличићи. (подаци крајем [[1921]]. године).<ref>Подаци су узети из описа Пркосава од М. Маринковића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.</ref> <ref>„Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани</ref> |
||
Ред 134: | Ред 134: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{ |
{{reflist}} |
||
== Литература == |
|||
==Коришћена литература== |
|||
*Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.) „Напредак Панчево“ |
* Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.) „Напредак Панчево“ |
||
*„Летопис“: ''Подунавска места и обичаји'' |
* „Летопис“: ''Подунавска места и обичаји'' Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању, места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани<br /> |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
Верзија на датум 24. април 2013. у 06:58
Пркосава | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Град | Београд |
Градска општина | Лазаревац |
Становништво | |
— 2011. | 317 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 23′ 23″ С; 20° 25′ 19″ И / 44.389666° С; 20.421833° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 283 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 011 |
Регистарска ознака | BG |
Пркосава је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2002. било је 317 становника (према попису из 1991. било је 339 становника).
Историја
Село се налази источно од Лазаревца. Први писани траг о постојању места налази се у књизи Др. Хазим Шабановић: „Турски извори за историју Београда“ страна 180, где стоји да село Пркосава има 11 домова. У арачки списковима из првих десетина 19.века помиње се Пркосава; имала је 1818.г. 16, и припадала је Катићевој Кнежини. По попису из 1921.г. Пркосава је имала 49 кућа са 308 становника. Предање вели да су се доселила два брата, Вулић и Вујић, од Сјенице, и да су се настанили најпре у Рудовцима. Услед неке свађе напусте ово место и „у пркос“ Рудовчанима населе се у непосредној близини, у забран који је припадао Црљенцима. Због тога што су овде дошли из „пркоса“ веле да је село добило ово име. Од ова два брата су породице Вучићи и Вуличићи. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Демографија
У насељу Пркосава живи 264 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,2 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 97 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 3 | 2 | ||
75—79 | 5 | 10 | ||
70—74 | 7 | 13 | ||
65—69 | 7 | 6 | ||
60—64 | 4 | 4 | ||
55—59 | 17 | 6 | ||
50—54 | 16 | 22 | ||
45—49 | 22 | 16 | ||
40—44 | 5 | 9 | ||
35—39 | 7 | 6 | ||
30—34 | 11 | 10 | ||
25—29 | 12 | 9 | ||
20—24 | 16 | 10 | ||
15—19 | 7 | 9 | ||
10—14 | 7 | 7 | ||
5—9 | 7 | 12 | ||
0—4 | 10 | 3 | ||
Просек : | 40,2 | 42,5 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 139 | 36 | 85 | 10 | 8 | 0 |
Женски | 132 | 17 | 83 | 25 | 7 | 0 |
УКУПНО | 271 | 53 | 168 | 35 | 15 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 97 | 11 | 0 | 72 | 3 |
Женски | 24 | 5 | 0 | 2 | 4 |
УКУПНО | 121 | 16 | 0 | 74 | 7 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 1 | 7 | 1 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 1 | 0 | 6 | 0 |
УКУПНО | 1 | 8 | 1 | 6 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 2 | 3 | 1 |
УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 3 | 1 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 2 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 2 |
Референце
- ^ Подаци су узети из описа Пркосава од М. Маринковића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
- ^ „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
- Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.) „Напредак Панчево“
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању, места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани