Пређи на садржај

Тихомир Ђорђевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Тихомир Ђорђевић
'
Лични подаци
Датум рођења(1868-02-19)19. фебруар 1868.
Место рођењаКњажевац, Кнежевина Србија
Датум смрти28. мај 1944.(1944-05-28) (76 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Тихомир Ђорђевић (Књажевац, 19. фебруар 1868 — Београд, 28. мај 1944) био је српски етнолог, фолклориста, културни историчар, универзитетски професор и академик.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у патријахалној породици. Отац Раја је служио као свештеник у Брестовцу и Лужану код Алексинца. О детињства се налазио у непосредном додиру са селом и народом, што је утицало да се још од младости, па све до смрти посвети проучавању народа, његова живота и културе.[2]

Завршио је историјски-филолошки одсек Велике школе у Београду, а затим је студирао у Бечу и Минхену, где је докторирао 1902. године. Издавао је Караџић (часопис).[1]

Ђорђевићев опус је велики - број његових радова је око седам стотина. Ђорђевићева интересовања била су веома широка и различита и крећу се од детаљних анализа народног живота Срба, преко етнографских истраживања живота других народа у Србији (Рома, Влаха, Цинцара, Грка, Черкеза итд), до фолклористичких и социолошких студија не само Србије, већ и Балкана.

Први је систематизовао и извршио општу класификацију народних игара и дао теоријске и историјске погледе на народне игре релевантне за време у којем је радио. Поставио је и разрадио методска упутства за сакупљаче и описиваче народних игара.[3] Одржавајући је сталне везе с колегама из иностранства, била му је доступна најважнија литература тадашњих прегалаца на пољу етнологије и фолклористике. Имао је добар увид у најновије научне правце, посебно је добро познавао тадашњу немачку етнолошку литературу, у којој је народна игра разматрана из више углова. Захваљујући њему и подршци коју је добијао од колега из иностранства, крајем 19. века стварени су услови за сакупљање народних игара у најширем њиховом значењу.[3] Расправу и класификацију народних игара је објавио у књизи „Српске народне игре” (као девету књигу Српског етнографског зборника 1907. године). Она представља незаобилазно дело у проучавању народних игара у ширем смислу речи.[4] До објављивања овог дела Ђоршевић није објавио ниједан чланак у издањима Српске краљевске академије наука у Београду, и тек након његове објаве је успоставио тешњи контакт са академијом, коју је иначе веома уважавао.[5]

Иако није био антрополог, први је научник у нас који је експлицитно указао на значај палеоантропологије за историју и етнологију. Године 1908. је кроз рад Незнано гробље у Жагубици, показао да су стара гробља, некрополе, извор примарних података за многе науке.[6] У књизи Ђорђевић наглашава да подаци, до којих се долази изучавањем скелета и гробних прилога, практично представљају једини извор елемената о грађи, изгледу и начину живота људи у одређеном периоду прошлости.

Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 19. фебруара 1921, а за редовног 16. фебруара 1937 – приступну беседу је прочитао 2. јануара 1938.[7]

Најважнија дела:

  • Из Србије кнеза Милоша, I и II, 1922-1924
  • Цигани у Србији, докторска дисертација
  • Наш народни живот, I-X

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 182. 
  2. ^ Марјановић 2018, стр. 68.
  3. ^ а б Марјановић 2018, стр. 73.
  4. ^ Марјановић 2018, стр. 67.
  5. ^ Марјановић 2018, стр. 69.
  6. ^ Ђорђевић, Т: Незнано гробље у Жагубици, Старинар за 1908, Београд 1909
  7. ^ "Политика", 2. јан. 1938

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тихомир_Ђорђевић&oldid=28823409”