Пређи на садржај

Штитарица (Вучитрн)

Координате: 42° 49′ 38″ С; 20° 55′ 51″ И / 42.827197222222225° С; 20.93092777777778° И / 42.827197222222225; 20.93092777777778
С Википедије, слободне енциклопедије
Штитарица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
УНМИКВучитрн
Становништво
 — 2011.788[1]
Географске карактеристике
Координате42° 49′ 38″ С; 20° 55′ 51″ И / 42.827197222222225° С; 20.93092777777778° И / 42.827197222222225; 20.93092777777778
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина502 m
Штитарица на карти Србије
Штитарица
Штитарица
Штитарица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број42000
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознака02

Штитарица (алб. Shtitaricë) је насеље у општини Вучитрн, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 788 становника, укључујући и 788 Албанаца.

Географија

[уреди | уреди извор]

Село је у равници, збијеног типа. Оранице су са смоничавом и растреситом земљом и на њима успевају све житарице и воће. Прикључено је на градски водовод и систем за наводњавање. Око железничке станице има један број телефонских прикључака. Смештено је на падини планине Чичавице, поред железничке станице Вучитрн. Удаљено је од Вучитрна око 4 км. Кроз село протиче Прони Чешмес (Чесмин поток)

Историја

[уреди | уреди извор]

Име села дошло је по средњовековном занимању његовог становништва (израда штитова), као и имена многих чичавичких села: Стреоце, Шавци, Уљаре, Дрваре, Коло. У турском попису области Бранковића из 1455. уписано је под истим именом са 52 српске куће и попом Редулином. Срби су се раселили средином 19. века, када су дошли Албанци из Љуми Барде из Северне Албаније и мухаџири из топличке Велике Плане, тако да се садашњи житељи Албанци презивају по овом селу - Плана. Године 1922. досељене су две куће на добијену земљу. Своје гробље немају, већ се укопавају у Пантини и Вучитрну. Приликом досељавања најстаријег арбанашког рода (Мехола) у селу су живели Срби. Као да садашњи Албанци у селу не знају јесу ли ти Срби имали своју земљу или били чифчије у некога. Наводе само да је предак Мехола (Хаџи Зећир) заједно са Шишковићима из Вучитрна купио село од некога (Хаџи Зећир 1/3, а Шишковићи 2/3) и уселио се у њ. По усељењу Мехола и довођењу чифчија Арбанаса на сеоски део Шишковића Срби чифчије су се раселили.

Порекло становништва по родовима

[уреди | уреди извор]

Подаци о пореклу становништва су из 1939. године.[2]

  • Мехол (5 к.), (алб. Mëhole) од фиса Гаша. Доселили се из Љуми Барда у Сев. Албанији. Прво су „пали“ у Тараџу, па у Букош и најзад у Штитарицу средином 19. века, пошто су купили земљу у њој. Појасеви у 1934. од досељења у Штитарицу: Хаџи Зећир, Кариман, Азем, Адем (45 година).
  • Арифовић (алб. Arifi) (2 к.), од фиса Бериша. Доселио се из Дубове (Пећ) после Мехола. Био чифчија у Шишковића.
  • Белешковић (3 к.), (алб. Beleshku) поисламљени и поарбанашени Срби. На ислам прешли у Топлици, одакле су се доселили 1878 (из В. Плане) као мухаџири заједно са осталим мухаџирима свога села и свога краја.

Колонисти:

Демографија

[уреди | уреди извор]

Број становника на пописима:

Популација (ист.): Штитарица (Вучитрн)
Година1948195319611971198119912011
Становништво300374451661814879788
Еволуција становништва

Етнички састав

[уреди | уреди извор]
Националност[1] 2011.
Албанци 788 (100%)
Укупно 788

Према попису из 2011. године Албанци су у овом месту чинили већину.[1]

Напомене

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340