Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Конрад Аденауер

Конрад Херман Јозеф Аденауер (нем. Konrad Hermann Joseph Adenauer; Келн, 5. јануар 1876 — Бад Хонеф, 19. април 1967) био је немачки политичар и први послератни канцелар Немачке од 1949. до 1963. године. Извео је Западну Немачку из рушевина Другог светског рата и од ње направио продуктивну и просперитетну државу која је успоставила блиске односе са Француском, Великом Британијом и Сједињеним Америчким Државама. За време његове владавине Западна Немачка је постала демократска и стабилна држава са међународним угледом и економским просперитетом (Немачко економско чудо). Био је први лидер Демохришћанске уније (ЦДУ), а Демохришћанска странка је под његовим вођством постала најутицајнија странка у земљи.

Аденауер, који је био канцелар до своје 87. године, назван је Der Alte (стари). Противречио је својим годинама интензивним радним навикама и невероватним политичким инстинктом. Залагао се за широку визију тржишта базираним на основама либералне демократије и антикомунизма. Као изузетно вешт политичар, Аденауер је био дубоко посвећен прозападној оријентацији спољне политике Западне Немачке и њеном враћању на светску сцену. Радио је на обнови западнонемачке привреде од разарања Другог светског рата и био је на челу немачког економског чуда. Поново је успоставио немачку армију (Бундесвер) 1955. године и обновио односе са Француском, што је омогућило економско уједињење западне Европе. Аденауер је представљао оштрог противника Источне Немачке и увео је Западну Немачку у НАТО. За време његовог мандата, Западна Немачка је постала чврст савезник САД. Као велики римокатолик, био један од водећих чланова Странке центра за време Вајмарске Републике. Такође, вршио је функцију градоначелника Келна (1917—1933) и био председник Пруског државног савета (1922—1933).

Цео чланак 308 сјајних чланака

Добар чланак

Варљиво лето ’68

Варљиво лето ’68 је југословенски играни филм из 1984. снимљен у режији Горана Паскаљевића, а по сценарију Гордана Михића. Главне улоге тумаче Славко Штимац, Данило Бата Стојковић, Мира Бањац, Мија Алексић и Ивана Михић. Премијерно је приказан 5. априла 1984. у биоскопу „Балкан” у Београду.

Радња филма дешава се 1968. и прати доживљаје матуранта Петра у потрази за „женом свог живота” што га доводи у низ деликатних ситуација. Његов „свет” насељен је женама које су предмет његове младалачке жеље — удатим госпођама, стидљивим вршњакињама, изазовним професоркама, због чега га не интересују наизглед преломни историјски догађаји, због којих када коначно нађе праву љубав она мора бити прекинута. Кроз низ комичних сцена филм се бави понашањем малих људи у једној важној политичкој години. Тандем Паскаљевић—Михић створио је истовремено љубавну и политичку комедију смештену у идиличној и патријархалној провинцији до које допире ехо бурних светских и домаћих политичких збивања.

Упоредо са филмом снимљена је истоимена телевизијска серија, која је у јесен 1985. емитована на Телевизији Београд. Југословенска кинотека је филм уврстила међу 100 српских играних филмова, који су 28. децембра 2016. проглашени за културно добро од великог значаја.

Цео чланак 406 добрих чланака

Изабрани списак

Филмографија Квентина Тарантина

Квентин Тарантино је амерички режисер, продуцент, сценариста и глумац. Укупно је режирао и написао десет филмова. Каријеру је започео крајем осамдесетих када је режирао, написао и глумио у црно-белом аматерском и краткометражном филму „Рођендан мог најбољег пријатеља”, који је данас делимично изгубљен и који није никада био званично приказан. Као независни филмски продуцент, режирао је, написао и појавио се у криминалистичком трилеру Улични пси (1992), у коме је реч о петоро криминалаца здружених ради заједничке пљачке продавнице накита. Филм је доживео велики успех, а часопис Емпајер га је прогласио за најбољи независни филм свих времена.

Након првог остварења Улични пси Тарантино је режирао још 10 дугометражних играних филмова који су освојили бројне награде и предоминатно позитивне оцене критике и публике.

Цео чланак 110 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

19. мај — Председник Ирана Ебрахим Раиси настрадао је у хеликоптерској несрећи код града Варзакана на северу Ирана.
18. мај — Дошло је до сукоба између сепаратиста и француских снага безбедности на француској прекоморској територији Нова Каледонија.
15. мај — Премијер Словачке Роберт Фицо је рањен у атентату након састанка са члановима Владе у Хандлови.
11. мај — Швајцарска, коју је представљао Немо са песмом The Code, победник је Песме Евровизије 2024.
9. мај — Никола Јокић је по трећи пут изабран за најкориснијег играча НБА (MVP) регуларне сезоне НБА лиге.
8. мај — Гордана Силјановска Давкова победила на председничким изборима у Северној Македонији и постала прва жена на тој функцији.
7. мај — Владимир Путин положио је заклетву и ступио пети пут на дужност председника Русије.

Остале вести

На данашњи дан

4. јун

1916 — Код Лавова у Првом светском рату почела је Брусиловљева офанзива руског генерала Алексеја Брусилова, која је значајно олакшала положај савезника на западном фронт и у Италији.
1920 — У дворцу Тријанон код Паризa Савезници су после Првог светског рата потписали мировни уговор са Мађарском и одузели јој територије које је држала у оквиру Аустроугарске.
1942 — Почела је четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату.
1943 — Војним пучем збачен је са власти председник Аргентине Рамон Кастиљо.
1944 — Савезничке трупе ушле су у Рим у Другом светском рату.
1946 — Генерал Хуан Перон (на слици) изабран је за председника Аргентине.
1989 — Кинеске власти су растуриле студентске демонстрације на пекиншком тргу Тјенанмен на којима је тражена демократизација земље.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да је за првог народног хероја Југославије проглашен Петар Лековић?
… да је највећи сателит у Сунчевом систему Јупитеров Ганимед?
… да је лекар Жозеф Гијотен дао предлог о коришћењу гиљотине?
… да је Беназир Буто била прва жена премијер и вођа једне муслиманске земље?
… да Чубрина улица у Београду носи име по књижевном псеудониму писца и Његошевог учитеља Симе Милутиновића Сарајлије?
… да је једна од најпознатијих српских сликарки Катарина Ивановић била прва жена академик код Срба?
… да се у средини Млечног пута налази црна рупа, а што је планета старија, она је ближа њој?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Пино гри је сорта белог грожђа која води порекло из Бургундије у Француској и настала је мутацијом од пино блана. Сиве је боје, али може имати тонове од беле па до црне.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 690.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 372.125 корисника отворило налог, а од тога је 1.415 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Главна страна