Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Нови Зеланд

Окланд, највећа урбана средина у држави

Нови Зеланд (енгл. New Zealand, изговор: [ˌnjuː ˈziːlənd]; маор. Aotearoa, изговор: [aoˌteaˈroa]) је острвска држава у југозападном делу Тихог океана у Океанији. Састоји се од два велика острва — Северног и Јужног — као и већег броја мањих острва. Званично име државе на маорском је Аотеароа, што се често преводи као „Земља дугог белог облака”. Нови Зеланд је географски најизолованија држава на свету. Најближи сусед, Аустралија, удаљен је 1.500 км северозападно од главних острва, преко Тасмановог мора. Једина значајнија копнена маса ка југу је Антарктик, а ка северу су то Нова Каледонија, Фиџи и Тонга.

Због своје изолованости, Нови Зеланд је једно од последње насељених места на планети. Током ове изолације развијен је карактеристичан диверзитет фауне и флоре. Са умереном морском климом, земљиште је углавном покривено шумом. Разноврсну топографију земље чине и оштри планински врхови који су резултат тектонског померања Тихоокеанске и Индо-аустралијске плоче. Нови Зеланд се састоји од 11 региона, 67 територијалних управа у сврху локалне самоуправе али уз мање овлашћења од некадашњих провинција. На националном нивоу власт врши кабинет министара, предвођен премијером. Шеф државе је краљица Елизабета II коју представља генерални гувернер. Краљевство Нови Зеланд чине још и Токелау (зависна територија), Кукова острва и Нијуе (самоуправне територије у слободној асоцијацији) и Росова територија (територијална претензија Новог Зеланда на Антарктик). Нови Зеланд је чланица међународних организација ОУН, АПЕК, Комонвелт нација, ОЕСР, ФПО и СТО.

Цео чланак 313 сјајних чланака

Добар чланак

Логор за дјецу Јастребарско

Дјеца у логору Јастребарско

Логор за дјецу Јастребарско је био логор у Независној Држави Хрватској (НДХ), марионетској држави сила Осовине. Налазио се у Јастребарском, око 37 km југозападно од Загреба. Постојао је од 12. јула до октобра 1942. године, а логором су управљале припаднице католичког реда Милосрдне сестре Светог Вицента од Паула, док су обезбјеђење чинили припадници Усташке одбрамбене службе. У логор су интернирана српска дјеца ухваћена, заробљена и отета у разним дијеловима НДХ током покоља или противпобуњеничких операција које је спроводио усташки режим, његови осовински савезници и други сарадници.

Дјеца су из других логора у Јастребарско стизала у изнуреном и слабом стању, а кроз логор је прошло укупно 3.336 дјеце. Између 449 и 1.500 дјеце је умрло, углавном од болести и неухрањености. У оближњој Доњој Реци основан је подлогор. Припадници Четврте кордунашке бригаде НОВЈ су у августу 1942. ослободили око 350 дјеце из главног логора. У октобру 1942. католичка добротворна организација Каритас је дала на усвајање 500 преживјеле дјеце локалним породицама; укупно 1.637 дјечака и дјевојчица нашло се у породицама у Јастребарском, Загребу и околним селима, а још 113 је живот наставио у Градишци.

Цео чланак 415 добрих чланака

Изабрани списак

Списак српских химни

Списак српских химни обухвата све незваничне и званичне националне химне коју је Србија имала кроз своју историју као и незваничне и званичне химне других српских држава и ентитета (Црне Горе, Републике Српске, Републике Српске Крајине).

Списак садржи и народну химну посвећену Светом Сави, првом српском архиепископу и оснивачу аутокефалне Српске православне цркве.

Цео чланак 110 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

4. јул — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству убедљиву победу однела Лабуристичка партија, први пут након 14 година; за новог премијера изабран Кир Стармер (на слици).
30. јун — Бугарска православна црква је изабрала митрополита Данила за новог патријарха и митрополита софијског.
28. јун — Скупштина Црне Горе усвојила је Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену.
26. јун — Аустралијски новинар и активиста Џулијан Асанж пуштен је на слободу, пошто се нагодио са Судом у САД.
23. јун — У координисаним терористичким нападима у Дагестану у Русији погинуло је 26 људи укључујући нападаче.
11. јун — Потпредседник Малавија Саулос Чилима и девет других путника погинуло је у авионској несрећи.
8. јун — У Београду одржан је први Свесрпски сабор. Неколико десетина институција Републике Србије и Републике Српске потписало је документа о сарадњи, као и Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа.

Остале вести

На данашњи дан

13. јул

1573 — Окончана је седмомесечна опсада Харлема у оквиру Осамдесетогодишњег рата.
1822 — Грчка војска код Термопила победила турску војску у рату за независност Грчке.
1878 — Окончан је Берлински конгрес којим су Србија, Румунија и Црна Гора добиле независност, Аустроугарска монархија право да окупира османску Босну и Херцеговину, а Бугарска аутономију унутар Османског царства.
1930 — У Монтевидеу је почело прво Светско првенство у фудбалу.
1941 — У Црној Гори је почео Tринаестојулски устанак против италијанског окупатора.
1985 — Рок концерти под називом Live Aid у организацији певача и хуманитарног радника Боба Гелдофа одржани упоредо у Лондону и Филаделфији (на слици Live Aid у Филаделфији).
1985 — Сергеј Бупка постао први човек који је постигао скок с мотком од преко шест метара.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да је пенкалo измислио научник из данашње Хрватске Едуард Славољуб Пенкала?
… да је Ватикан једина држава у којој нема рађања, а самим тим ни природног прираштаја?
… да је најбољи пријатељ меде Винија Пуа, Кристофер Робин, добио име по сину писца Александра Милна?
… да је клонирана овца Доли добила име по певачици Доли Партон?
… да је мачка једина домаћа животиња која се не помиње у Библији?
… да је прва беба из епрувете Луиз Браун?
… да је глумица Хеди Ламар својим телекомуникационим проналаском поставила темеље данашње 3G мобилне телефоније?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Јоханес Вермер − Чаша вина, настала између 1658. и 1660, дио колекције Галерије Гемелде у Берлину.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,3 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 691.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 376.456 корисника отворило налог, а од тога је 760 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти