Државна религија

Државна религија или службена религија је назив за концепт религијских вјеровања и на њему темељену религијску организацију иза које стоји санкција државе која је сматра интегралним дијелом свог уставног поретка. У појединим хришћанским земљама се за организације службене религије користи израз државна црква.

Уз појам државне религије се везује концепт теократије, иако све земље са државном религијом нису теократске, с обзиром да је у њима свјетовна власт надређена религијској (духовној). Такође све земље са државном религијом не морају имати властите религијске организације, односно државна религија своје сједиште и поглавара може имати изван њених граница.

Државне религије се могу манифестирати на разне начине — од земаља гдје свештеници и поглавари државних религија имају тек церемонијалну или симболичну улогу, преко земаља гдје државне религије уживају посебан статус или државну финансијску подршку, до земаља гдје играју кључну улогу у политичком животу, односно њихови представници су надређени свим осталим државним институцијама. Као први примјер могу послужити лутеранске државне цркве у скандинавским земљама, а као други савремени Иран.

Службене или државне религије су феномен који је током највећег дијела историје био прије правило него изузетак, односно тек су се постепено почеле одвајати религијске од политичких функција, односно религијски од државних поглавара. У западном свијету се од 18. вијека као једна од главних вриједности постепено почиње промовисати секуларизам, односно одвајање цркве и државе које се сматра неспојивим са концептом државне религије. Такви су се трендови проширили по остатку свијета — при чему изузетак чине исламске земље — тако да већина устава изричито промовише слободу вјероисповјести, односно једнакоправност грађана с обзиром на њихова религијска увјерења. У пракси, међутим, поједине вјерске заједнице могу имати тако снажан утицај на политички живот и миље неке земље, да у њима де фацто представљају државну религију.

Поједине земље могу имати и више од једне службене религије, али се под тиме најчешће подразумијевају вјерске заједнице које одређени ауторитарни или тоталитарни режими „признају“ као „нормалне“ односно дају им изричиту слободу дјеловања која је забрањена свим осталима.

Типови[уреди | уреди извор]

Степен и природа државне подршке за деноминацију или веровање који су означени као државна религија могу варирати. Може се кретати од пуког прихватања (са или без финансијске подршке) са слободом да се друге вере практикују, до забране било каквом конкурентном верском телу да делује, и до прогона следбеника других секти. У Европи се надметање католичких и протестантских деноминација за државно спонзорство у 16. веку развило по принципу Cuius regio, eius religio (државе следе религију владара) отелотвореног у тексту споразума који је обележио Аугзбуршки мир 1555. године. У Енглеској, Хенри VIII је раскинуо с Римом 1534. године, проглашавајући се врховним поглаваром Цркве у Енглеској,^[1] док је службена религија Енглеске наставила да буде „католицизам без папе” све док његове смрти 1547. године,^[2] док се у Шкотској Црква Шкотске супротставила религији владара.

У неким случајевима, административна регија може да спонзира и финансира групу верских деноминација; такав је случај у Алзас-Мозелу у Француској према локалном закону, по француском пре-1905 конкордаторском правном систему и обрасцима у Немачкој.^[3]

У неким комунистичким државама, посебно у Северној Кореји и на Куби, држава је спонзор верских организација, а активности изван тих државно-спонзираних верских организација наилезе на различите степене званичног неодобравања. У тим случајевима се на државне религије широко гледа као на напоре државе да спречи алтернативне изворе власти.

Списак земаља са службеном религијом[уреди | уреди извор]

Хришћанске земље[уреди | уреди извор]

Католицизам[уреди | уреди извор]

Костарика^[4]
Лихтенштајн^[5]
Малта^[6]
Монако^[7]
Ватикан (Света столица) (теократија)^[8]

Православље[уреди | уреди извор]

Грчка (Грчка православна црква)^[9]

Протестантизам[уреди | уреди извор]

Лутеранство[уреди | уреди извор]

Реформиране цркве[уреди | уреди извор]

Тувалу (Црква Тувалуа)

Англиканство[уреди | уреди извор]

Енглеска (Црква Енглеске)

Муслиманске земље[уреди | уреди извор]

Сунитски ислам[уреди | уреди извор]

Авганистан
Алжир (де фацто секуларна)
Бахреин
Брунеи
Египат
провинција Ацхех у Индонезији (остатак земље је секуларан)
Јордан (де фацто секуларна)
Кувајт
Либија
Малезија
Мауританија
Мароко
Пакистан
Катар
Саудијска Арабија
Сомалија
Тунис
Уједињени Арапски Емирати
Јемен

Шијитски ислам[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Тхе хеадсхип wас административе анд јурисдицтионал бут дид нот инцлуде тхе потестас ординис (тхе ригхт то преацх, ордаин, администер тхе сацраментс анд ритес оф тхе Цхурцх wхицх wере ресервед то тхе цлергy). Браy, Гералд. Доцументс оф тхе Енглисх Реформатион Јамес Цларке & Цº (1994), п. 114
^ Неилл, Степхен. Англицанисм Пенгуин (1960), п. 61
^ Тхе цонцернед религиоус цоммунитиес аре тхе диоцесес оф Метз анд оф Страсбоург, тхе Лутхеран ЕПЦААЛ анд тхе Реформед ЕПРАЛ анд тхе тхрее Исраелите цонсисториес ин Цолмар, Метз анд Страсбоург.
^ Супер Усер. „Цоста Рица Цонститутион ин Енглисх – Цонститутионал Лаw – Цоста Рица Легал Топицс”. цостарицалаw.цом. Архивирано из оригинала 6. 9. 2015. г.
^ Цонститутион оф тхе Принципалитy оф Лиецхтенстеин Архивирано на сајту Wayback Machine (26. март 2009): Артицле 37(2), дигитал Лиецхтенстеин.
^ Малта – Цонститутион, Цонститутионал Лаw, Сецтион 2 [Стате Религион].
^ ЦОНСТИТУТИОН ДЕ ЛА ПРИНЦИПАУТЕ Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2011) (Френцх): Арт. 9., Принципауте Де Монацо: Министèре д'Етат.
^ „Ватицан Цитy”. Цатхолиц-Пагес.цом. Архивирано из оригинала 04. 09. 2019. г. Приступљено 12. 8. 2013.
^ ТХЕ ЦОНСТИТУТИОН ОФ ГРЕЕЦЕ : СЕЦТИОН II РЕЛАТИОНС ОФ ЦХУРЦХ АНД СТАТЕ, Хеллениц Ресоурцес нетwорк.
^ Денмарк – Цонститутион: Сецтион 4 [Стате Цхурцх], Цонститутионал Лаw
^ Цонститутион оф тхе Републиц оф Ицеланд: Артицле 62, Говернмент оф Ицеланд.
^ Норwаy – Цонститутион: Артицле 2 [Религион, Стате Религион], Цонститутионал Лаw
^ „2018 Репорт он Интернатионал Религиоус Фреедом: Непал, Оффице оф Интернатионал Религиоус Фреедом”.
^ „Непал, Тхе Фреедом оф Тхоугхт Репорт”.
^
„Драфт оф Тса Тхрим Цххенмо” (ПДФ). www.цонститутион.бт. 1. 8. 2007. Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 11. 2007. г. Приступљено 18. 10. 2007.
Артицле 3, Спиритуал Херитаге
1. Буддхисм ис тхе спиритуал херитаге оф Бхутан, wхицх промотес тхе принциплес анд валуес оф пеаце, нон-виоленце, цомпассион анд толеранце.
2. Тхе Друк Гyалпо ис тхе протецтор оф алл религионс ин Бхутан.
3. Ит схалл бе тхе респонсибилитy оф религиоус институтионс анд персоналитиес то промоте тхе спиритуал херитаге оф тхе цоунтрy wхиле алсо енсуринг тхат религион ремаинс сепарате фром политицс ин Бхутан. Религиоус институтионс анд персоналитиес схалл ремаин абове политицс.
4. Тхе Друк Гyалпо схалл, он тхе рецоммендатион оф тхе Фиве Лопонс, аппоинт а леарнед анд респецтед монк ордаинед ин аццорданце wитх тхе Друк-лу, блессед wитх тхе нине qуалитиес оф а спиритуал мастер анд аццомплисхед ин кед-дзог, ас тхе Је Кхенпо.
5. Хис Холинесс тхе Је Кхенпо схалл, он тхе рецоммендатион оф тхе Дратсханг Лхентсхог, аппоинт монкс блессед wитх тхе нине qуалитиес оф а спиритуал мастер анд аццомплисхед ин кед-дзог ас тхе Фиве Лопонс.
6. Тхе мемберс оф тхе Дратсханг Лхентсхог схалл цомприсе:
  (а) Тхе Је Кхенпо ас Цхаирман;
  (б) Тхе Фиве Лопонс оф тхе Зхунг Дратсханг; анд
  (ц) Тхе Сецретарy оф тхе Дратсханг Лхентсхог wхо ис а цивил сервант.
7. Тхе Зхунг Дратсханг анд Рабдеyс схалл цонтинуе то рецеиве адеqуате фундс анд отхер фацилитиес фром тхе Стате.„Бхутан'с Цонститутион оф 2008” (ПДФ). цонститутепројецт.орг/. Приступљено 29. 10. 2017.
^ Артицле 67:
"Тхе Стате схоулд суппорт анд протецт Буддхисм анд отхер религионс. Ин суппортинг анд протецтинг Буддхисм, [...] тхе Стате схоулд промоте анд суппорт едуцатион анд диссеминатион оф дхармиц принциплес оф Тхеравада Буддхисм [...], анд схалл хаве меасурес анд мецханисмс то превент Буддхисм фром беинг ундерминед ин анy форм. Тхе Стате схоулд алсо енцоураге Буддхистс то партиципате ин имплементинг суцх меасурес ор мецханисмс."„Цонститутион оф тхе Кингдом оф Тхаиланд” (ПДФ). цонститутионнет.орг. Приступљено 29. 10. 2017.
^ „Цонститутион оф Цамбодиа”. цамбодиа.орг. Приступљено 13. 4. 2011. (Артицле 43).
^ „Еаст Асиа/Соутхеаст Асиа :: Цамбодиа — Тхе Wорлд Фацтбоок - Централ Интеллигенце Агенцy”. www.циа.гов. Архивирано из оригинала 29. 12. 2010. г. Приступљено 25. 07. 2020.
^ „Лао Пеопле'с Демоцратиц Републиц'с Цонститутион оф 1991 wитх Амендментс тхроугх 2003” (ПДФ). цонститутепројецт.орг. Приступљено 29. 10. 2017. „Артицле 9: Тхе Стате респецтс анд протецтс алл лаwфул ацтивитиес оф Буддхистс анд оф фоллоwерс оф отхер религионс, [анд] мобилисес анд енцоурагес Буддхист монкс анд новицес ас wелл ас тхе приестс оф отхер религионс то партиципате ин ацтивитиес тхат аре бенефициал то тхе цоунтрy анд пеопле.”
^ „Мyанмар'с Цонститутион оф 2008” (ПДФ). цонститутепројецт.орг. Приступљено 29. 10. 2017.

Литература[уреди | уреди извор]

МцЦоннелл, Мицхаел W. (2003), „Естаблисхмент анд Дисестаблисхмент ат тхе Фоундинг, Парт I: Естаблисхмент оф Религион”, Wиллиам анд Марy Лаw Ревиеw, провидед бy Qуестиа.цом, 44 (5): 2105, Архивирано из оригинала 01. 12. 2008. г., Приступљено 23. 11. 2006.
Роwландс, Јохн Хенрy Леwис (1989). Цхурцх, Стате, анд Социетy, 1827–1845: тхе Аттитудес оф Јохн Кебле, Рицхард Хуррелл Фроуде, анд Јохн Хенрy Неwман. Wортхинг, Енг.: П. Смитх [оф] Цхурцхман Публисхинг; Фолкестоне, Енг.: дистр. ... бy Баилеy Боок Дистрибутион. ISBN 1850931321
МцЦоннелл, Мицхаел W. (април 2003). „Естаблисхмент анд Дисестаблисхмент ат тхе Фоундинг, Парт I: Естаблисхмент оф Религион”. Wиллиам анд Марy Лаw Ревиеw, Провидед бy Qуестиа.цом. 44 (5): 2105. Архивирано из оригинала 04. 06. 2011. г. Приступљено 23. 11. 2006.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„Драфт оф Тса Тхрим Цххенмо” (ПДФ). www.цонститутион.бт. 1. 8. 2007. Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 11. 2007. г. Приступљено 18. 10. 2007.
„Бхутан'с Цонститутион оф 2008” (ПДФ). цонститутепројецт.орг/. Приступљено 29. 10. 2017.
„Цонститутион оф Цамбодиа”. цамбодиа.орг. Приступљено 13. 4. 2011.
„Еаст Асиа/Соутхеаст Асиа :: Цамбодиа — Тхе Wорлд Фацтбоок - Централ Интеллигенце Агенцy”. www.циа.гов. Архивирано из оригинала 29. 12. 2010. г. Приступљено 25. 07. 2020.

[1] Тхе хеадсхип wас административе анд јурисдицтионал бут дид нот инцлуде тхе потестас ординис (тхе ригхт то преацх, ордаин, администер тхе сацраментс анд ритес оф тхе Цхурцх wхицх wере ресервед то тхе цлергy). Браy, Гералд. Доцументс оф тхе Енглисх Реформатион Јамес Цларке & Цº (1994), п. 114

[2] Неилл, Степхен. Англицанисм Пенгуин (1960), п. 61

[3] Тхе цонцернед религиоус цоммунитиес аре тхе диоцесес оф Метз анд оф Страсбоург, тхе Лутхеран ЕПЦААЛ анд тхе Реформед ЕПРАЛ анд тхе тхрее Исраелите цонсисториес ин Цолмар, Метз анд Страсбоург.

[4] Супер Усер. „Цоста Рица Цонститутион ин Енглисх – Цонститутионал Лаw – Цоста Рица Легал Топицс”. цостарицалаw.цом. Архивирано из оригинала 6. 9. 2015. г.

[LiechtensteinConstitution-5] Цонститутион оф тхе Принципалитy оф Лиецхтенстеин Архивирано на сајту Wayback Machine (26. март 2009): Артицле 37(2), дигитал Лиецхтенстеин.

[6] Малта – Цонститутион, Цонститутионал Лаw, Сецтион 2 [Стате Религион].

[MonacoReligion-7] ЦОНСТИТУТИОН ДЕ ЛА ПРИНЦИПАУТЕ Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2011) (Френцх): Арт. 9., Принципауте Де Монацо: Министèре д'Етат.

[pages-8] „Ватицан Цитy”. Цатхолиц-Пагес.цом. Архивирано из оригинала 04. 09. 2019. г. Приступљено 12. 8. 2013.

[GreeceConstitution-9] ТХЕ ЦОНСТИТУТИОН ОФ ГРЕЕЦЕ : СЕЦТИОН II РЕЛАТИОНС ОФ ЦХУРЦХ АНД СТАТЕ, Хеллениц Ресоурцес нетwорк.

[DenmarkConstitution-10] Денмарк – Цонститутион: Сецтион 4 [Стате Цхурцх], Цонститутионал Лаw

[IcelandConstitution-11] Цонститутион оф тхе Републиц оф Ицеланд: Артицле 62, Говернмент оф Ицеланд.

[NorwayConstitution-12] Норwаy – Цонститутион: Артицле 2 [Религион, Стате Религион], Цонститутионал Лаw

[13] „2018 Репорт он Интернатионал Религиоус Фреедом: Непал, Оффице оф Интернатионал Религиоус Фреедом”.

[14] „Непал, Тхе Фреедом оф Тхоугхт Репорт”.

[15] „Драфт оф Тса Тхрим Цххенмо” (ПДФ). www.цонститутион.бт. 1. 8. 2007. Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 11. 2007. г. Приступљено 18. 10. 2007.
Артицле 3, Спиритуал Херитаге
Буддхисм ис тхе спиритуал херитаге оф Бхутан, wхицх промотес тхе принциплес анд валуес оф пеаце, нон-виоленце, цомпассион анд толеранце.

Тхе Друк Гyалпо ис тхе протецтор оф алл религионс ин Бхутан.

Ит схалл бе тхе респонсибилитy оф религиоус институтионс анд персоналитиес то промоте тхе спиритуал херитаге оф тхе цоунтрy wхиле алсо енсуринг тхат религион ремаинс сепарате фром политицс ин Бхутан. Религиоус институтионс анд персоналитиес схалл ремаин абове политицс.

Тхе Друк Гyалпо схалл, он тхе рецоммендатион оф тхе Фиве Лопонс, аппоинт а леарнед анд респецтед монк ордаинед ин аццорданце wитх тхе Друк-лу, блессед wитх тхе нине qуалитиес оф а спиритуал мастер анд аццомплисхед ин кед-дзог, ас тхе Је Кхенпо.

Хис Холинесс тхе Је Кхенпо схалл, он тхе рецоммендатион оф тхе Дратсханг Лхентсхог, аппоинт монкс блессед wитх тхе нине qуалитиес оф а спиритуал мастер анд аццомплисхед ин кед-дзог ас тхе Фиве Лопонс.

Тхе мемберс оф тхе Дратсханг Лхентсхог схалл цомприсе:
(а) Тхе Је Кхенпо ас Цхаирман;
(б) Тхе Фиве Лопонс оф тхе Зхунг Дратсханг; анд
(ц) Тхе Сецретарy оф тхе Дратсханг Лхентсхог wхо ис а цивил сервант.

Тхе Зхунг Дратсханг анд Рабдеyс схалл цонтинуе то рецеиве адеqуате фундс анд отхер фацилитиес фром тхе Стате.„Бхутан'с Цонститутион оф 2008” (ПДФ). цонститутепројецт.орг/. Приступљено 29. 10. 2017.

[16] Буддхисм ис тхе спиритуал херитаге оф Бхутан, wхицх промотес тхе принциплес анд валуес оф пеаце, нон-виоленце, цомпассион анд толеранце.

[17] Тхе Друк Гyалпо ис тхе протецтор оф алл религионс ин Бхутан.

[18] Ит схалл бе тхе респонсибилитy оф религиоус институтионс анд персоналитиес то промоте тхе спиритуал херитаге оф тхе цоунтрy wхиле алсо енсуринг тхат религион ремаинс сепарате фром политицс ин Бхутан. Религиоус институтионс анд персоналитиес схалл ремаин абове политицс.

[19] Тхе Друк Гyалпо схалл, он тхе рецоммендатион оф тхе Фиве Лопонс, аппоинт а леарнед анд респецтед монк ордаинед ин аццорданце wитх тхе Друк-лу, блессед wитх тхе нине qуалитиес оф а спиритуал мастер анд аццомплисхед ин кед-дзог, ас тхе Је Кхенпо.

[20] Хис Холинесс тхе Је Кхенпо схалл, он тхе рецоммендатион оф тхе Дратсханг Лхентсхог, аппоинт монкс блессед wитх тхе нине qуалитиес оф а спиритуал мастер анд аццомплисхед ин кед-дзог ас тхе Фиве Лопонс.

[21] Тхе мемберс оф тхе Дратсханг Лхентсхог схалл цомприсе:
(а) Тхе Је Кхенпо ас Цхаирман;
(б) Тхе Фиве Лопонс оф тхе Зхунг Дратсханг; анд
(ц) Тхе Сецретарy оф тхе Дратсханг Лхентсхог wхо ис а цивил сервант.

[22] Тхе Зхунг Дратсханг анд Рабдеyс схалл цонтинуе то рецеиве адеqуате фундс анд отхер фацилитиес фром тхе Стате.„Бхутан'с Цонститутион оф 2008” (ПДФ). цонститутепројецт.орг/. Приступљено 29. 10. 2017.

[16] Артицле 67:
"Тхе Стате схоулд суппорт анд протецт Буддхисм анд отхер религионс. Ин суппортинг анд протецтинг Буддхисм, [...] тхе Стате схоулд промоте анд суппорт едуцатион анд диссеминатион оф дхармиц принциплес оф Тхеравада Буддхисм [...], анд схалл хаве меасурес анд мецханисмс то превент Буддхисм фром беинг ундерминед ин анy форм. Тхе Стате схоулд алсо енцоураге Буддхистс то партиципате ин имплементинг суцх меасурес ор мецханисмс."„Цонститутион оф тхе Кингдом оф Тхаиланд” (ПДФ). цонститутионнет.орг. Приступљено 29. 10. 2017.

[17] „Цонститутион оф Цамбодиа”. цамбодиа.орг. Приступљено 13. 4. 2011. (Артицле 43).

[18] „Еаст Асиа/Соутхеаст Асиа :: Цамбодиа — Тхе Wорлд Фацтбоок - Централ Интеллигенце Агенцy”. www.циа.гов. Архивирано из оригинала 29. 12. 2010. г. Приступљено 25. 07. 2020.

[19] „Лао Пеопле'с Демоцратиц Републиц'с Цонститутион оф 1991 wитх Амендментс тхроугх 2003” (ПДФ). цонститутепројецт.орг. Приступљено 29. 10. 2017. „Артицле 9: Тхе Стате респецтс анд протецтс алл лаwфул ацтивитиес оф Буддхистс анд оф фоллоwерс оф отхер религионс, [анд] мобилисес анд енцоурагес Буддхист монкс анд новицес ас wелл ас тхе приестс оф отхер религионс то партиципате ин ацтивитиес тхат аре бенефициал то тхе цоунтрy анд пеопле.”

[20] „Мyанмар'с Цонститутион оф 2008” (ПДФ). цонститутепројецт.орг. Приступљено 29. 10. 2017.

[28] Буддхисм ис тхе спиритуал херитаге оф Бхутан, wхицх промотес тхе принциплес анд валуес оф пеаце, нон-виоленце, цомпассион анд толеранце.

[29] Тхе Друк Гyалпо ис тхе протецтор оф алл религионс ин Бхутан.

[30] Ит схалл бе тхе респонсибилитy оф религиоус институтионс анд персоналитиес то промоте тхе спиритуал херитаге оф тхе цоунтрy wхиле алсо енсуринг тхат религион ремаинс сепарате фром политицс ин Бхутан. Религиоус институтионс анд персоналитиес схалл ремаин абове политицс.

[31] Тхе Друк Гyалпо схалл, он тхе рецоммендатион оф тхе Фиве Лопонс, аппоинт а леарнед анд респецтед монк ордаинед ин аццорданце wитх тхе Друк-лу, блессед wитх тхе нине qуалитиес оф а спиритуал мастер анд аццомплисхед ин кед-дзог, ас тхе Је Кхенпо.

[32] Хис Холинесс тхе Је Кхенпо схалл, он тхе рецоммендатион оф тхе Дратсханг Лхентсхог, аппоинт монкс блессед wитх тхе нине qуалитиес оф а спиритуал мастер анд аццомплисхед ин кед-дзог ас тхе Фиве Лопонс.

[33] Тхе мемберс оф тхе Дратсханг Лхентсхог схалл цомприсе:
(а) Тхе Је Кхенпо ас Цхаирман;
(б) Тхе Фиве Лопонс оф тхе Зхунг Дратсханг; анд
(ц) Тхе Сецретарy оф тхе Дратсханг Лхентсхог wхо ис а цивил сервант.

[34] Тхе Зхунг Дратсханг анд Рабдеyс схалл цонтинуе то рецеиве адеqуате фундс анд отхер фацилитиес фром тхе Стате.„Бхутан'с Цонститутион оф 2008” (ПДФ). цонститутепројецт.орг/. Приступљено 29. 10. 2017.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]