Đuran Kovačević

đuran kovačević
Đuran Kovačević
Lični podaci
Datum rođenja	(1916-04-18)18. april 1916.
Mesto rođenja	Bukovača, kod B. Petrovca, Austrougarska
Datum smrti	28. maj 2007.(2007-05-28) (91 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbij
Profesija	vojno lice
Delovanje
Član KPJ od	1942.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska narodna armija 1941 — 1967.
Čin	general-major
Heroj
Narodni heroj od	13. marta 1945.
Odlikovanja

Đuran Kovačević (Bukovača, kod Bosanskog Petrovca, 18. april 1916 — Beograd, 28. maj 2007), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, general-major JNA i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 18. aprila 1916. godine u selu Bukovači, kod Bosanskog Petrovca. Posle završetka osnovne škole, umro mu je otac Milo, pa zbog nedostaka sredstava, nije mogao da nastavi dalje školovanje. Još kao dečak, od 12 godina, počeo je da radi u pilani i na drugim šumskim poslovima.

Odmah po otpočinjanju Aprilskog rata, 1941. godine, stupio je u vojsku, u nadi da će braniti zemlju i boriti se protiv okupatora. Kapitulacija Jugoslovenske kraljevske vojske, 17. aprila 1941. godine, zatekla ga je u Mladenovcu. Pošto je odbio da se preda okupatoru i ode u zarobljeništvo, zaputio se peške u rodni kraj.

Učesnik je Narodnooslobodilačke borbe od 27. jula 1941. godine. Najpre se borio u Bataljonu „Sloboda“ Šekovačkog odreda, decembra 1941. godine je bio u Prvoj četi Udarnog bataljona Bosanske krajine, a zatim u Trećoj krajiškoj udarnoj brigadi.

Učestvovao je u mnogim borbama i više puta se isticao hrabrošću. Avgusta 1941. godine, je s jednim omladincem preneo rezervnu mitraljesku cev sa Stražbenice na Oštrelj, vešto se probijajući kroz neprijateljske položaje. Početkom 1942. godine učestvovao je u razoružavanju četnika i u prvom napadu na Italijane u Koluniću i Medenom Polju. Aprila 1942. na Manjači je izvukao, u vrlo teškim uslovima, ranjenog brata Uroša kroz četničke položaje na slobodnu teritoriju. U leto 1942. godine Đuran je, kao komandir voda, predvodio bombašku grupu na ustaško uporište Sanicu, gde je uništeno nekoliko bunkera i ubijeno oko 20 ustaša. U jesen 1942. u napadu na Vrhpolje opet je predvodio grupu bombaša, koja je napala most na Sani. Tada je sam bacio više od 15 bombi. U borbi na Klokotovcu, iznad Ključa, hrabro se borio protiv Nemaca sprečavajući ih da prodru na slobodnu teritoriju Sanice, gde je omladina skupljala hranu u tzv „Saničkoj žetvi“.

Krajem 1942. godine, u napadu na Jajce, ponovno je predvodio bombaše, koji su omogućili jedinicama da prodru u grad. I ovom prilikom je bio lakše ranjen, ali je produžio borbu. Nešto kasnije, Đuran je, na čelu svog jurišnog voda, iznad Maslovara razbio grupu od 450 četnika i naneo joj teške gubitke, da bi, već 27. decembra, na planini Borje iznenadio četničku jedinicu i bombama i rafalima je potpuno razbio. Uoči Nove 1943. godine predvodio je bombaše u napadu na Teslić i zauzimanju neprijateljskih bunkera, gde je ponovo bio lakše ranjen.

U borbama tokom Četvrte i Pete neprijateljske ofanzive, ponovo su došli do izražaja Đuranovi podvizi, a naročito u borbama s Nemcima na Makljenu i na Zelengori, kada je na juriš, sa svojom četom, zauzeo Vis i naterao Nemce u provaliju. Na Zelengori je ispred Nemaca izvukao svog ranjenog mitraljesca Milana Rodića.

Na Podgrabu kod Sarajeva, 17. jula 1943. godine, vešto se privukao utvrđenoj zgradi, bacio bombe i prisilio ustaše na predaju. Tada je bio teško ranjen. Noću 16/17. avgusta 1943, iako još nije zalečio rane, sa svojom četom se ubacio u Donji Vakuf i iznutra razbio odbranu grada. I tu je bio lakše ranjen; ali je, uskoro, učestvovao u napadu na Bugojno. Tada je postavljen za komandanta Drugog bataljona Treće krajiške brigade.

Sa svojim bataljonom upao je 10. oktobra 1943. godine u Zenicu i iznenadio Nemce i ustaše. Na čelu svog bataljona, 31. decembra 1943. godine, prodro je u Banju Luku, sve do Kastela i tu bio opkoljen, ali je uspešno izveo proboj, i u borbi prsa u prsa, bio ranjen u glavu. U toku desanta na Drvar, istakao se u borbi u kojoj je Treća krajiška udarna brigada, osiguravajući povlačenje Vrhovnog štaba NOV i POJ iz Drvara, razbila jaku nemačku kolonu.

U toku prodora jedinica NOVJ u Srbiju, 28. avgusta 1944. godine, Đuran je s bataljonom samoinicijativno prešao most na Limu i zauzeo Priboj, a odmah zatim razbio Užičko-zlatiborski četnički korpus i na juriš zauzeo Arilje. U borbama kod Valjeva s dva svoja borca zarobio je 42 četnika. Od posebne važnosti je akcija 11. septembra 1944. godine, kada se Đuran s bataljonom probio na Ravnu goru, razbio osiguranje četničke vrhovne komande Draže Mihailovića, zarobio komoru, arhivu i radio-stanicu „Slobodne jugoslovenske planine“.

Đuran se istakao i borbama za oslobođenje Beograda, oktobra 1944. godine, kada je samoinicijativno, sa svojim bataljonom pored Dunava upao u neprijateljsku pozadinu i izišao na Kalemegdan, gde je istakao prelaznu zastavu Treće krajiške udarne brigade, koju je dobio u Bogovađi, kod Valjeva, za najuspešnije akcije u Srbiji. U borbama na Sremskom frontu je predvodio svoj bataljon u jurišima i probijao se u neprijateljsku pozadinu. Posle oslobođenja Tovarnika, 7. decembra 1944. godine, teško je ranjen u jurišu.

Posle oslobođenja Jugoslavije, Đuran Kovačević je nastavio profesionalnu karijeru u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA). Bio je komandant Prve proleterske brigade, načelnik Štaba Prve proleterske divizije, komandant 30. pešadijske divizije, komandant divizije Korpusa narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ) i duže vremena obavljao odgovorne dužnosti na Vojnoj akademiji i u Generalštabu JNA. Još u toku rata je završio kurs pri Oficirskoj školi Vrhovnog štaba 1944. godine, posle rata, Višu oficirsku školu u Sovjetskom Savezu, Višu vojnu akademiju JNA i Ratnu školu JNA. Penzionisan je 1967. godine u činu general-majora JNA.

Umro je 28. maja 2007. godine u Beogradu. Sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i više drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, Orden partizanske zvezde sa srebrnim vencem, Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima, Orden za hrabrost i Orden narodne armije sa srebrnom zvezdom. Ordenom narodnog heroja odlikovan je, među prvim borcima NOV i POJ, 13. marta 1945. godine.

Literatura

• Vojna enciklopedija tom IV. Beograd. 1971.  COBISS.SR 42776071
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167