Đuro Pucar Stari

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
ĐURO PUCAR STARI
Đuro Pucar Stari
Đuro Pucar Stari
Datum rođenja 13. decembar 1899.
Mesto rođenja Kesići, kod B. Grahova,
Zastava Austrougarske Austrougarska
Datum smrti 12. april 1979. (80 god.)
Mesto smrti Beograd, SR Srbija,
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija SFR Jugolavija

Član KPJ od 1922.
Učešće u ratovima Narodnooslobodilačka borba
Služba NOV i PO Jugoslavije
Čin general-potpukovnik u rezervi

Funkcija Predsednik Prezidijuma
Narodne skupštine NR BiH
Mandat 19461948.
Prethodnik Vojislav Kecmanović Đedo
Naslednik Vlado Šegrt
Funkcija druga Predsednik vlade NR BiH
Mandat 19481953.
Prethodnik Rodoljub Čolaković
Naslednik Avdo Humo
Funkcija treća predsednik SUBNOR Jugoslavije
Mandat 19631969.
Prethodnik Aleksandar Ranković
Naslednik Čedo Kapor
Narodni heroj od 11. marta 1953.
Odlikovanja
Orden jugoslovenske velike zvezde
Orden narodnog heroja
Orden junaka socijalističkog rada
Orden junaka socijalističkog rada
Orden narodnog oslobođenja
Orden jugoslovenske zastave
Orden partizanske zvezde
Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem
Orden za hrabrost
Partizanska spomenica 1941.

Đurađ Đuro Pucar (Kesići, kod B. Grahova, 13. decembar 1899Beograd, SR Srbija, 12. april 1979), poznati pod nadimkom Stari, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik FNRJ i NR BiH, dvostruki junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. U periodu od 1946. do 1948. godine obavljao je dužnost predsednika Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine, a od 1948. do 1953. godine funkciju predsednika Vlade Narodne Republike Bosne i Hercegovine.

Biografija[uredi]

Politički zatvorenici, komunisti, u kovačnici sremskomitrovačke kaznionice. Prvi s desna Đuro Pucar.

Rođen je 13. decembra 1899. godine u selu Kesići, kod Bosanskog Grahova. Potiče iz siromašne seljačke porodice. Posle završene osnovne škole kao pitomac Srpskog privrednog društva Privrednik odlazi 1908. godine prvo kod Jozefa Patzla u Popovac kod koga je učio kovački zanat, a kasnije i u Pečuj. Za vreme učenja zanata počeo je da se druži sa radnicima i stupio je u vezu s radničkim pokretom.

Član Saveza komunističke omladine Jugoslavije postao je 1920, a Komunističke partije Jugoslavije 1922. godine. Naročito je bio aktivan u sindikalnim radničkim organizacijama, u kojima je dugo vremena bio sindikalni funkcioner.

Godine 1929. je zbog komunističko-revolucionarne delatnosti od Suda za zaštitu države osuđen na osam godina zatvora. Pošto je na robiji nastavio s partijskim radom među osuđenicima, osuđen je na još dve godine zatvora. Tako da je u zatvorima u Lepoglavi i Sremskoj Mitrovici proveo ukupno deset godina.

Posle izlaska iz zatvora, 1939. godine, Đuro je, po nalogu Partije, ilegalno živeo u Sarajevu i radio u Pokrajinskom komitetu KPJ za Bosnu i Hercegovinu. Policija ga je, ubrzo uhapsila i proterala u rodno mesto. Ali, Đuro se ponovo vratio u Sarajevo i nastavio da živi ilegalno.

Kao delegat partijske organizacije Bosne i Hercegovine, učestvovao je na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ u Zagrebu, oktobra 1940. godine. Tada je izabran za člana Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije.

Vrativši se sa partijske konferencije u Sarajevu, Đuro je sve do početka rata radio na omasovljenju i jačanju partijskih organizacija, kao i na sprovođenju nove politike unutar KPJ.

Narodnooslobodilačka borba[uredi]

Jedan je od glavnih organizatora narodnog ustanka u Bosni i Hercegovini. Kada je, 4. jula 1941. godine, CK KPJ, doneo odluku o podizanju ustanka, Đuro je, po nalogu PK KPJ za BiH, otišao u Banjaluku. Tamo je najpre u Oblasnom komitetu KPJ izvršio pripreme za ustanak u Bosanskoj Krajini, a odmah zatim, kada su počele prve organizovane akcije na terenu, otišao iz Banjaluke u partizane, gde je ostao do kraja rata, rukovodeći oružanom borbom naroda Bosanske krajine.

Kao sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Bos. krajinu, neprestano je obilazio partijske organizacije i okupljao narod za borbu. Učestvovao je na partijskim savetovanjima na Šehitlucima, kod Banjaluke i na Orlovicama, kod Prijedora.

Tokom čitavog rata Đuro Pucar je bio jedna od najistaknutijih ličnosti u Bos. krajini. Organizovao je veliki broj političkih i vojnih savetovanja, stvarao organe narodnooslobodilačke vlasti i učestvovao u mnogim borbama s neprijateljem, tokom ofanzive na Kozaru i na Grmeču.

Bio je član Glavnog štaba NOP odreda Bosne i Hercegovine, potpredsednik ZAVNOBiH-a i član Predsedništva AVNOJ-a.

Posleratna karijera[uredi]

Spomenik Đuri Pucaru u Subotici

Posle oslobođenja, Đuro je, obavljao visoke državne i partijske funkcije u Bosni i Hercegovini:

  • bio je ministar bez portfelja u prvoj Vladi BiH,
  • predsednik Prezidijuma Narodne skupštine NR BiH i potpredsednik Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ od novembra 1946. do septembra 1948. godine,
  • predsednik Vlade NR BiH i sekretar Centralnog komiteta Komunistčke partije BiH od septembra 1948. do decembra 1953. godine i
  • predsednik Skupštine NR BiH od decembra 1953. do juna 1963. godine.

Bio je član Izvršnog komiteta Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije i sekretar Izvršnog komiteta Saveza komunista BiH. Član predsedništva Saveznog odbora SSRN Jugoslavije i predsednik Glavnog odbora SSRN BiH.

Umro je 12. aprila 1979. godine u Beogradu, a sahranjen je na sarajevskom Novom groblju.

Odlikovanja[uredi]

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogih drugih stranih i jugoslovenskih odlikovanja. Odlikovan je Ordenom jugoslovenske velike zvezde i dva puta Ordenom junaka socijalističkog rada. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 11. marta 1953. godine.

Literatura[uredi]