Banjalučka berza

**Banjalučka berza (BLSE)**
Osnovana:	9. maj 2001.
Zaposlenih:	12
Direktor:	Milan Božić
Adresa:	Petra Kočića bb, 78000 Banja Luka
Telefon:	+387 51 326 040
Faks:	+387 51 326 056
El. pošta:	info@blberza.com
Veb adresa:	http://www.blberza.com/

Banjalučka berza je berza hartija od vrednosti sa sedištem u Banjaluci, Republika Srpska. Međunarodna oznaka banjalučke berze je BLSE.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

15. jul 1998. — Usvajanjem Zakona o hartijama od vrednosti stvorena zakonska podloga za uspostavljanje tržišta kapitala u Republici Srpskoj.

4. maj 2000. — Narodna skupština Republike Srpske imenovala prvi sastav Komisije za hartije od vrednosti (KHOV).

26. februar 2001. — Uspostavljen Centralni registar hartija od vrednosti (CRHOV).

9. maj 2001. — Potpisan Ugovor o osnivanju Banjalučke berze od strane osam banaka i jednog preduzeća za poslovanje sa hartijama od vrednosti.

9. avgust 2001. — Komisija za hartije od vrednosti Republike Srpske izdala dozvolu za rad Banjalučkoj berzi.

29. novembar 2001. — U Centralnom registru registrovana prva hartija od vrednosti iz postupka privatizacije.

5. mart 2002. — Zaključen Ugovor o prenosu licence između Direkcije za privatizaciju Republike Srpske i Banjalučke berze, na osnovu koga je preuzet berzanski sistem trgovanja Ljubljanske berze.

14. mart 2002. — Održana prva trgovina na Banjalučkoj berzi u kojoj je učestvovalo 6 brokerskih kuća koje su trgovale sa 20 uvrštenih hartija od vrijednosti.

12. septembar 2002. — Usvojen Zakon o preuzimanju akcionarskih drutava.

30. septembar 2002. — Potpisan Memorandum o saradnji sa Ljubljanskom berzom, koji ima za cilj da omogući regionalnu razmenu informacija o trgovini i emitentima.

12. novembar 2002. — Banjalučka berza otkupila 7% akcija Centralnog registra hartija od vrednosti.

10. decembar 2002. — Na Beogradskoj berzi potpisan sporazum o regionalnoj saradnji u oblasti edukacije i finansijskog tržišta.

24. januar 2003. — Održana prva sednica Komisije za kotaciju, na kojoj su akcije trinaest Privatizacionih investicionih fondova (PIF-ova) primljene na berzansku kotaciju.

11. februar 2003. — Zaključene prve transakcije sa akcijama PIF-ova.

20. avgust 2003. — Na Banjalučkoj berzi održana prva aukcija za pakete akcija državnog kapitala.

23. septembar 2003. — Na trećoj sednici Komisije za kotaciju Banjalučke berze akcije Rafinerije ulja AD Modriča uvrštene na berzansku kotaciju Banjalučke Berze. Rafinerija ulja Modriča je prvo preduzeće u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini koje je uvršteno na berzansku kotaciju.

30. oktobar 2003. — U Banjaluci je u organizaciji Banjalučke i Sarajevske berze predstavljen projekat informacionog povezivanja berzi jugoistočne Evrope (SEM — Stock Exchange Monitor; [1])

27. april 2004. — Formiran Berzanski indeks Republike Srpske (BIRS).

1. avgust 2004. — Formiran indeks investicionih fondova Republike Srpske (FIRS).

1. januar 2006. — Formiran indeks preduzeća Elektroprivrede Republike Srpske (ERS10).

Strategija[uredi | uredi izvor]

Strategija Banjalučke berze je da dalje unapređuje kvalitet, kreira jeftin servis za svoje članove i obezbijedi fer i transparentno okruženje za domaće i inostrane investitore. Banjalučka berza će nastaviti da radi na dostizanju standarda usluga uporedivih sa standardima koji preovlađuju na razvijenim tržištima kapitala.

Ciljevi:

zaštita interesa investitora
promocija investiranja u hartije od vrednosti
obezbeđenje likvidnosti i dubine tržišta kapitala Republike Srpske
uvođenje novih finansijskih instrumenata na tržite kapitala Republike Srpske
obezbeđenje uslova kompanijama za prikupljanje kapitala u svrhu finansiranja njihovih razvojnih planova
promovisanje prednosti berzanske kotacije
privlačenje inostranih investitora kroz promotivne aktivnosti
povezivanje sa regionalnim tržištima kapitala

Tržišni segmenti berze[uredi | uredi izvor]

Tržište Banjalučke berze se sastoji od berzanske kotacije i slobodnog berzanskog tržišta. Berzanska kotacija je prestižni dio tržišta gde je pored opštih uslova neophodno ispuniti i specifične kriterijume vezane za veličinu kapitala, dispersiju vlasništva, performanse poslovanja i objektivnost finansijskog izveštavanja. Obzirom na stadij na kome se nalazi tržište kapitala u Republici Srpskoj, slobodno berzansko tržište se pojavljuje kao segment koji obuhvata najveći dio hartija od vrijednosti koje nastaju u privatizacionim procesima.

Opšti uslovi za uvrštavanje hartija od vrednosti na organizovano tržište su:

da se njima može organizovano trgovati,
da su u celini uplaćene,
da su neograničeno prenosive,
da su emitovane u nematerijalizovanom obliku.

Berzanska kotacija[uredi | uredi izvor]

U berzansku kotaciju se primaju hartije od vrednosti koje pored opštih uslova ispunjavaju i određene specifične kriterijume:

Kriterijumi za uvrštenje akcija

Godine poslovanja: 3
Realnost i objektivnost računovodstvenih izveštaja: Revidirani računovodstveni izveštaji
Veličina kapitala: 5.000.000 KM
Minimalna veličina emisije akcija: 1.000.000 KM
Postotak klase akcija u javnosti: najmanje 15%
Broj imalaca klase akcija: najmanje 50

Kriterijumi za uvrštenje obveznica

Godine poslovanja: 3
Realnost i objektivnost računovodstvenih izveštaja: Revidirani računovodstveni izveštaji
Ukupna nominalna vrednost serije obveznica: 1.000.000 KM

Obveznice čiji je emitent Republika Srpska se uvrštavaju na berzansku kotaciju bez obzira na ispunjavanje navedenih kriterijuma. Na berzanskoj kotaciji, segment — kotacija Privatizacionih investicionih fondova, se nalaze akcije 13 PIF-ova, dok se na berzanskoj kotaciji nalaze akcije Rafinerije ulja a. d. Modriča, LHB Banke a. d. Banja Luka i Telekoma Srpske a. d. Banja Luka. U narednom periodu se očekuje registracija nekoliko većih akcionarskih društava koja ispunjavaju kriterijume za uvrštavanje na berzansku kotaciju.

Slobodno berzansko tržište[uredi | uredi izvor]

Na ovom tržišnom segmentu se nalaze hartije od vrednosti koje ispunjavaju opšte uslove za uvrštavanje. Uvrštavanje na slobodno berzansko tržište vrši se na zahtev emitenta, pojedinog imaoca hartije od vrednosti ili po službenoj dužnosti. Akcije iz postupka privatizacije i javno emitovane hartije uvrštavaju se po službenoj dužnosti na osnovu izveštaja Centralnog registra. Broj registrovanih hartija od vrednosti na ovom tržišnom segmentu iznosio je 370 krajem 2002. godine, dok je krajem 2005. godine broj preduzeća čije su akcije uvrštene na slobodno berzansko tržište iznosio 760. Nakon konstituisanja svih akcionarskih društava, koja su prošla vaučersku privatizaciju, na slobodnom berzanskom tržištu će se pojaviti oko 830 hartija od vrednosti.

Obračun i poravnanje[uredi | uredi izvor]

Obračun i poravnanje po izvršenim transakcijama na berzi vrši Centralni registar hartija od vrednosti .^[1]

Delatnost Centralnog registra je:

registracija i čuvanje hartija od vrednosti, odnosno podataka o hartijama od vrednosti, vlasniku hartija od vrednosti i svim transakcijama u pogledu prenosa vlasništva;
registraciju i čuvanje podataka koji se odnose na definisanje vlasništva ili ostalih prava sadržanih u hartijama od vrednosti;
vođenje računa emitenata odnosno vlasnika hartija od vrijednosti i izdavanje potvrda o stanju i promenama na tim računima;
prenos, deponovanje, saldiranje i kliring po transakcijama sa hartijama od vrednosti;
ostali poslovi registra, depozitara i kliringa HOV koje propiše Komisija.

Centralni registar je jedinstvena baza podataka o svim hartijama od vrednosti koje se nalaze u prometu na tržištu hartija od vrednosti, a naročito podataka koji se odnose na registraciju vlasništva i promene vlasništva na hartijama od vrednosti. Zakon o hartijama od vrednosti nalaže obaveznu dematerijalizaciju svih hartija od vrednosti, uključujući i akcije koje nisu emitovane putem javne ponude.