Boris Godunov

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Boris Godunov (film).

Boris Godunov
Boris Godunov
Lični podaci
Datum rođenja	1552.
Mesto rođenja	Vjazma, Rusko carstvo
Datum smrti	13. april 1605.(1605-04-13) (53/54 god.)
Mesto smrti	Moskva, Rusko carstvo
Porodica
Supružnik	Marija Grigorovna Bogdanova-Beljska
Potomstvo	Fjodor II od Rusije, Tsarevna Xenia Borisovna of Russia
Dinastija	Godunov
Prethodnik	Fjodor I Zvonar
Naslednik	Fjodor II ili Irina Godunova (osporeno)

Boris Godunov (rus. Бори́с Фёдорович Годуно́в) (oko 1551—13. april 1605) je bio ruski car od 1598. do 1605. godine. Bio je i regent Rusije od 1584. do 1598. godine.

Detinjstvo i mladost

Boris Godunov nadgleda učenje svoga sina (N. Njekrasov, 19. vek)

Bio je član ruske porodice tatarskog porekla, koja se doselila iz Zlatne horde u Kostrum u 14. veku. Boris Godunov je svoju karijeru započeo službom na dvoru cara Ivana Groznog. Učestvovao je 1570. u pohodu kao jedan od strelaca u gardi. Postao je 1571. i član Opričnine, careve službe za suzbijanje opozicije. Svoju poziciju na dvoru učvrstio je ženidbom sa Marijom Šuratov, koja je bila ćerka carevog ljubimca Maljute Skuratova (Grigorije Lukijanović Skuratov-Bjeljski).

Ivan Grozni je 1580. izabrao Borisovu sestru Irinu za ženu svom sinu i prestolonasledniku Fjodoru Ivanoviču (Fjodor I od Rusije), koji je tada imao četrnaest godina. Tom prilikom car je unapredio Borisa u boljara. Boljari su posle kneževa predstavljali najmoćnije plemstvo u Rusiji. Ivan Grozni je nameravao da ponovo ženi svoga sina Fjodora Ivanoviča, jer sa Borisovom sestrom nije imao dece. To mu nije uspelo jer je umro 1584, po nekima kao posledica trovanja. Kada je umirao, Ivan Grozni je sastavio savet koji će upravljati državom u ime njegovog sina Fjodora I od Rusije, koji nije bio umno sposoban da upravlja državom. U savet je postavio i Borisa Godunova.

Regentstvo

Kada je krunisan Fjodor I od Rusije 1584, Boris Godunov je proglašen članom petočlanog regentskog saveta. U tom veću Boris je držao drugo mesto dok nije u avgustu 1584. umro carev ujak Nikita Romanovič. Otada je Boris glavni član saveta.

Postojalo je i nekoliko zavjera protiv Borisa Godunova. Deo boljara i mitropolit Dimitrije su nameravali da razvedu cara od Borisove sestre i na taj način umanje Borisovu moć. Iza cara Ivana Groznog ostao je i trogodišnji sin Dmitrij Ivanovič (1582—1591) iz sedmog braka Ivana Groznog. Pošto je ruska crkva priznavala samo decu iz prva tri braka tehnički gledano Dmitrij je bio nezakoniti sin. Dmitrij je sebi navodno prerezao grkljan nakon epileptičkog napada. Dimitrijeva majka je tvrdila da je to bilo delo Godunovljevih ljudi.

Protiv Švedske je vodio rat Rusko-švedski rat (1590—1595). Boris je 1595. povratio od Švedske nekoliko gradova. Pobedio je Tatare 1590. kraj Moskve. Njegova politika prema Osmanskom carstvu je bila da potpomaže antitursku frakciju u Krimskom kanatu. Pobedama na vojnom polju, a naročito pobedom nad Tatarima narasla je moć i ugled Borisa Godunova.

Godunov je ohrabrio engleske trgovce oslobodivši ih carine. Civilizovao je severoistočne i jugoistočne granice Rusije gradeći brojne gradove i tvrđave. Na taj način je lakše sprečavao prodore Tatara. Ponovo je kolonizovao Sibir, koji je bio izmicao ispod ruske kontrole. Stvorio je niz naselja u Sibiru, uključujući Tobolsk i ostale velike centre. Tokom njegove vlasti izgrađeni su gradovi Caricin (Volgograd), Samara, Saratov i Voronjež.

Tokom njegove vlasti Ruska pravoslavna crkva je dobila patrijarha, pa je postala ravnopravna ostalim pravoslavnim crkvama. Osim toga umanjila je uticaj patrijarha iz Carigrada. Najznačajnija domaća reforma je bio dekret iz 1587. po kome se zabranjivalo da seljaci prelaze od jednog veleposednika drugome. Tim dekretom seljaci su postali vezani za zemlju gde su se nalazili.

Car

Kada je car Fjodor I od Rusije umro bez naslednika 7. januara 1598, okončana je muška linija dinastije Rjurikovič. Godunov je odlučio da se domogne krune. Predložio ga je moskovski patrijarh Job, koji je smatrao da je Boris sposoban da postane car. Sastala se zemaljska skupština 17. februara, koja je jednoglasno 21. februara 1598. izabrala Godunova za cara. Svečano je krunisan 1. septembra.

Tokom prve godine vlasti bio je popularan i dobro je vladao. Prepoznao je potrebe Rusije da dostigne intelektualni progres Zapada, pa je sprovodio socijalne i obrazovne reforme. Bio je prvi car koji je pozvao veliki broj stranih učitelja da dođu u Rusiju. Poslao je mnoge mlade Ruse u inostranstvo. Prvi je dozvolio da se u Rusiji grade luteranske crkve.

Pošto je ranije pobedio Švedsku u ratu, smatrao je da je Rusiji potreban izlaz na Baltičko more, pa je nastojao diplomatskim sredstvima da dobije Livoniju. Održavao je prijateljske odnose sa Skandinavcima, jer je nastojao da ženidbama sa stranim kraljevskim kućama ojača ugled svoje dinastije.

Pobuna i smrt

Boris Godunov je bio jedan od najvećih ruskih careva. S druge strane bio je jako sumnjičav. Bojao se mogućih pretendenata na presto, pa je najmoćnijim boljarima zabranjivao da se žene. Ohrabrivao je uhode i špijune, a kažnjavao je na osnovu neosnovanih tvrdnji. Odbio je personalnu uniju, koju mu je predlagala Poljsko-litvanska unija.

Pri kraju njegove vlasti došlo je 1604. do velike pobune, koja je nastala uz podršku Poljsko-litvanske unije. Pobunjenike je predvodio Lažni Dimitrije, navodno preživeli sin Ivana Groznog Dmitrij Ivanovič, koji je stradao 1591. godine. Pobunjenici su uz pomoć kozaka i Poljaka u početku imali uspeha, ali na kraju su poraženi.

Boris je umro nakon infarkta i duge bolesti 13. aprila 1605. godine. Nasledio ga je sin Fjodor II od Rusije, koji je vladao samo nekoliko meseci, dok ga nisu ubili neprijatelji Godunova.

U kulturi

Aleksandar Puškin je napisao dramu Boris Godunov, po uzoru na Šekspirovog Magbeta. Prema toj drami Modest Musorgski je komponovao operu Boris Godunov.

Literatura

• Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura.