Варљиво лето ’68

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Varljivo leto ’68
Filmski poster
Žanrkomedija
RežijaGoran Paskaljević
ScenarioGordan Mihić
ProducentMilan Žmukić
Boško Savić
Glavne ulogeSlavko Štimac
Danilo Bata Stojković
Mija Aleksić
Sanja Vejnović
Ivana Mihić
Mira Banjac
Neda Arnerić
Dragana Varagić
MuzikaZoran Hristić
ScenografMiljen Kreka Kljaković
SnimateljAleksandar Petković
MontažaOlga Skrigin
Producentska
kuća		Centar film Beograd
Godina1984.
Trajanje91 minuta
Zemlja Jugoslavija
Jeziksrpski
IMDb veza

Varljivo leto ’68 je jugoslovenski igrani film iz 1984. snimljen u režiji Gorana Paskaljevića, a po scenariju Gordana Mihića. Glavne uloge tumače Slavko Štimac, Danilo Bata Stojković, Mira Banjac, Mija Aleksić i Ivana Mihić.[1]

Radnja filma dešava se 1968. i prati doživljaje maturanta Petra u potrazi za „ženom svog života” što ga dovodi u niz delikatnih situacija. Njegov „svet” naseljen je ženama koje su predmet njegove mladalačke želje — udatim gospođama, stidljivim vršnjakinjama, izazovnim profesorkama, zbog čega ga ne interesuju naizgled prelomni istorijski događaji, zbog kojih kada konačno nađe pravu ljubav ona mora biti prekinuta. Kroz niz komičnih scena film se bavi ponašanjem malih ljudi u jednoj važnoj političkoj godini. Tandem Paskaljević—Mihić stvorio je istovremeno ljubavnu i političku komediju smeštenu u idiličnoj i patrijarhalnoj provinciji do koje dopire eho burnih svetskih i domaćih političkih zbivanja.[2]

Uporedo sa filmom snimljena je istoimena televizijska serija, koja je u jesen 1985. emitovana na Televiziji Beograd. Jugoslovenska kinoteka je film uvrstila među 100 srpskih igranih filmova, koji su 28. decembra 2016. proglašeni za kulturno dobro od velikog značaja.[3]

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Potreba da konačno nađe „ženu svog života” dovodi maturanta Petra u leto 1968. u niz delikatnih i komičnih situacija. Najpre se zaljubljuje u mladu profesorku sociologije Nevenu Moreno, zbog koje se odlučuje da za maturski rad odabere temu iz marksizma. Smatrajući ovu odluku gotovo istorijskom, njegov otac Veselin, provincijski sudija dogmatskih shvatanja, koji je od skora član vladajuće komunističke partije, odlučuje da angažuje Cileta studenta da mu pomogne. Iako je Petru smrtno dosadan, Cile presudno utiče na njegovu mlađu sestru Vladicu, zbog čega ga Veselin izbacuje iz kuće.

Nakon što je jedne večeri profesorku video u ljubavnom zanosu sa direktorom gimnazije, naljutio se i odlučio da sa njom više ne progovori ni reč, zbog čega je pao na maturskom ispitu. Pošto je od porodice sakrio da nije položio „ispit zrelosti”, oni u njegovu čast organizuju svečani ručak, nakon koga odlaze u bolnicu u posetu Petrovom dedi, koji već dvadeset godina živi svoje „poslednje dane”. Zajedno sa dedom, Petar odlazi u restoran u kome nastupa orkestar ferijalki iz Čehoslovačke, što dedi budi sećanja na studije u Pragu i avanture sa Čehinjama.

Veselin i Petar, scena iz filma Varljivo leto ’68.

Kako bi se osvežila od letnje žege porodica Cvetković odlazi na lokalnu plažu, ali umesto da odmara, Veselin ovde od apotekara sluša pritužbe na račun Petrovog ponašanja prema njegovoj dosta mlađoj supruzi, a od direktora gimnazije saznaje da nije položio maturu. Razočaran u sina, odlučuje da primeni metode „čvrste ruke” i naređuje Petru da se upiše u biblioteku i pročita sve o marksizmu. Pošto je prilikom odlaska na plažu upoznao novu bibliotekarku Olju Miranovski, Petar sa radošću prihvata očevo naređenje, ali i ovde doživljava ljubavni neuspeh. Kako bi ga na praktični način upoznao sa životom radničke klase, otac odlučuje da ga zaposli u pekari kod kuma Spasoja. Tu upoznaje Jagodinku Simonović, kumovu verenicu, u koju se ubrzo zaljubljuje. Jednom prilikom se odvažuje da joj priđe, nakon čega upadaju u erotski zanos, ali su otkriveni od Spasoja koji ih potom isteruje iz pekare.

Petar u očajanju, nakon što je otac obavešten da je izbačen iz pekare, odlučuje da ode u Beograd i potraži Jagodinku, ali se nakon saznanja da je ona tamo u vezi sa drugim muškarcem, razočaran vraća kući. Prilikom povratka, u pijanom stanju pravi incident u vozu, ne znajući da je čovek sa kojim dolazi u sukob predsednik suda koga njegov otac dočekuje na stanici. Kako bi od predsednika suda Micića sakrio da mu je Petar sin, Veselin odlučuje da ga veže za krevet, pre dolaska predsednikove porodice u goste. Prilikom posete, predsednik suda se poverava Veselinu da je iz velikog grada pobegao u provinciju, zbog problema sa ćerkama, nakon čega mu ovaj otkriva da je Petar njegov sin.

Posle vanredno položene mature, Petar i deda odlaze ponovo u restoran u kome sviraju čehoslovačke ferijalke. Tada konačno upoznaje Ruženjku Hrabalovu svoju pravu istinsku, veliku ljubav, koja je odmah potom morala biti prekinuta, zbog vojne intervencije u Čehoslovačkoj.[1][4]

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Slavko Štimac Petar Cvetković
Danilo Bata Stojković Veselin Cvetković, Petrov otac
Mija Aleksić Petar Cvetković, Petrov deda
Mira Banjac Petrova majka
Ivana Mihić Vladica Cvetković, Petrova sestra
Andrija Mrkaić Tadija Cvetković, Petrov brat
Sanja Vejnović Ruženjka Hrabalova
Dragana Varagić Jagodinka Simonović, pekarka
Neda Arnerić Olja Miranovski, bibliotekarka
Miodrag Radovanović Micić, predsednik suda
Branka Petrić Leposava Micić
Dragan Zarić direktor gimnazije
Predrag Tasovac gospodin Ilić, apotekarkin suprug
Branko Cvejić kum Spasoje, pekar
Milutin Butković Spasojev otac
Zoran Ratković Spasojev brat
Lidija Pletl Saška Ilić, apotekarka
Dara Čalenić šefica češkog orkestra
Predrag Milinković zaposleni u sudu
Andrijana Videnović Nevena Moreno, profesorka sociologije
Eugen Verber zaposleni u sudu
Žika Milenković berberin
Jelica Sretenović zapisničarka u sudu
Miloš Kandić konferansije
Borivoje Kandić Đoka, Petrov drug
Vladan Savić Jova, Petrov drug
Ratko Miletić optuženi vlasnik kafane
Obren Helcler glumac u porno filmu
Savo Radović Cile, student filozofije
Milenko Pavlov pijanac koji peva na stanici
Radoslava Marinković Čehinja iz orkestra
Aleksandra Simić Čehinja iz orkestra
Irena Žmukić ćerka predsednika suda
Sanja Žmukić ćerka predsednika suda
Dragica Ristović

Nastanak filma[uredi | uredi izvor]

Prvobitni scenario Gordana Mihića, pod nazivom Samo jednom se živi, predstavljao je priču o odnosu deda-otac-sin smeštenu u savremenom vremenu (početak 1980-ih) i bio je namenjen reditelju Živojinu Pavloviću. Nakon dužeg stajanja u Centar filmu, scenario je ponuđen Goranu Paskaljeviću, koji je odlučio da radnju filma prebaci u „burnu i prelomnu” 1968. godinu. Želeći da stvori film koji će biti njegov lični pečat u scenario je ubacio određene detalje — mladu Čehinju, polaganje maturskog iz marksizma i dr. Takođe, Paskaljević je osećao potrebu da progovori o događajima iz 1968 — protestima u Parizu, studentskim demonstracijama u Beogradu, sovjetskoj intervenciji u Čehoslovačkoj, pošto je njegova generacija tada verovala da je ova godina prelomna, da će se nešto promeniti i svet postati bolji. Kako nije imao želju da snima film o studentskim demonstracijama, odlučio se da napravi sentimentalnu komediju sa političkim sadržajem i prikaže kako burni politički događaji utiču na živote običnih ljudi,[5] ali i malograđanski strah od promena, na kome se lako grade autoritativni režimi.[6]

Porodica Cvetković u poseti kod dede u bolnici, scena iz filma Varljivo leto ’68.

Za prebacivanje radnje filma iz ranih 1980-ih u 1968. Paskaljević je imao lične razloge. On je te godine bio dvadesetjednogodišnji student prve godine filmske režije na Fakultetu za film i televiziju (FAMU) u Pragu. Bio je svedok Dupčekovih reformi tokom „Praškog proleća” i pokušaja da se stvori „socijalizam sa ljudskim likom”. Juna 1968. kada je bio na kraju prve godine, dobio je vesti o studentskim demonstracijama u Jugoslaviji, ali se u Beograd vratio kada je sve završeno. Tokom boravka u Pragu, upoznao je Čehinju Mirku, u koju se zaljubio i koja je bila njegova prva velika ljubav. Zajedno sa njim, ona je tokom raspusta došla u Jugoslaviju, gde su mesec dana proveli na Jadranu. Mirka se u avgustu vratila u Prag, a dan pre sovjetske intervencije, 20. avgusta 1968, sa porodicom je iz Čehoslovačke otišla u Švajcarsku. Njen otac, koji se nalazio na nekom višem položaju bio je obavešten šta će se dogoditi i uspeo je da dobije vizu za sebe, suprugu i ćerke. Kada se krajem avgusta, Paskaljević vratio u Prag na studije, nije je zatekao i izgubio je svaki kontakt sa njom (Mirku je sreo tek godinama kasnije u Americi, gde je ona bila vlasnica modnog butika u Los Anđelesu). Njegova lična ljubavna priča, poslužila je kao motiv za uvođenje lika Ruženjke Hrabalove, češke ferijalke, u koju se zaljubljuje glavni lik.[5][6]

Na Paskaljevića, kao mladog studenta režije, posebno je uticao češki reditelj Jirži Mencl, koga je upoznao preko zajedničkih prijatelja. Kao zaljubljenik u češke filmove iz 1960-ih, koji su bili stilizovane šarmantne komedije, odlučio je da ovaj film bude omaž ovom periodu češke kinematografije. Kako je prvobitni naziv scenarija Samo jednom se živi morao biti promenjen zbog sličnosti sa nazivom filma Samo jednom se ljubi, reditelja Rajka Grlića, odlučio je da parafrazira naslov Menclovog filma Hirovito leto (češ. Rozmarné léto), snimljenog 1968. i da naziv filmu Varljivo leto. Uz pomoć Ružice Petrović, producenta Avala filma, film je dobio konačni naslov Varljivo leto ’68.[6][7]

Realizacija filma[uredi | uredi izvor]

Kuća Jovana Cvijića, u Ulici Jelene Ćetković u Beogradu, koja je korišćena za snimanje filma, kao kuća porodice Cvetković.

Uprkos činjenici da je Paskaljević iza sebe imao pet uspešnih igranih filmova snimljenih u produkciji Centra Filmskih radnih zajednica, odnosno Centar filma, ova producentska kuća nije obezbedila dovoljno sredstava za realizaciju filma, iako je plan snimanja već bio gotov. Uvređen jer producentska kuća nije verovala u njegov film i nije htela da prihvati finansijski rizik, iako joj je njegov prethodni film Suton doneo zaradu od pola miliona dolara, gotovo je odustao od snimanja filma. Avgusta 1983. vraćajući se avionom iz Pule, slučajno je sreo Milana Vukosa, direktora Televizije Beograd i ispričao mu problem sa Centar filmom i nedostatkom sredstava za realizaciju filma. Vukosa je zainteresovala priča, pa je zatražio da mu donese scenario uz napomenu da će pokušati da pomogne.[5][6]

Par dana nakon dobijenog scenarija, Vukos je pozvao Paskaljevića i ponudio mu da Televizija Beograd obezbedi dodatna sredstva za realizaciju filma, uz uslov da se uporedo snimi i televizijska serija od tri epizode. Centar film je prihvatio saradnju i ubrzo se pristupilo realizaciji filma, nakon što je dodatno proširen scenario. Bio je ovo treći filmski projekat tandema Paskaljević—Mihić, nakon uspešnih filmova Čuvar plaže u zimskom periodu (1976) i Pas koji je voleo vozove (1977).[5][6]

Iako se radnja filma odvija u periodu od maja do avgusta, snimanje filma je zbog kašnjenja realizovano tek krajem septembra i početkom oktobra 1983. godine. Usled lepog vremena, film je snimljen, za svega dvadesetak snimajućih dana. Čuvena scena na plaži, snimana je 5. oktobra na Dunavu, kod sremskog sela Čortanovci, na obroncima Fruške gore. U strahu da više neće biti sunčanih dana, koji bi podsećali na leto, sve scene na plaži su snimljene u jednom danu.[8] Kako bi dočarao ambijent malog provincijskog grada, film je najvećim delom sniman u Sremskim Karlovcima (Karlovačka gimnazija, železnička stanica i dr)[9] dok su pojedine scene rađene u Zemunu (Gardoš i Nikolajevska crkva). Ipak, dobar deo filma, sniman je u samom centru Beograda, pošto je za kuću filmske porodice Cvetković korišćena kuća naučnika Jovana Cvijića u kojoj je smešten njegov memorijalni muzej. Ova kuća nalazi se u Ulici Jelene Ćetković, na Kopitarevoj gradini, mestu gde su pored Varljivog leta snimani i drugi projekti, poput filma Nešto između i TV serija Bolji život i Ulica lipa.[10][11] Posebnu popularnost stekla je plaža u Čortanovcima, pa je deo gde je sniman film nazvan plaža „Varljivo leto”.[12]

Prema tvrdnjama reditelja, snimanje filma proteklo je bez ikakvih trzavica, a najbliži saradnici na ovom projektu su mu bili — pomoćnik režije Zoran Andrić, direktor fotografije Aleksandar Petković i scenograf Miljen Kreka Kljaković.[13] Kako bi mlađe gledaoce bolje upoznao sa događajima iz 1968. u film je ubačen dokumentarni materijal iz arhive Televizije Beograd, koji prikazuju proteste u Parizu, studentske demonstracije u Beogradu, rat u Vijetnamu, događaje u Čehoslovačkoj uoči vojne intervencije, kao i obeležavanje dvadesetogodišnjice početka gradnje Novog Beograda.[5]

Marks koji namiguje, scena iz filma Varljivo leto ’68.

Kao antikomunista, Paskaljević je očekivao da nakon smrti Josipa Broza Tita, jugoslovensko društvo počne da se demokratizuje kroz pojedinačno osvajanje sloboda. Kako bi gledaocima na samom početku filma dao jasan znak da je film satirična komedija, a ujedno i najavio skori dolazak demokratskih promena, odlučio je da lik Karla Marksa sa fotografije, koja je visila u školskoj učionici, namigne glavnom junaku. Realizaciju ove ideje izveo je u studiju crtanog filma u Zagreb filmu Dušan Vukotić, poznati jugoslovenski animator, profesor Filmske akademije u Zagrebu i jedini jugoslovenski oskarovac. Kako mu se ova ideja posebno svidela, kompozitor Zoran Hristić napravio je muzički džingl koji je propratio animaciju. Nakon uspešne animacije sa Marksom, Paskaljević je predložio dizajneru Mirku Beokoviću da osnova za plakat filma bude fotografija Marksa iz čije se guste brade nastavlja drvo sa dvoje mladih u ljubavnom zagrljaju. Ovaj predlog naišao je na određenu vrstu cenzure, jer se u Centar filmu nisu složili sa ovakvim predlogom i tražili su da se lik Marksa zameni sa likom Petrovog dede, odnosno Mije Aleksića, što je na kraju i učinjeno.[14]

Pored intervencije u vezi plakata, film je pretrpeo i druge izmene. Kako je film obilovao dokumentarnim materijalom, traženo je da se iz njega izbaci deo snimka u kome sovjetski lider Leonid Brežnjev iza zatvorenih vrata pregovara sa prvim sekretarom CK KP Čehoslovačke Aleksandrom Dupčekom, u trenutku kada jedinice zemalja Varšavskog pakta vrše vojnu intervenciju u Čehoslovačkoj.[15] Prilikom montaže filma urađena je još jedna intervencija. Sceni u kojoj Vladica (Ivana Mihić) sreće obrijanog studenta Cileta (Savo Radović) izmenjen je dijalog. Prvobitna verzija u kojoj Vladica pita Cileta: „Jeste li to vi?”, a on odgovara: „Ne, to više nisam ja”, naknadnom sinhronizacijom je zamenjena, pa u verziji koja je ušla u film Vladica pita: „Šta ste to uradili?”, a Cile odgovara: „Ništa. Ošišao sam se.”[16]

Izbor glumaca[uredi | uredi izvor]

Veselin sa suprugom na plaži, scena iz filma Varljivo leto ’68.

Prilikom odabira glumaca koji bi tumačili glavne likove u filmu, Paskaljević se odmah odlučio da Petrove roditelje igraju Danilo Bata Stojković i Mira Banjac, pošto je sa njima sarađivao u svom prvom igranom filmu Čuvar plaže u zimskom periodu, gde su glumili Milovana i Spaseniju, roditelje glavnog lika Dragana Pašanovića. Ovaj veoma uspešni tandem, iste godine je igrao i u filmu Balkanski špijun, Bože Nikolića i Dušana Kovačevića. Bez dileme odabran je i Mija Aleksić za ulogu Petrovog dede.[6]

Najveće kolebanje Paskaljević je imao prilikom odabira glavnog glumca, jer su se i on i Slavko Štimac pribojavali da li će tada već dvadesettrogodišnji glumac moći da uverljivo dočara lik maturanta Petra Cvetkovića. Ipak, verujući u njegovu autentičnost, Paskaljević je prelomio i poverio mu ulogu. Prilikom izbora glumice za lik Petrove sestre Vladice, reditelj nije bio zadovoljan predloženim kandidatkinjama, pa je odlučio da ulogu ponudi ćerci scenariste Gordana Mihića, tada trinaestogodišnjoj Ivani Mihić. Kako je i pretpostavljao, Mihić se tome usprotivio, ali ga je u ovoj nameri podržala Mihićeva supruga Vera Čukić i njihova ćerka je prihvatila ulogu, doživljavajući to kao neku vrstu igre.[6] Najmlađeg člana porodice Cvetković, malog Tadiju, tumačio je tada petogodišnji Andrija Mrkajić, koji je izabran na kastingu.[17]

Prilikom izbora ostalih glumaca, Paskaljević se trudio da odabere tada popularne glumce — Miodraga Radovanovića, Dragana Zarića, Branku Petrić, Predraga Tasovca i dr. Čak i epizodne likove u filmu, igrali su afirmisani glumci poput Branka Cvejića, Žike Milenkovića, Dare Čalenić i dr. Scenu u pekari, igrali su glumci Milutin Butković i Zoran Ratković iz Ateljea 212. U filmu se pojavljuje i određeni broj tada mladih glumica koje su tumačile Petrove simpatije — Andrijana Videnović,[a] Lidija Pletl, Neda Arnerić, Dragana Varagić i Sonja Vejnović, kao i sedamnaestogodišnje bliznakinje Irena i Sonja Žmukić, koje su igrale ćerke predsednika suda. Većina glumica se proslavile ovim ulogama, a naročito Dragana Varagić, kojoj je uloga pekarke Jagodinke Simonović obeležila karijeru.[18][19][20]

Kritike i popularnost filma[uredi | uredi izvor]

Premijera filma bila je 5. aprila 1984. u bioskopu „Balkan” u Beogradu.[21] Od samog starta film je nailazio na opstrukcije, pa premijera nije održana u tada prestižnim bioskopima „Jadran” i „Kozara”. Većina domaćih filmskih kritičara omalovažavala je film, a prema kasnijem mišljenju Paskaljevića, razlog za osporavanje filma bila je ljubomora kolega, zbog dobrog uspeha njegovih prethodnih filmova. Ipak, podršku je dobio od filmske ekipe i glumačkog ansambla, koji ga je pratio na premijerama filma u raznim gradovima.[6][22]

Uprkos slaboj reklami i lošim kritikama, film je naišao na dobar prijem kod publike, koja je prepoznala energiju filma. Sala bioskopa „Balkan” bila je puna u svim terminima od premijere 5. aprila pa do 31. maja kada je završeno prikazivanje, a film je samo u Beogradu videlo preko 160.000 gledalaca.[23] Kako je njegov film Poseban tretman iz 1980. imao dobar uspeh na Festivalu internacionalnog filma u Kanu, Paskaljević je verziju filma titlovanu na francuski jezik odneo u Pariz, gde je napravio projekciju za ljude iz filmske industrije, koje je poznavao. Žan Fransoa Lepeti, jedan od tada vodećih francuskih distributera i producenata, otkupio je film za prikazivanje u Francuskoj, gde mu je naziv izmenjen u Moje ljubavi ’68 (franc. Mes amours de 68), što na francuskom jeziku igrom reči jasno aludira na maj mesec 1968. kada je Francusku zadesio talas građanskih protesta. Film je u Parizu sa velikim uspehom prikazivan u preko 20 bioskopskih sala.[23]

Petar i Jagodinka u erotskom zanosu, scena iz filma Varljivo leto ’68.

Popularnosti filma znatno je doprinelo emitovanje istoimene tevevizijske serije od tri epizode, koja je u udarnom terminu (nedelja u 20 časova) emitovana od 27. oktobra do 10. novembra 1985. na Televiziji Beograd, a prenosili su je svi republički i pokrajinski televizijski centri.[24] Tada je TV seriju, odnosno proširenu verziju filma, videla šira televizijska publika, koja nije imala prilike da pogleda film u bioskopu.[25] Emitovanje TV serije, bila je prilika da ožive stari napadi na film, a o njoj se raspravljalo i na sednici Skupštine grada Beograda, na kojoj je kritikovana zajedno sa TV serijom Kako se kalio narod Gornjeg Jaukovca,[b] odnosno proširenom verzijom filma O pokojniku sve najlepše, reditelja Predraga Antonijevića. Prema tadašnjoj oceni Milojice Pantelića, penzionisanog generala JNA ove TV serije su bile usmerene protiv „osnovnih tekovina i vrednosti socijalističkog samoupravnog društva”.[26]

Kasnija česta repriziranja na televiziji, kao i pojava VHS i DVD izdanja filma, znatno su uticala na njegovu popularnost, posebno kod mlađe publike, koja nije bila u prilici da film gleda u vreme kada se emitovao u bioskopima. Kod publike, film je najviše ostao upamćen po provokativnoj sceni u pekari, kada Petar (Slavko Štimac) „mesi” grudi pekarke Jagodinke Simonović (Dragana Varagić),[27] ali i replikama, koje su postale kultne, poput:[28][29][14]

  • Mesi, mesi, neće ništa da ti škodi.
  • Samo da ti čujem glas.
  • Drug Tito je rekao da su studenti u pravu.
  • Tuđ hleb jede, a hoće moj svet da menja.

U centru Novog Sada, na zgradi osnovne škole „Đorđe Natošević”, novembra 2021. nacrtan je mural sa scenom iz filma Varljivo leto, na kome se nalaze likovi Petra (Slavko Štimac) i njegovog oca Veselina Cvetkovića (Danilo Bata Stojković).[30]

Učešće na festivalima i nagrade[uredi | uredi izvor]

Film Varljivo leto ’68 učestvovao je na nekoliko domaćih i inostranih filmskih festivala. Prilikom selekcije filmova za 31. festival jugoslovenskog igranog filma u Puli, koji je održan od 21. do 28. jula 1984, film se našao u konkurenciji 18 igranih filmova iz Socijalističke Republike Srbije,[31] ali nije ušao u uži izbor od šest filmova,[v] koji su se takmičili za nagrade. Zajedno sa još 14 filmova, koji nisu ušli u uži izbor, prikazan je u informativnoj sekciji pulskog festivala, ali u prepodnevnim časovima.[33][32] Nakon Pule, film je učestvovao na 8. festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, održanom od 17. do 28. avgusta 1984, ali nije nagrađen. Bio je jedan od 12 filmova[g] koji su se takmičili na festivalu, a zajedno sa filmom Opasni trag, reditelja Miomira Stamenkovića prikazan je na otvaranju festivala.[34][35]

Goran Paskaljević (1947—2020), reditelj filma.

Na 19. festivalu glumačkih ostvarenja Filmski susreti u Nišu, održanom od 25. avgusta do 1. septembra 1984. prikazan je zajedno sa još 15 filmova[36] i tada je dobio svoju prvu nagradu — glumica Mira Banjac nagrađena je „Velikom poveljom za žensku ulogu”. Takođe, na festivalu su nagrađena još dvojica glumaca iz ovog filma — Danilo Bata Stojković i Miodrag Radovanović, ali za uloge u filmovima Balkanski špijun, odnosno Ambasador.[37]

Prvi inostrani festival na kome je prikazan, bio je Međunarodni filmski festival u Montrealu, održan od 16. do 27. avgusta 1984. godine. Na ovom festivalu učestvovala su ukupno dva filma iz SFR Jugoslavije, a drugi je bio dokumentarni film Poslednja oaza, reditelja Petra Lalovića.[38] Na 3. filmskom festivalu mediteranskih zemalja, održanom od 22. do 31. oktobra 1984. u Bastiji, na Korzici, film je dobio Gran pri žirija.[39] Takođe, film je nagrađen Gran prijem žirija i nagradom publike na Međunarodnom festivalu autorskog filma u Orleanu,[25][2] a sa uspehom je prikazan na festivalima u Bergamu, Monpeljeu i Valjadolidu.[40]

Istoimena televizijska serija, od tri epizode, snimljena uporedo sa filmom, prikazana je juna 1985. na Međunarodnom festivalu televizijskog filma „Telesuočavanja” u Kjančanu, na kome je reditelju Goranu Paskaljeviću dodeljeno Specijalno priznanje žirija.[41]

Kulturno dobro[uredi | uredi izvor]

Jugoslovenska kinoteka je 28. decembra 2016. proglasila za kulturno dobro od velikog značaja sto srpskih igranih filmova, snimljenih u periodu od 1911. do 1999. godine. Na ovoj listi nalazi se i film Varljivo leto ’68. Pored njega, na spisku su još četiri filma Gorana Paskaljevića — Čuvar plaže u zimskom periodu (1976), Pas koji je voleo vozove (1977), Zemaljski dani teku (1979) i Bure baruta (1998).[3]

U saradnji sa kompanijom Vip mobajl i producentskom kućom Centar film, Jugoslovenska kinoteka je digitalno restaurirala film, a premijera digitalne verzije održana je 23. avgusta 2018, na zatvaranju prvog međunarodnog filmskog festivala Dunav film fest u Smederevu, kojoj su prisustvovali — reditelj Goran Paskaljević, glumica Branka Petrić i kompozitor Zoran Hristić.[42][43]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ U vreme snimanja filma Andrijana Videnović, koja je tumačila profesorku sociologije, imala je samo 19 godina, a od Štimca koji je igrao njenog učenika mlađa je četiri godine.
  2. ^ TV serija Kako se kalio narod Gornjeg Jaukovca emitovana je nakon završetka TV serije Varljivo leto, od 16. do 23. novembra 1985.
  3. ^ U užem izboru filmova iz SR Srbije učestvovali su — U raljama života Rajka Grlića, Davitelj protiv davitelja Slobodana Šijana, O pokojniku sve najlepše Predraga Antonijevića, Balkanski špijun Božidara Nikolića i Dušana Kovačevića i Šećerna vodica Svetislava Prelića.[32]
  4. ^ Od ukupno 28 prijavljenih.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Varljivo leto”. mojtv.net. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  2. ^ a b „VARLJIVO LETO '68”. centarfilm.com. n.d. 
  3. ^ a b „Sto srpskih igranih filmova (1911—1999) proglašenih za kulturno dobro od velikog značaja”. kinoteka.org.rs. n.d. 
  4. ^ „Varljivo leto”. RTS. 4. 2. 2020. 
  5. ^ a b v g d „Ilustrovana Politika: Komedija s ukusom politike „Varljivo leto 68””. yugopapir.com. 1984. 
  6. ^ a b v g d đ e ž Nježić 2019, str. 7—20.
  7. ^ „Paskaljević: „Varljivo leto“ sam posvetio Menclu”. nova.rs. 8. 9. 2020. 
  8. ^ Nježić 2019, str. 40—41.
  9. ^ „Polako nestaje železnička stanica iz filma Varljivo leto ’68”. filmskelokacije.com. 4. 7. 2021. 
  10. ^ „Varljivo leto 68: Kuća porodice Cvetković”. filmskelokacije.com. 19. 10. 2020. 
  11. ^ „Varljivo leto '68”. sinemanija.com. Pristupljeno 12. 4. 2020. 
  12. ^ „Šetnja čortanovačkom šumom Mihaljevac: Kroz Dabar do Kozarice i plaže „Varljivo leto 68“”. dnevnik.rs. 1. 11. 2020. 
  13. ^ Nježić 2019, str. 19—20.
  14. ^ a b Nježić 2019, str. 17.
  15. ^ Nježić 2019, str. 18.
  16. ^ Nježić 2019, str. 40.
  17. ^ „TV Novosti: Andrija zvani Tadija”. yugopapir.com. 1985. 
  18. ^ Nježić 2019, str. 47.
  19. ^ „Dragana Varagić, glumica – Jagodinka Simonović je stigla do Kanade”. ekapija.com. 4. 6. 2007. 
  20. ^ „Proslavila se kao Jagodinka Simonović, posle 20 godina se vratila u Srbiju i potpuno se promenila”. blic.rs. 1. 2. 2021. 
  21. ^ „Kroz Beograd: Bioskopi — Varljivo leto, domaći svečana premijera — Balkan 21”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 5. 4. 1984. str. 12. 
  22. ^ „Filmske premijere: Uspomene na ispit zrelosti”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 11. 4. 1984. str. 9. 
  23. ^ a b Nježić 2019, str. 19.
  24. ^ „Televizija”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 26. 10. 1985. str. 10. 
  25. ^ a b „Izbor od subote do petka: Nova serija Varljivo leto”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 25. 10. 1985. str. 8. 
  26. ^ „Skupština grada o promenama u funkcionisanju političkog sistema: Jedinstvenije odlučivanje; Varljivi filmovi i serije”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 28. 11. 1985. str. 11. 
  27. ^ „"MESI,MESI,NEĆE DA TI ŠKODI!" OTKRIVENO KAKO JE NASTALA OMILJENA SCENA U KULTNOM FILMU: "Bilo me je sramota!"”. espreso.co.rs. 22. 10. 2021. 
  28. ^ „Filmske replike koje su postale deo našeg života”. nova.rs. 4. 9. 2020. 
  29. ^ „10 replika iz domaćih filmova koje svakodnevno koristite”. noizz.rs. 25. 6. 2021. 
  30. ^ „Novi Sad na poklon dobio mural sa scenom iz kultnog filma "Varljivo leto '68"”. rtv.rs. 19. 11. 2021. 
  31. ^ „Između dve Pule: Četrdeset kandidata”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 9. 5. 1984. str. 8. 
  32. ^ a b „31. festival jugoslovenskog igranog filma: Pljusak po debitantima”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 25. 7. 1984. str. 7. 
  33. ^ „Večeras u Puli počinje 31. festival jugoslovenskog igranog filma: „Čudo neviđeno” otvara smotru”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 21. 7. 1984. str. 10. 
  34. ^ „Iz Pule, film se selu u Vrnjačku Banju”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 30. 7. 1984. str. 1. 
  35. ^ „8. Festival filmskog scenarija”. screenfest.org.rs. n.d. 
  36. ^ „Filmovi za festival u Nišu”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 6. 8. 1984. str. 14. 
  37. ^ „Istorijat”. Filmski susreti. Arhivirano iz originala 31. 01. 2021. g. 
  38. ^ „Jugoslovenski filmovi na međunarodnim festivalima: Konkurišu tri filma”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 27. 6. 1984. str. 8. 
  39. ^ „Gran pri „Varljivom letu””. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 1. 11. 1984. str. 8. 
  40. ^ „Varljivo leto koje nas još očarava”. Novosti. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  41. ^ „Priznanje Paskaljeviću”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 13. 6. 1985. str. 7. 
  42. ^ „Restaurirana verzija kultnog filma "Varljivo leto '68." pred publikom u Smederevu i Beogradu”. blic.rs. 11. 8. 2018. 
  43. ^ „"Varljivo leto 68" zatvorilo Dunav Film Fest: "Limunada" osvojila nagradu za najbolji film”. Gloria (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-30. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Nježić, Tatjana (2019). Kultni domaći filmovi Varljivo leto ’68. Beograd: Ringier Axel Springer.  COBISS.SR 278263820
  • Marković, Predrag; Deleau, Pierre-Henri (2010). The Cinema of Goran Paskaljević. Beograd: Stubovi Kulture.  COBISS.SR 175862796

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Варљиво_лето_’68&oldid=27364435”