Zika groznica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Zika virus.
Zika groznica
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostinfektologija
epidemiologija
MKB-10A92.8
MKB-9-CM066.3

Zika groznica je virusna infektivna, bolest iz grupe zoonoza), koje se prenosi ubodom komaraca. Izazivač bolesti je Zika virus (ZIKV) engl. Zika virus) arbovirus (koji se prenosi artropodama) iz porodice flaviviridae (lat. Flaviviridae) i roda Flavivirusa (lat. Flavivirus), koji takođe prenose i viruse žute groznice, denge. Jedan od četiri zaražene osobe razvija simptome bolesti, dok je većina slučajeva (60—80%) bez simptoma. Među onima koji obole, simptomi bolesti su obično blagi i traju najčešće 2-7 dana.[1] Simptomi bolesti su slični onima kod denge ili Čikungunja groznice, jer viruse prenosi ista vrste komaraca.

Glavni klinički znaci bolesti su; groznica, konjuktivitis, prolazni artritis, praćen artralgijom (bolovima uglavnom u manjim zglobovima šaka i stopala) i makulopapularna ospa, koja najčešće prvo počinje na licu, a zatim se širi po celom telu.[2]

Bolest je prvi put otkrivena u Ugandi 1947. godine, kod nosilac virusa, lokalnih majmun iz šume Zika, po kojoj je virus dobio ime. Do prve identifikacije s kraja prve polovine 20. veka, bolest je harala uglavnom u tropskoj Africi, jugoistočnoj Aziji i na pacifičkim ostrvima. Međutim, 2015. godine preneta je u Brazil, a potom se groznica izazvana ovim virusom ubrzo proširila na Latinsku Ameriku i nekoliko karipskih ostrva.

Neurološki i autoimune komplikacije kod Zika groznice su moguće ali za sada retke. Prvi put su opisane u epidemijam u Polineziji, a odnedavno, i u Brazilu. Zdravstveni zvaničnici koji su toko 2015. godine proučavali bolest u Brazilu ustanovili su da virus može preći sa majke na nerođeno dete u materici i kod njega izazvati mikrocefaliju.[3] Međutim, i danje postoji veoma mali broj opisanih i istraženih slučajeva u literaturi.[4] Dok su hemoragijske manifestacije dokumentovana samo u jednom slučaju (hematospermija ili pojava krvi u semenu).[5]

Takođe tokom izbijanja epidemije u francuskoj Polineziji utvrđen je prateći porast slučajeva sa Gijen-Bareovim sindromom, za koji se sumnja (ali nije dokazano) da je možda izazvan Zika virusom.[1][2][6]

Kao se virus bude širio Amerikom, lekari će sticati sve više iskustva o njegovim simptomima i mogućim komplikacijama, tako da će biti moguća i potpunija saznanja o karakteristikama bolesti, merama prevencije, vakcinaciji i lečenju.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Virus je prvi put otkrivena u aprilu 1947. godine kod makaki majmuna koji su korišćeni u istraživanjima žute groznice u Zika šumi, na obalama jezera Viktorija na poluostrvu Entebe u Ugandi. Ponovo je izolovan u istoj šumi 1948. godine kod afričkih komarca (lat. Aedes afr icanus). Entebe je mesto gde se danas nalazi Institut za virusološka istraživanja u Ugandi (UVRI).

Poluostrvo Entebe u Ugandi na kome je prvi pu otkriven Zika virus 1947. godine kod makaki majmuna koji su korišćeni u istraživanjima

Vektori prenosa virusa su komarci iz roda Aedes, što je dokazano eksperimentalno u laboratorijskim uslovima 1956. godine.[7]

Prvi slučajevi Zika groznice opisani su 1964. godine, potom četiri godine kasnije, 1968. godine, 1971. i 1975. godine, kada je Zika virus izolovan kod obolelih ljudi u Nigeriji.

Između 1951. i 1981. godine, dokazi infekcije izolacijom virusa ili traženjem tragova bolesti u serološkim analizama kod ljudi, otkriveni su u mnogim afričkim zemljama (Uganda, Tanzanija, Egipat, Centralna Afrička Republika, Sijera Leone, Gabon i Senegal) i Azije (Indija, Malezija, Filipini, Tajland, Vijetnam i Indonezija).[2] Genom virus sekvenciran je prvi put u 2006. godini.[8]

Agencije koje od 2014. godine istražuju Zika groznicu pronalaze sve veći broj dokaza o uzajamnoj vezi između Zika virusa, autoimunih poremećaja i mikrocefalije. Međutim, potrebno je još mnogo istraživanja pre nego što se dokaže odnos između mikrocefalija kod beba i Zika virusa. Drugi potencijalni uzroci su takođe u fazi istraživanja.

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Mikrografija Zika virusa

Glavne karakteristike Zika virusom izazvane groznice su:[9]

  • Zika groznica je bolest izazvana Zika virusom koji prenose komarci Aedes.
  • Oko 80% zaraženih Zika virusom ne ispoljava manifestne simptome bolesti.
  • Ljudi sa Zika groznicom obično imaju blagu groznicu, osip (egzantem) i konjunktivitis.
  • Inkubacija traje nekoliko dana a simptomi bolesti od 2 do 7 dana.
  • Bolest se povlači nakon 7 dana
  • Postoji sve veći broj dokaza o vezi između Zika virusa autoimunih poremećaja i mikrocefalije kod novorođenčadi.
  • Ne postoji poseban način lečenja jer se radi o virusnoj infekciji
  • Vakcina trenutno nije dostupna (u istraživanju je)
  • Najbolji oblik prevencije je zaštita od ujeda komarca.
  • Zika virus prema dosadašnjim saznanjima cirkuliše u Africi, Južnoj Americi, Aziji i Pacifiku.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Prema podacima Američkih zdravstvenih zvaničnika, na dan 19. januar 2016. godine, Zika virus je, identifikovan u 28 zemalja, koje se ujedno smatraju kao rizične. To su: Barbados, Bolivija, Brazil, Cape Verde, Kolumbija, Ekvador, El Salvador, Fidži, Francuska Gijana, Gvadalupe, Gvatemala, Gvajana, Gvadelup, Honduras, Haiti, Martinik, Meksiko, Nova Kaledonija, Panama, Paragvaj, Portoriko, Samoa, Sveti Martin, Surinam, Solomonska Ostrva, Tajland i Venecuela. Navedeni podaci biće ažurirani kada neka nova zemlja potvrdi transmisiju, ili kada neka od navedenih zemlja devet meseci ne prijavi ni jedan novi slučaj lokalne transmisije.[10]

Pretpostavlja se, da su Kanada i Čile sigurni od Zika groznica jer je Zika virus nije prisutan zbog odsutnosti komarca iz grupe Aedes aegypti. Takođe Zika groznica još nije zabeležena u kontinentalnim Sjedinjenim Američkim Državama, ali je ova zemlja u neprestanom i velikom riziku.

Distribucija Zika virusa na globalnom nivou u januaru 2016. godine.[11]
  Zemlje u kojima je virus izolovan kod ljudi.
  Zemlje u kojima su otkrivena antivirusna antitela kod ljudi.
Distribucija bolesti

Prema podacima Američkih zdravstvenih zvaničnika, trenutno Zika groznica kao oboljenje identifikovana je u 22 zemlje, koje se ujedno smatraju kao rizične. To su: Bolivija, Brazil, Kolumbija, Ekvador, El Salvador, Francuska Gijana, Gvatemala, Gvajana, Honduras, Meksiko, Panama, Paragvaj, Surinam, Venecuela, Barbados, Gvadelup, Haiti, Martinik, Portoriko, Zelenortska Ostrva i Samoa.

Distribucija zoonoza

Prvi autohtoni slučaj u Americi prijavljen je u februaru 2014 od strane Ministarstva zdravlja Čilea (Easter Island).[12] Međutim, od februara 2015. godine broj prijavljenih slučajeva od strane Ministarstva zdravlja Brazil je bio u stalnom porastu.[13]

U oktobru 2015. godine Ministarstvo zdravlja Brazila upozorilo na neuobičnjeno povećanje broja slučajeva mikrocefalija u državi Pernambuko, u kojoj je za manje od godinu dana, prijavljen 141 slučaj, što je značajno povećanje u odnosu na samo 10 prijavljenih slučajeva u poslednjih nekoliko godina.[14]

Od maja meseca 2015. godine pored zaražavanja Zika virusom u Brazilu, bolest se ubrzo proširila i među stanovnicima 23 zemalje i teritorije Amerike do februara meseca 2016. godine. Zasada se pretpostavlja da su jedino Kanada i Čile sigurni od Zika virusa zbog odsutnosti komarca iz grupe Aedes aegypti. Takođe Zika još nije zabeležena u kontinentalnim delovima Sjedinjenih Američkih Država, ali je i ovaj deo SAD u velikom riziku.

Postoje dva glavna razloga za brzo širenje virusa:

Prvi, što stanovništvo obe Amerike nije prethodno bilo izloženo Zika virusu, i zato ne poseduje odgovarajući imunitet na ovaj virus,

Drugi, što u svim zemljama Američkog regiona, osim Kanade i Čilea postoje komarci iz roda Aedes - glavni vektori prenošenja Zika virusa.

SZO predviđa da će Zika virusi u drugoj deceniji 21. veka nastaviti da se širi i verovatno „nastaniti“ sve zemlje i teritorije u regionu koje nastanjuju Aedes komarci.

Morbiditet

Tačan broj obolelih na globalnom nivou za sada je teško utvrditi jer mnoge zemlje prijavljuju bolest tek kada otkriju cirkulaciju virusa na svojim teritorijama. Takođe, prebrojavanje oboleelih je otežano, jer su klinički simptomi bolesti, kod većine obolelih blagi, pa se svi oboleli ne javljaju lekaru.

Mortalitet

Kako je to virus, koji je za sada imao veoma ograničenu demografsku i geografsku distribuciju, i ne postoje pouzdani dokazi da on može da izazove smrt. Međutim, prijavljeni su i sporadični slučajevi umrlih, sa više ozbiljnih manifestacija i komplikacija, ali uglavnom kod bolesnika sa već postojećim hroničnim bolestima ili stanjima, koja mogu biti mogući uzrok smrti, a ne Zika virus.

Početkom februara 2016. prvi put su zdravstveni zvaničnici Nacionalnog Instituta za zdravlje u Kolumbiji, direktno pripisali smrtne posledice virusu Zika, kod tri slučaja u Kolumbiji. Kao neposredni uzrok smrti navodi se redak neurološki sindrom izazvan virusom. Kolumbija je, pored Brazila najteže pogođena Zika virusom.[15]

Mikrocefalija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Mikrocefalija
Novorođenče sa znacima mikrocefalije

Do januara 2016. godine sprovedana istraživanja potvrdila su prisustvo Zika virusnog genoma (tehnikom lančane reakcija polimeraze (RT-PCR), u realnom vremenu), u amnionskoj tečnosti trudnica, čiji fetusi su imali manifestnu mikrocefaliju, koja je utvrđena nakon sprovedenog prenatalnog ultrasonografskog snimanja.[16]

U Brazilu, u novembru 2015. godine, ustanovljeno je prisustvo Zika virusnog genoma u uzorcima tkiva i krvi uzorkovanih od mrtvorođenog novorođenčeta sa mikrocefalijom.[17] Ovi nalazi potvrđeni su početkom januara 2016. i imunohistohemijskim analizama od strane CDC, u Brazilu.[18]

Nedavna studija Fiocruz-Paraná, u kojoj je korišćena histohemijska analiza, potvrdila je prisustvo Zika virusa u placenti obolele trudnice.[19]

Prvobitna, preepidemijska, prevalencija mikrocefalija u Brazilu, bila je oko 0,5 slučajeva na 10.000 živorođenih beba, što je retroradno izračunato na osnovu matičnih knjiga rođenih, i bila je niža od očekivane procene od 1-2 slučaja na 10.000 živorođenih beba,[20] što je značajno manje, od prevalencije mikrocefalije u svetu, u periodu od 2008 do 2102. godine (videti tabelu ispod)

Prevalencija mikrocefalije (na 10.000 rođenih) za sve zemalje u evidencije EUROCATA od 2008. do 2012.[21]

Živorođeno Fetalna smrt Prekid trudnoće zbog
dijagnostikovanih anomalija		 Ukupno Prevalencija
Mikrocefalija
1.056
52
93
 1.201
2,85 (2,69 - 3.02)

Međutim podaci s kraja 2015. ukazuje na sve masovniju pojavu mikrocefalije i porast njene prevalencije u Brazilu, koja je u drugoj polovini 2015. godine iznosila više od 3.000 sumnjivih slučajeva (sa prevalencijom od oko 20 slučajeva na 10.000 živorođenih). Na dan 1. februar 2016. godine taj broj narastao je na 4.180 slučajeva. Na osnovu ovih podataka SZO je zaključila da je došlo do naglog porasta i rasprostranjenosti broja obolelih, koji je jednim delom i posledica boljeg (posebnog) obaveštenja koje nije bilo na zahtevanom nivou. Takođe SZO izrazila je i sumnju da je ova brojka veća, jer se i dalje blaži slučajevi mikrocefalije ne prijavljuju epidemiološkoj službi.

Uloga komaraca u distribuciji Zika groznice[uredi | uredi izvor]

Video prikaza; Zika virus i Zika groznica

Komarci su veoma rasprostranjena vrsta insekata, koja se javlja u svim regionima sveta, osim Antarktika. U svetu je opisano preko 3.500 vrsta komaraca.[22] Neki komarci koji ubadaju ljude rutinski deluju kao vektori za prenos nekoliko zaraznih bolesti (u koje spada i Zika groznica) koje utiču na zdravlje miliona ljudi godišnje.[23][24] Drugi komarci (koji rutinski mogu ubosti i ljude), su primarno vektori za bolesti životinja, i mogu biti uzročnici katastrofalnih zoonoza i drugih bolesti, kada je njihovo stanište poremećeno, npr nakon iznenadnih krčenja šuma.[25][26]

U toplim i vlažnim tropskim regionima komarci su aktivni tokom cele godine, dok su u umerenim regionima oni u hibernaciji preko zime. Na Arktiku komarci mogu biti aktivni samo nekoliko nedelja. Tokom vremena intenzivne aktivnosti, komarci su prisutni u velikom broju i može da prikaupe i do 300 ml krvi dnevno od svake životinje ili čoveka.[27]

Jaja komaraca sojeva u umerenim zonama su tolerantniji na hladnoću od onih iz toplijih regiona.[28][29] Oni čak mogu biti otporni na sneg i temperature ispod nule, a odrasli komarci preživljavaju i tokom zime u odgovarajućim mikrostaništa.[30]

Širom sveta prenošenje raznih vrsta komaraca na velike udaljenosti i u regione gde oni nisu autohtona vrsta omogućio je i čovek, pre svega pomorskim saobraćajem, kojim se prevoze jaja, larve i odrasli komarci u vodom napunjenim gumama i rezanom cveću. Međutim, osim pomorskog transporta, komarci se efikasno prenose i vozilima, kamionima za isporuku robe, vozom i avionom. Karantinske mere za suzbijanje prenosa komaraca pokazale su teško primenljive zbog nedovoljne doslednosti.

Tipično, kako za muške tako i ženske komarace je da se oni hrane nektarom i biljnim sokovima, ali su mnoge vrste, među kojima dominiraju njihove ženke prilagođene da probiju kožu životinja i ljudi i sisaju krv kao ektoparaziti.
Na slici je prikazana ženka afričkog komarca (Aedes aegypti), koja rilicom probija epiderm i derm kako bi se hranila ljudskom krvlju iz kapilara kože.
Komarac u toku ishrane krvlju, u ubodom stvorenu ranu ubrizgava pljuvačku koja u sebi sadrži anestetik i jednu vrstu antikoagulant, a kod zaraženog komaraca i Zika virus.

Većina infekcija Zika virusom kod ljudi i životinja, uzrokovana je prenosom virusa putem zaraženih komaraca, pa se oni smatraju glavnim prenosiocima bolesti. Ovi komarci žive u blizini ljudi koji stvaraju idealne uslove za njihovu reprodukciju - ustajala voda u kanalizaciji, rovovi za navodnjavanje, voda u podmetačima ispod saksija sa cvećem, voda u odbačenim gumama, olucima, barama na okućnici i pojilicama za životinje i ptice, u ribnjacima koji se ne provetravaju, fontanama itd.

Prenos virusa preko jaja zaraženih komaraca na novu generaciju larvi (transovarijalno prenos) poznat je kod vrsta Aedes aegypti i Aedes albopictus. Takođe su otkrivene i mnoge druge vrste komaraca kao vektori Zika virusa. U Africi, glavni vektor je Aedes furcifer[31] ili Aedes africanus.[32] Virus je takođe pronađen i kod drugih komaraca iz roda Aedes, Anopheles, Mansonia, Eretmapodites.[31] Među navedenim, Aedes aegypti, je glavni vektor brojnih arbovirusa, i odgovoran je za 9 prenosa virusa u mnogim afričkim šumama. Tokom epidemije Zika groznice na ostrvu Jap u 2007. godini, Aedes hensilli identifikovan je kao glavni vector virusa.[33]

Osim navedenog, u eksperimentalnim studijama utvrđena je velika uloga tigrastog komaraca Aedes albopictus, koji obilato distribuira viruse širom sveta, pa je tako u stanju da prenosi i Zika virus.[34][35][36]

Infekcija komaraca Zika virusom je prvenstveno izražena u vlažnim područjima - gde se komarci tokom cele godine nesmetano razmnožavaju.

U Africi, Južnoj i Latinskoj Americi glavni prenosilac Zika virusa su dve vrste komaraci iz familije Aedes — Aedes aegypti u tropskim i suptropskim regionima i Aedes albopictus koji može da preživi u hladnijim klimatskim oblastima.

Uloga seksualnih odnosa u prenosu ZIKV[uredi | uredi izvor]

Slučaj seksualnog prenosa Zika virusa identifikovan je kod nekih bolesnika,[37] a iskazana je i sumnja kod većeg broja obolelih od Zika groznice.[38] Značaj ovog načina prenošenja, koji je neuobičajen za arboviruse, i dalje je slabo dokumentovan od 2013. godine.[39]

Prvi navodni slučaj seksualnog prenosa u SAD, je Američki građanin za koga se sumnja da je po povratka kući iz Senegala Zika virusom zarazio suprugu.

Ostali načini prenosa ZIKV[uredi | uredi izvor]

Zika virus se može preneti i putem krvi, ali je ovo jedan od ređih mehanizam. Zato se zdravstveni radnici trebaju pridržavati svih standardnih mere predostrožnosti koje su već na snazi, za obezbeđivanje sigurne donacije krvi i transfuzije iste.[40]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Inkubacija i trajanje bolesti

Period inkubacije (vreme od izloženosti virusu do pojave simptoma) Zika virusom izazvane bolesti nije jasan, ali je verovatno da iznosi nekoliko dana. Prema dosada objavljenim podacima 80% onih koji su nosioci virusa ne pokazuju simptome Zika groznice. Simptomi Zika groznice, koji su obično blagi traju 2-7 dana, a bolesti se u najvećem broju slučajeva povlači u roku od nedelju dana.

Prema dosada objavljenim podacima 80% onih koji su nosioci virusa ne pokazuju simptome Zika groznice.

Znaci i simptomi

Kod manifestnih oblika kliničku sliku karakterišu simptomi koji su slični ostalim arbovirusnim infekcijama (kao što je denga), i uključuju; groznicu, malaksalost, glavobolju, konjuktivitis, prolazni artritis/artralgiju (uglavnom u manjim zglobovima šaka i stopala) i makulo-papularnu ospu, koja najčešće prvo počinje na licu, a zatim se širi po celom telu.[1]

Osnovni simptomi u Zika groznici

Temperatura 37,2 °C do 38 °C Bolovi u mišićima i/ili zglobovima
Svrab i makulo-papularni osip Opšta slabost
Nepurulentni konjuktivitis Edem donjih udova
Glavobolja

Manje učestali simptomi u Zika groznici

Retro-orbitalni bol Anoreksija
Povraćanje, proliv Bol u trbuhu
Mikrocefalija kod dece

Na osnovu studije sprovedene kod 35 dece rođene sa mikrocefalijom tokom epidemije Zika virusne infekcije u Brazilu 2015. godine,[41] opisani sledeće moždane abnormalnosti:

Druge anomalije uključen kongenitalne kontrakture i deformaciju stopala. Bitna razlika je u tome da ni ove bebe ni njihove majke nisu imale laboratorijski potvrđeno prisustvo Zika virus u krvi; dok je istovremeno, većina majki (~ 75%) imalo kliničke simptome Zika groznice.[41]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Anamneza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke sumnje, koja je obično u vezi sa jednim ili nekoliko u kliničkoj slici opisanih simptoma. Biće Sumnja je tim jača ukoliko je obolela osobaboravila u području ili teritorija na kojoj je danima bio prisutan vektor (prenosilac) bolesti pre pojave simptomima; sumnja će biti dodatno ojačana ako je bilo slučajeva dokazane virusne infekcije u oblastima boravka bolesnika.

Laboratorijski testovi[uredi | uredi izvor]

Bolest se dijagnostikuje otkrivanjem Zika virus u organizmu obolele osobe primnom; lančane reakcije polimeraze (Polymerase Chain Reaction (PCR) i izolacijom virusa iz uzoraka krvi i mokraće.

Virusloški testovi

Iako viremični period još uvek nije u potpunosti uspostavljen, virusni RNK može biti detektovan u serumu do dana 10 pre pojave prvih simptoma bolesti.

RNK Zika virusa takođe može biti detektovan u mokraći tokom dužeg perioda u akutnoj fazi bolesti, što znači da mokraća može biti alternativan uzorak koji treba razmotriti u dijagnozi. Međutim, pošto je potrebno sprovesti još dosta istraživanja, ipak je preporučljivije da se serum uzma kao uzorak, i to tokom prvih pet dana nakon pojave prvih simptoma bolesti.[42]

Serološki testovi

Serološka dijagnoza može biti teška jer virusi često mogu unakrsno reagovati sa drugim flavivirusima poput virusa denga, Zapadnog Nila i žute groznice.

ZIKV-specifična IgM antitela mogu se detektovati, ELISA ili imunofluorescentnim testovima (IF), u uzorcima seruma od petog dana posle pojave prvih simptoma. S obzirom da se samo jedno uzimanje seruma u akutnoj fazi zasniva na pretpostavkama, preporučuje se da se za testiranje uzme i drugi uzorak 1-2 nedelja posle prvog, kako bi se dokazala serokonverzija (negativnog na pozitivno), ili četvorostruko povećanje titar antitela (kvantitativni test).[43]

Serološki testovi su jako važni za sigurnu dijagnozu ZIKV. Kod primarne infekcije (najpre infekcija sa flavivirusima) utvrđeno je da antitela unakrsno minimalno genetski reaguju sa drugim virusima. Međutim, utvrđeno je i da serum pojedinaca sa prethodnom anamnezom infekcije drugim sojevima flavivirusima (posebno denga groznice, žute i Zapadnog Nila) mogu unakrsno reagovati u ovim testovima.

Iako neutralizacija redukcijom plaka, nudi veću specifičnost u otkrivanju neutrališućih antitela (IgG), ukrštene reakcije su takođe dokumentovana; da se u stvari, kod nekih bolesnika sa prethodnom infekcijom u anamnezi, drugim flavivirusima, može otkriti četvorostruko povećanje neutrališućeg titra antitela kada su inficirani ZIKV.

Prvi komercijalni kompleti odobreni u Brazilu za dijagnozu Zika virusa.[44]

Naziv testa Identifikuju bolesti Vreme otkrivanja Metod Proizvođač testa
IF: Mosaico Arbovírus 2 IgG Zika, Čikungunja, Denga
(serotip 1, 2, 3 i 4)		 Nakon infekcije Indirektno imunofluorescentno - otkriva IgG antitela Euroimmun
IF: Mosaico Arbovírus 2 IgM Zika, Čikungunja, Denga
(serotip 1, 2, 3 i 4)		 Akutna faza infekcija Indirektno imunofluorescentno - otkriva IgM antitela Euroimmun
Bio Gene Zika Vírus PCR Zika Faza u kojoj je u telu prisutan virus Lančana reakcija polimeraze (PCR) - detektuje genetski materijal virusa Quibasa
Bio Gene Dengue PCR Denga
(serotip 1, 2, 3 i 4)		 Faza u kojoj je u telu prisutan virus Lančana reakcija polimeraze (PCR) - detektuje genetski materijal virusa Quibasa
Bio Gene Chikungunya PCR Čikungunja Faza u kojoj je u telu prisutan virus Lančana reakcija polimeraze (PCR) - detektuje genetski materijal virusa Quibasa
Tumačenje seroloških reultata

Serološki rezultati se tumače prema vakcinalnom statusu i prethodnoj izloženosti drugim infekcijama izazvanim uzročnicima iz roda Flavivirusa.

Dostava uzorka u referentne laboratorije

Dostava uzorka treba biti avionom u referentne laboratorije ili brodom (ukoliko je to moguće) sa suvim ledom; uz naprestano održavanje hladnog lanca rashladnim gelovima, u trostrukom pakovanju.[45]

Dostava brodom mora biti u roku od 48 sati, a originalni uzorci treba da budu jasno deklarisani i označeni (ako se koristi suvi led), i dokumentovan kao kategorija B.

Dijagnoza mikrocefalije u trudnoći i posle porođaja[uredi | uredi izvor]

Dijagnostički koraci koji se preporučuju kod trudnica istovetni su sa onima koji se preporučuju kod opšte populacije, i definisani su epidemiološkim preporukama SZO i PHOA, od 2015. godine.[46]

Dijagnoza mikrocefalije postavlja se objektivnim (fizikalnim) i oftalmološkim pregledom i ultrasonografskim snimanjem glave novorođenčeta. Najpouzdaniji način da se proceni da li beba ima mikrocefaliju je da se izmeri obim glave na rođenju i ponovo 24 časa nakon rođenja.

Fizikalni pregled

Detaljnim fizikalnim pregledom treba obaviti, pažljivo merenja obima glave, dužine i težine tela i proceniti gestacijsku starost novorođene bebe.

CT normalne lobanje (levo) i mikrocefalične (desno)
Ultrasonografija

Ultrasonografija lobanje preporučuje se, osim ako je prethodno izvedena kao deo prenatalnog skrininga u trećem trimestru, i tada je jasno dokazala odsustvo abnormalnosti mozga.

Oftalmološki pregled

Oftalmološki pregled preporučuje se kod beba nakon šestog meseca starosti.

Mikrocefalija se dijagnostikuje onda kada se utvrdi da je glava bebe manja, nego što se očekivalo, u odnosu na bebe iste starosti (ili gestacijske starosti) i pola.[47]

Kada se kod bebe dijagnostikuje mikrocefalija, dalje praćenje i nadgledanje obolelog deteta preuzima multidisciplinarni zdravstveni tim, u narednih godinu dana.[48]

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

U diferencijalnoj dijagnozi treba uzeti u obzir ove obolesti, koje se javljaju sa sličnim znacima i simptomima kao Zika groznica:

Terapija[uredi | uredi izvor]

Kako je infekcija izazvana virusom, za lečenje Zika groznice ne postoji specifična terapija i vakcina. Međutim kako je bolest najčešće blaga ona i ne zahteva neko posebno lečenje.

Lakše oboleli od Zika virusa trebalo bi da se leče; dužim odmaranjem, unosom dovoljne količine tečnosti, i lečenjem bola i groznice antipireticima i analgeticima.

Kod težih slučajeva i osoba sumnjivih na zarazu Zika virusom, lečenje se sprovodi na odeljenjima intenzivne nege, uz obilnu primenu, infuzija tečnosti i hrane, regulisanjem disanja (prema potrebi i respiratorom) i stabilizacijom funkcija kardiovaskularnog sistema.

U cilju sprečavanja komplikacija i sekundarne infekcije (upala pluća, mokraćnih kanala itd) u lečenju se primenjuje odgovarajuća simptomatska terapija, antibioticima, kardiotonicima, antiedematoznim lekovima, antiepilepticima i drugim lekovima.[1]

Neki autoriteti ne preporučuju upotrebu aspirin i drugih NSAIL, jer su utvrdili povezanost ovih lekova sa hemoragičnim sindromom kod drugih flavivirusa.[1] Pored toga, upotreba aspirina obično se izbegava kod dece, kada god je to moguće, zbog rizika od Rejevog sindrom.[49]

Zika virus je relativno malo proučavan sve do do velike epidemije u 2015., tako da nema konkretnih antivirusnih lekova koji bi bili korišćeni u terapiji. Trenutno ne postoji i vakcina protiv Zika virusa.

Savet za trudnice je da izbegavaju rizik od infekcije koliko god je to moguće, jer se kod zaraženih žena malo toga može uradi terapijom.[50] Jedan in vitro studija pokazala je da Zika virus može biti osetljiv na lečenje interferonom, koji se obično koristi protiv drugih virusnih infekcija. Međutim ti rezultati nisu provereni na životinjama ili ljudima.[51]

Mere prevencije[uredi | uredi izvor]

Među najznačajnije mere u prevencija daljeg širenja Zika virusa spadaju:

  • Kolektivne mere zaštite
  • Lični mere zaštite od ujeda komaraca
  • Izolacija bolesnika

Kolektivne mere zaštite[uredi | uredi izvor]

Kolektivne mere za zaštitu životne sredine od najezde komaraca, su na prvom mestu sprečavanje daljeg širenja ZIKV, jer imaju za cilj smanjenje gustine vektora (prenosilaca) bolesti. Naime, samo kontrola populacija komarac jedina je uspešna mera kojom se može uspešno prekinuti lanac prenosa virusa iz porodice denga, Zika i čikungunja.

U kolektivne mere zaštite spadaju; eliminacija staništa i uslova za boravak i razmnožavanje komaraca i primena sredstva za suzbijanje komaraca.

Eliminacija staništa i uslova za boravak i razmnožavanje komaraca[uredi | uredi izvor]

Komarci polažu jaja u stajaćoj vodi a ceo proces od polaganja jaja do stvaranja i prerastanja larvi u odrasle komarce, spremne da lete i prenose Zika virus traje oko četiri dana. Čak i male količine vode, na primer, u tacni pod saksijom za cveće, može biti pogodno i plodno stanište za boravak i razmnožavanje komaraca.

Jaja komaraca mogu da se izlegu i larve prežive, u samo nekoliko unci vode. Manje od polovine količine koja se može prikupiti u odbačenoj šolji od kafe. Neke vrste polažu jaja i na mokrom tlu ili drugim vlažnim površinama (poput tacni za saksije).[52]
Azijski tigrasti komarac i neke druge vrste, vole da borave u kontejnerima; poput starih guma, u kojima polažu jaja, koja na ovim staništima vrlo brzo napreduju i izležu veliki broj novih jedinki.[53][54]

Zato je važno da se u okolini kuća i drugih objekata i površina na kojima stalno borave ljudi i stoka eliminiše što veći broj staništa sa stajaćom vodom. To se može postići:

  • Redovnom (dva puta nedeljno) zamenom stajaće vode svežom vodom, u objektima i posudama kao što bazeni, posude za napajanje vodom životinja, podmetačim pod saksijama, u otpadu za reciklažu i u za to namenjenim kantama, itd.
  • Redovnim uklanjanjanjem starih i nepotrebneih predmeta oko kuće i druge imovine (npr. starih automobilskih guma) koji imaju tendenciju da prikupljaju atmosfersku vodu.
  • Promenom vode u bazenima za barske ptice i kućne ljubimce, kao i u tenkovima za kupanje stoke.
  • Redovnim čišćenjem oluka i drugih sabirnih kanala i slivnika za atmosfersku i otpadnu vodu, čime se sprečava stvaranje vlažne sredine za nastanjivanje i razmnožavanje komaraca.
  • Kupovinom aerator za ukrasne ribnjake, čime se stvaraju uslovi za neprestano kretanje (treperenje) vodenih površina, što će učiniti vodu negostoljubivom sredinom za boravak larvi komaraca.

Primena sredstva za suzbijanje komaraca[uredi | uredi izvor]

Biocidni proizvodi, u koje spadaju i insekticidi, sredstva su koja se danas najčešće koriste za suzbijanje komaraca. Njihovo stavljanje u promet, koje je uskalđeno je sa Zakonom o biocidnim proizvodima, kontrolišu Agencije za hemikalije zemalja koje su taj zakon donele. Kako biocidi u sebi sadrže supstance koje imaju potencijalni rizik po zdravlje ljudi, životinja i životnu sredinu osnovni razlog je što se ovi proizvodi, pre stavljanja u promet, podvrgavaju posebnoj proceduri pre njihovog prometa i korišćenja, i to samo ako se utvrdi da predstavljaju prihvatljiv rizik po zdravlje ljudi, životinja i životnu sredinu.[55]

Sredstva za suzbijanje komaraca u otvorenom prostoru omogućavaju kontrolu populacije komaraca tako što uništavaju njihove odrasle jedinke, odnosno redukuju njihov broj (adulticidi), ili tako što onemogućavaju razvoj komaraca iz larvi (larvicidi).

Biocidni proizvodi koji se koriste u mnogim zemljama, uključujući i Srbiju, za adulticidni tretman komaraca iz vazduha, najčešće su na bazi lambda-cihalotrina, dok se za adulticidni tretman sa zemlje koriste biocidni proizvodi koji su na bazi nekoliko hemijskih aktivnih supstanci iz grupe piretroida (lambda-cihalotrin, deltametrin i sl.).

Za larvicidni tretman komaraca koriste se biocidni proizvodi koji mogu biti na bazi bioloških aktivnih supstanci tj. bakterije iz roda Bacillus,[56] koje su pokazale veoma selektivno toksično dejstvo na larve komaraca, a bez štetnih efekata na druge organizme, ljude i životnu sredinu, ili na bazi hemijskih aktivnih supstanci (npr. diflubenzuron) koje deluju kao regulatori rasta larvi komaraca. U donjoj tabeli prikazani su nejčešće primenjivani pesticidi širom Sveta u kontroli komaraca:

Insekticidi koji se koriste u kontroli komaraca
Insekticidi Vrste Mehanizmi dejstva
Adulticidi
sredstva za kontrolu odraslih komaraca

Organofosfati:
Malathion, Naled

Sintetički piretroidi:
Permethrin, Resmethrin, Sumithrin, Prallethrin, Etofenprox

Primenjuju se u obliku sprejeva ultra niskog volumena (ULV).
Primenom finih kapljica, aerosola, adulticidi dugo ostaju u vazduhu i u kontaktu sa letećim komarcima izazivaju njihovu smrt.
U zavisnosti od veličine područja, primenjuju se u količinama manjim od 3 grama po hektaru, što minimizira štetni uticaj po ljude i životnu sredinu.
Larvicidi
sredstva za kontrolu larvi komaraca

Bakterijski insekticidi:
Bacillus thuringiensis,[56] Bacillus sphaericus[57]

Inhibitori rasta komaraca:
Methoprene

Organski insektidi:
Temephos

Ostala sredstva:
Mineralna ulja, Monomolekularni filmovi

Larvicidi su hemikalije tako dizajnirane da se njihovom primeniti na vodenim površinama onemogućava razvoj komaraca iz larvi.
Sinergisti

Piperonyl Butoxide,[58]

N-Octyl bicycloheptene dicarboximide[59]

Sinergisti nisu direktno toksični na komarace, ali njihova primena čini adulticide efikasnijim.

Lični mere zaštite od ujeda komaraca[uredi | uredi izvor]

Upotreba komarnika ograničava pristup komaraca ljudskoj koži

Preduzimanjem sledećih, jednostavnih mera predostrožnosti (lične zaštite), može se umanjila šansa da neka osoba bude ujedena od strane komaraca, a na taj način i šanse za infekciju Zika virusom;

  • Za vreme boravka na otvorenom prostoru, potrebna je redovna upotrebljavati repelente protiv insekata, koji u sebi sadrže DEET ili druge odobrene sastojke.
  • Izbegavati boravak na otvorenom u vreme perioda najintenzivnije aktivnosti komaraca - u sumrak i zoru.
  • Izbegavati područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.
  • Nošenjem zaštitne odeće kao što su košulje dugih rukava, duge pantalone, šeširi i svetlo obojene odeća najbolja je zaštita jer komarci imaju tendenciju da budu privučeni tamnim bojama.
  • Na vratima i prozorima treba ugraditi zaštitne mreže, koje trebaju da budu bez rupa i da čvrsto naležu uz podlogu kako bi onemogućile komarcima da prodru u zatvoreni prostor.
  • Po mogućstvu, u zaraženim područjima, treba boravati u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen.

Izolacija obolelih od Zika groznice i zaštita zdravstvenog osoblja[uredi | uredi izvor]

Da bi se sprečio dalji prenos virusa na druge ljudi, kontakt između Zika virusom zaraženih bolesnika i komaraca treba sprečiti ili svesti na najmanju moguću meru, pre svega tokom prve nedelje lečenja bolesti (viremična faza). U tu svrhu treba koristiti komarnike (insekticidom impregnirane ili ne) i druga izolirane prostorije od pristupa komaraca.

Zdravstveni radnicima koji pružaju negu obolelima od Zika groznice, takođe se moraju zaštititi od ujeda komaraca primenom repelenata nošenjem odeće sa dugim rukavima i pantalona sa dugim nogavicama ili kombinezona iz jednog dela.

Komplikacije bolesti u trudnoći[uredi | uredi izvor]

Tokom velikih epidemija u Francuskoj Polineziji i Brazilu u 2013. i 2015. godini, nacionalne zdravstvene vlasti prijavile su pojavu potencijalnih neuroloških i autoimunih komplikacije kod Zika virusom izazvane bolesti. Na severoistoku Brazila, lokalne zdravstvene vlasti primetile su ne samo porast Zika virusnih infekcija među stanovništvom, već i povećan broj beba rođenih sa mikrocefalijom. Prema preliminarnoj analizi, najveći rizik od mikrocefalija i malformacija povezan je sa infekcijom tokom prvog tromesečja trudnoće.

Bolest kod novorođene dece može izazva deformaciju lobanje u obliku mikrocefalije. Svetske zdravstvene organizacija u svojim izveštajima navodi, da postoji uzročna veza između Zika virusa i urođenih deformacija lobanje, i da ima razlog za zabrinutost jer se neprestano povećava broj dece rođene sa znacima mikrocefalije u virusom pogođenim područjima. Takođe utvrđena je i povećana pojava neuroloških simptoma, čija se nastanak u nekim zemljama podudara sa dolaskom virusa što je dodatni razlog za zabrinutost, jer mikrocefalija zaustavlja razvoj mozga.

Preporuke SZO za kontrolu bolesti[uredi | uredi izvor]

SZO preporučuje zemljama članicama da kontrolišu kretanje Zika groznice kroz:[60]

  • Jačanje nadzora nad zaraženim područjima;
  • Izgradnju laboratorija, ili opremanje postojoćih za detekciju Zika virusa;
  • Saradnju sa zemljama za uništavanje populacija komaraca;
  • Izradu preporuka za kliničku negu (terapiju) i praćenjenje osoba inficiranih Zika virusom i
  • Podršku i definisanje prioritetnih oblasti u istraživanjima Zika bolesti i njenih mogućih komplikacija.
  • Preporuku za uvođenje nacionalnih smernica, kojim se reguliše primena ultrazvuka u završnom tromesečju nisko-rizičnih trudnoća. Kada se sumnja na mikrocefaliju, na bazi izolovanih skeniranja, ultrazvučni monitoring može biti opravdan za merenje razvoja obima glave i prikupljanje drugih fetalnih antropometrijskih podataka, kao i da se otkrije pojava drugi kongenitalni defekta, kada su potrebni medicinski resursi dostupni.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Factsheet for health professionals. ecdc.europa.eu. 2015.
  2. ^ a b v Musso, D.; Nilles, E.J.; Cao-Lormeau, V.-M. (2014). „Rapid spread of emerging Zika virus in the Pacific area”. Clinical Microbiology and Infection. 20 (10): O595—O596. PMID 24909208. doi:10.1111/1469-0691.12707. 
  3. ^ Lisa Schnirring (30 November 2015). Zika virus spreads to more countries. Center for Infectious Disease Research and Policy, U. of Minnesota Academic Health Center. Pristupljeno 11. December 2015.
  4. ^ Duffy MR, Chen TH, Hancock WT, Zika Virus Outbreak on Yap Island, Federated States of Micronesia (2009). The New England Journal of Medicine. 360:2536–43
  5. ^ Foy, Brian D.; Kobylinski, Kevin C.; Foy, Joy L. Chilson; Blitvich, Bradley J.; Travassos Da Rosa, Amelia; Haddow, Andrew D.; Lanciotti, Robert S.; Tesh, Robert B. (2011). „Probable Non–Vector-borne Transmission of Zika Virus, Colorado, USA”. Emerging Infectious Diseases. 17 (5): 880—882. PMC 3321795 Slobodan pristup. PMID 21529401. doi:10.3201/eid1705.101939. 
  6. ^ E Oehler, L Watrin, ZIKA VIRUS INFECTION COMPLICATED BY GUILLAIN-BARRÉ SYNDROME – CASE REPORT, FRENCH POLYNESIA, DECEMBER 2013 Eurosurveillance, Volume 19, Issue 9, 06 March 2014.
  7. ^ Edward B. Hayes, Zika virus outside Africa, Emerg Infect Dis., vol. 15, no 9, (2009). str. 1347-1350.
  8. ^ G. Kuno et G.-J. J. Chang, Full-length sequencing and genomic characterization of Bagaza, Kedougou, and Zika viruses, Arch Virol., vol. 152, no 4, (2007). str. 687-696
  9. ^ Edward B. Hayes, Emerg Infect Dis., vol. 15, no 9,‎ 2009, p. 1347-1350
  10. ^ PAHO Statement on Zika Virus Transmission and Prevention Pan American Health Organization, 24. January 2016.
  11. ^ „Geographic Distribution – Zika virus – CDC”. www.cdc.gov. 5. 11. 2014. Pristupljeno 2. 2. 2016. 
  12. ^ Chile. Ministerio de Salud. Instituto de Salud Pública confirma el primer caso en el país de infección por virus Zika (ZIKAV) (07/03/2014). Available at: www.ispch.cl Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. februar 2016)
  13. ^ Brasil. Ministério da Saúde. Confirmação do Zika Vírus no Brasil, [Internet]. Brasília: Ministério da Saúde, 2015.
  14. ^ Secretaría de Salud del estado de Pernambuco. Ministério da Saúde investiga aumento de casos de microcefalia em Pernambuco.
  15. ^ Kolumbija, troje umrlo od posledica Zika virusa RTS 5.2.2016.
  16. ^ Brasil. Ministério de Salud. Microcefalia: Ministério da Saúde divulga boletim epidemiológico. Brasilia: Ministério da Saúde, 2015.
  17. ^ Pan American Health. Neurological syndrome, congenital malformations, and Zika virus infection: implications for public health in the Americas. Epidemiological alert December 2015. Internet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. januar 2016)
  18. ^ Brasil. Ministério da Saúde. Novos casos suspeitos de microcefalia são divulgados pelo Ministério da Saúde, Internet. Brasília: Ministério da Saúde, 2016.
  19. ^ ASCOM Fiocruz-Paraná. Pesquisa da Fiocruz Paraná confirma transmissão intra-uterina do zika vírus. Internet. Paraná; 2016.
  20. ^ EUROCAT, European Surveillance of Congenital Anomalies. Prevalencetables. Ispra, Italy: EUROCAT European Surveillance of Congenital Anomalies; 2015. Na: www.eurocat-network.eu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. mart 2016)
  21. ^ Prevalence Tables Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. mart 2016) EUROCAT is a WHO Collaborating Centre for the Surveillance of Congenital Anomalies.
  22. ^ (jezik: engleski)Biological notes on mosquitoes Taking a bite out of mosquito research, Author Paul Leisnham, University of Maryland]
  23. ^ Molavi, Afshin (12. 6. 2003). „Africa's Malaria Death Toll Still Outrageously High”. National Geographic. Pristupljeno 27. 7. 2007. 
  24. ^ „Mosquito-borne diseases”. American Mosquito Control Association. Arhivirano iz originala 09. 10. 2011. g. Pristupljeno 14. 10. 2008. 
  25. ^ World Health Organisation. Flooding and communicable diseases fact sheet. [1]
  26. ^ Wilcox, B.A. & Ellis, B. ; Forests and emerging infectious diseases of humans. Unasylva, Vol. 57 2006/2 Pub:Food and Agriculture Organization of the United Nations ISSN 0041-6436 available at: www.fao.org
  27. ^ Fang, Janet (21. 7. 2010). „Ecology: A world without mosquitoes”. Nature. 466 (7305): 432—434. PMID 20651669. S2CID 4429837. doi:10.1038/466432a. 
  28. ^ Hawley, W. A., Pumpuni, C. B., Brady, R. H. & Craig, G. B. (1989). „Overwintering survival of Aedes albopictus (Diptera: Culicidae) eggs in Indiana”. Journal of Medical Entomology. 26 (2): 122—129. PMID 2709388. doi:10.1093/jmedent/26.2.122. 
  29. ^ Hanson, S. M.; Craig, G. B. (1995). „Aedes albopictus (Diptera: Culicidae) eggs: field survivorship during northern Indiana winters”. Journal of Medical Entomology. 32 (5): 599—604. PMID 7473614. doi:10.1093/jmedent/32.5.599.  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  30. ^ Romi, R., Severini, F. & Toma, L. (2006). „Cold acclimation and overwintering of female Aedes albopictus in Roma”. Journal of the American Mosquito Control Association. 22 (1): 149—151. PMID 16646341. S2CID 41129725. doi:10.2987/8756-971X(2006)22[149:CAAOOF]2.0.CO;2. 
  31. ^ a b Gilda Grard, Grégory Moureau, Rémi Charrel, Edward C. Holmes, Ernest A. Gould et Xavier de Lamballerie, Genomics and evolution of Aedes-borne flaviviruses, J Gen Virol., vol. 91, no 1,‎ (2010). str. 87.-94.
  32. ^ Peter I. Whelan et Julie Hall, Zika virus disease, Northern Territory Disease Control Bulletin, vol. 15, no 1,‎ (2008). str. 19-20.
  33. ^ Edward B. Hayes, Zika virus outside Africa, Emerg Infect Dis., vol. 15, no 9,‎ (2009). str. 1347.-1350.
  34. ^ Pei-Sze Jeslyn Wong, Mei-zhi Irene Li, Chee-Seng Chong, Lee-Ching Ng et Cheong-Huat Tan (1956). „Aedes (Stegomyia) albopictus (Skuse): A Potential Vector of Zika Virus in Singapore”. PLOS Negl Trop Dis. 7 (8): e2348. PMC 3731215 Slobodan pristup. PMID 23936579. doi:10.1371/journal.pntd.0002348 Slobodan pristup.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |year= / |date= mismatch (pomoć)
  35. ^ Karabatsos N, editor. International catalogue of arboviruses, including certain other viruses of vertebrates. 3rd ed., and Supplements 1986-98. San Antonio: American Society of Tropical Medicine and Hygiene; 1985.
  36. ^ Hurlbut HS (1956). „West Nile virus infection in arthropods.”. Am J Trop Med Hyg. 5 (1): 76—85. PMID 13292654. doi:10.4269/ajtmh.1956.5.76. .
  37. ^ Brian D. Foy, Kevin C. Kobylinski, Joy L. Chilson Foy, Bradley J. Blitvich, Amelia Travassos da Rosa, Andrew D. Haddow, Robert S. Lanciotti et Robert B. Tesh, Probable non-vector-borne transmission of Zika virus, Colorado, USA, Emerg Infect Dis., vol. 17, no 5,‎ 2011, pp. 880-882.
  38. ^ Patiño-Barbosa, Andrés M.; Medina, Ivonne; Gil-Restrepo, Andrés Felipe; Rodriguez-Morales, Alfonso J. (2015). „Zika: Another sexually transmitted infection?”. Sexually Transmitted Infections. 91 (5): 359. PMID 26113729. S2CID 20386161. doi:10.1136/sextrans-2015-052189. 
  39. ^ Martin Enserink, Sex After a Field Trip Yields Scientific First, news.sciencemag.org, archive,‎ 6 avril 2011.
  40. ^ PAHO Statement on Zika Virus Transmission and Prevention Pan American Health Organization, 24. January 2016.
  41. ^ a b What birth defects have been reported in infants with suspected Zika virus infection? Questions and Answers for Pediatric Healthcare Providers: Infants and Zika Virus Infection CDC-INFO (2016).
  42. ^ Gourinat AC, O’Connor O, Calvez E, Goarant C, Dupont-Rouzeyrol M: Detection of Zika Virus in Urine. Emerging Infectious Diseases 2015, 21:84-6. wwwnc.cdc.gov
  43. ^ Lanciotti RS, Kosoy OL, Laven JJ, Velez JO, Lambert AJ, Johnson AJ, et. al.: Genetic and Serologic Properties of Zika Virus Associated with an Epidemic, Yap State, Micronesia, 2007. Emerging Infectious Diseases 2008, 14:1232-6. wwwnc.cdc.gov
  44. ^ Anvisa registra kits que ampliam acesso ao diagnóstico de Zika, Dengue e Chikungunya Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. februar 2016) February 4, 2016.
  45. ^ WHO. Guidance on regulations for the transport of infectious substances, 2013–2014. [2]
  46. ^ Pan American Health Organization. Zika virus (ZIKV) surveillance in the Americas: interim guidance for laboratory detection and diagnosis. Updated: 29 June 2015.
  47. ^ How is microcephaly diagnosed after birth? U: Questions and Answers for Pediatric Healthcare Providers: Infants and Zika Virus Infection Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. mart 2016) CDC-INFO (2016).
  48. ^ Question & Answers: Zika and pregnancy, How can microcephaly be confirmed in a baby? Regional Office for the Americas of the World Health Organization, Updated: 5. January 2016.
  49. ^ Fulginiti, Vincent A.; Brunell, Philip A.; Cherry, James D.; Ector, Walton L.; Gershon, Anne A.; Gotoff, Samuel P.; Hughes, Walter T.; Mortimer, Edward A.; Peter, Georges (1982). „Aspirin and Reye Syndrome”. Pediatrics. 69 (6): 810—812. S2CID 57918899. doi:10.1542/peds.69.6.810. .
  50. ^ Petersen EE, Staples JE, Meaney-Delman D, Fischer M, Ellington SR, Callaghan WM, Jamieson DJ. Interim Guidelines for Pregnant Women During a Zika Virus Outbreak – United States, 2016. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. . 65 (2). 2016-01-22: 30—3.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  51. ^ Hamel R, Dejarnac O, Wichit S, Ekchariyawat P, Neyret A, Luplertlop N, Perera-Lecoin M, Surasombatpattana P, Talignani L, Thomas F, Cao-Lormeau VM, Choumet V, Briant L, Desprès P, Amara A, Yssel H, Missé D. Biology of Zika Virus Infection in Human Skin Cells. J Virol. . 89 (17). septembar 2015: 8880—96.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  52. ^ Oklahoma State University: Mosquitoes and West Nile virus
  53. ^ University of Florida: Asian Tiger Mosquito, Aedes albopictus (Skuse) (Insecta: Diptera: Culicidae)[3]
  54. ^ Benedict, Mark Q.; Levine, Rebecca S.; Hawley, William A.; Lounibos, L. Philip (2007). „Spread of the Tiger: Global Risk of Invasion by the Mosquito Aedes albopictus”. Vector-Borne and Zoonotic Diseases. 7 (1): 76—85. PMC 2212601 Slobodan pristup. PMID 17417960. doi:10.1089/vbz.2006.0562. 
  55. ^ Biocidni proizvodi, Suzbijanje komaraca, na sajtu Agencija za hemikalije Republike Srbije[mrtva veza]
  56. ^ a b (jezik: engleski)Bacillus thuringiensis(General Fact Sheet)
  57. ^ (jezik: engleski)00001/chem_search/reg_actions/registration/fs_PC-119801_01-Nov-99.pdf Bacillus sphaericus serotype H5a5b strain 2362 (128128) Fact Sheet
  58. ^ (jezik: engleski) Tozzi, A. A Brief History of the Development of Piperonyl Butoxide as an Insecticide Synergist. In Piperonyl Butoxide: The Insecticide Synergist; Jones, D. G., Ed.; Academic: San Diego, CA, (1998). str. 1.-5.What is piperonyl butoxide?
  59. ^ (jezik: engleski)Reregistration Eligibility Decision for N-Octyl bicycloheptene dicarboximide (MGK-264)
  60. ^ WHO Response U: Zika virus, Fact sheet, Updated January 2016.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Pan American Health Organization. Epidemiological alert. Increase in microcephaly in the northeast of Brazil—epidemiological alert.Washington DC: World Health Organization, Pan American HealthOrganization; 2015. www.paho.org
  • Pan American Health Organization. Neurological syndrome, congenitalmal formations, and Zika virus infection. Implications for public healthin the Americas—epidemiological alert. Washington DC: World HealthOrganization, Pan American Health Organization; 2015. www.paho.org
  • CDC. Recognizing, managing, and reporting Zika virus infections intravelers returning from Central America, South America, the Caribbean,and Mexico. CDC Health Advisory. Atlanta, GA: US Department ofHealth and Human Services, CDC; 2016. emergency.cdc.gov[mrtva veza]
  • Hall, Judith G. (1997). „Arthrogryposis Multiplex Congenita”. Journal of Pediatric Orthopaedics B. 6 (3): 159—166. doi:10.1097/01202412-199707000-00002. 
  • Lanciotti, Robert S.; Kosoy, Olga L.; Laven, Janeen J.; Velez, Jason O.; Lambert, Amy J.; Johnson, Alison J.; Stanfield, Stephanie M.; Duffy, Mark R. (2008). „Genetic and Serologic Properties of Zika Virus Associated with an Epidemic, Yap State, Micronesia, 2007”. Emerging Infectious Diseases. 14 (8): 1232—1239. PMC 2600394 Slobodan pristup. PMID 18680646. doi:10.3201/eid1408.080287. 
  • Silasi, Michelle; Cardenas, Ingrid; Kwon, Ja-Young; Racicot, Karen; Aldo, Paula; Mor, Gil (2015). „Viral Infections During Pregnancy”. American Journal of Reproductive Immunology. 73 (3): 199—213. PMC 4610031 Slobodan pristup. PMID 25582523. doi:10.1111/aji.12355. 
  • Hennessey M, Fischer M, Staples JE. Zika virus spreads to new areas—region of the Americas, May 2015–January 2016. MMWR Morb MortalWkly. . 65 (3). 2016.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зика_грозница&oldid=27754925”