Ikarus S-49

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ikarus S-49C
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1950
Dužina9.06
Razmah krila10.50
Površina krila16.65
Prazan2,812
Maks. masa pri uzletanju3,568 kg
Motori1× Hispano-Suiza HS-127 Z-17
vodeno hlađen, 1104 kW (1500 KS)
Maks. brzina na Hopt628 km/h
Dolet690 km
Plafon leta10,000 m
Brzina penjanja~ 857 m/min
Hispano Suiza 12Z-17 motor za avion Ikarus S-49C
Klimov VK-105PF motor za avion Ikarus S-49A

Ikarus S-49C je jedan od prvih borbenih aviona proizvedenih u Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata. S-49C je naslednik modela S-49A i proizvodila ga je fabrika aviona Ikarus.

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Posle rezolucije Informbiroa 1948. godine i diplomatskog razlaza sa Sovjetskim Savezom, Jugoslavija je bila primorana da se osloni na domaću vojnu industriju. Konstruktori Kosta Sivčev, Slobodan Zrnić i Svetozar Popović, iskoristili su već postojeću tehničku dokumentaciju aviona Rogožarski IK-3, koju je inž. Slobodan Zrnić sačuvao na tavanu svoje kuće tokom rata. Na projektu IK-3 su radili pre rata inženjeri Ljubomir Ilić, Kosta Sivčev i Slobodan Zrnić. Projekt lovca koji je imao radni naziv IK-3 II iz kojeg je kasnije razvijen Ikarus S-49A. U suštini to je bila rekonstrukcija aviona IK-Z sa ugrađenim sovjetskim motorom Klimov i sovjetskim naoružanjem i rekonstrukcijom poklopca kabine i gornjeg dela repnog dela trupa. Projekt je bio završen za nepuna tri meseca i bez ikakvih aerodinamičkih provera pušten u serijsku proizvodnju. Mnogi su zbog kapljastog poklopca kabine i sličnosti na prvi pogled, tvrdili da je novi avion kopija Jak-3 aviona, međutim to nije bila istina to je bio u stvari IK-Z koji je projektovan znatno pre Jak-a. Doduše avion je bio sa jakovim motorom i naoružanjem. Prema nekim izvorima naziv S-49 avion je dobio prema početnim slovima konstruktora Sivčev-Slobodan-Svetozar (Sveta) a broj 49 prema godini projektovanja 1949. godina. Dodatno slovo u nazivu (A, B, C, D i E) je dodeljivano prema tipu koga je određivao pre svega motor. Prvi prototip S-49A je poleteo u junu 1949. dok su prvi operativni primerci isporučeni Ratnom vazduhoplovstvu početkom 1950. godine.

S-49A je bio mešovite konstrukcije, sa motorima sovjetske proizvodnje Klimov VK-105PF-2 i sovjetskim naoružanjem. Izbor na mešovitu konstrukciju aviona je pao ne samo zbog toga što je na raspolaganju stajala tehnička dokumentacija aviona IK-3 nego i zbog toga što tada u Jugoslaviji nije postojala domaća proizvodnja aluminijuma. Sovjetski motori, naoružanje i oprema aviona su postali nedostupni posle 1948. godine. Zbog toga je odlučeno da se proizvede nova varijanta aviona sa francuskim motorima tipa Hispano-Suiza HS-127 Z-17. Zbog većeg i težeg motora, konstrukcija novog aviona je morala biti izgrađena u potpunosti od metala i sa primetno dužim nosem. Naoružanje je promenjeno u odnosu na Ikarus S-49A, i sastojalo se od jednog nemačkog topa MG-151, kalibra 20 mm i dva mitraljeza engl. Colt Browning kalibra 12,7 mm. Kao dodatak ispod svakog krila su dodati podvesni nosači za dve bombe težine po 50 kg ili po dve nevođene rakete tipa HVAR tako da je ovaj avion ušao u klasu lovaca-bombardera.

Početkom 1952. godine, novi avion Ikarus S-49C je isporučen jedinicama Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. U toku pedesetih godina proizvedeno je 45 aviona Ikarus S-49A i 112 primeraka aviona Ikarus S-49C, koji su ostali u operativnoj upotrebi do 1961. U proizvodnji ovog aviona je učestvovao kao finalista Ikarus iz Zemuna i Soko iz Mostara kao koperant.

Varijante[uredi | uredi izvor]

  • S-49A - avion mešovite konstrukcije (metal-drvo) sa motorom Klimov VK-105PF-2 snage 1300 KS proizvedeno 45 aviona.
  • S-49B - varijanta aviona S-49A sa motorom Daimler-Benz DB-605A snage 1475 KS proizveden jedan primerak ovog aviona.
  • S-49C - avion metalne konstrukcije sa motorom Hispano Suiza 12Z-17 snage 1500 KS proizvedeno 112 aviona u dve serije.
  • S-49D - idejni projekt aviona sa američkim motorom Allison (američka proizvodnja Rolls Royce Merlin)
  • S-49E - idejni projekt aviona sa motorom Rolls Royce Merlin

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Ikarus S-49A - 45 aviona u upotrebi (1949–1957)

  • 117-ti lovači puk (1950–1953)
  • 204-ti lovači puk (1950–1953)
  • 107-ti lovači puk (1953–1957)
  • trenažna eskadrila 44-te vazduhoplovne divizije (1953–1954)

Ikarus S-49C - 112 aviona u upotrebi (1952–1961)

  • 116-ti lovači puk (1952–1960)
  • 185-ti lovači puk (1953–1956)
  • 40-ti lovači puk (1955–1959)
  • 109-ti lovači puk (1956–1960)
  • 88-ti lovači puk (1957–1959)
  • trenažna eskadrila 39-te vazduhoplovne divizije (1953–1959)

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Avioni S-49A i S-49C su se međusobno razlikovali po naoružanju pa se stoga navode naoružanje za oba ova aviona.

S-49A[uredi | uredi izvor]

  • 1 x top ŠVAK kalibra 20 mm
  • 2 h mitraljeza UBS kalibra 12,7 mm

S-49C[uredi | uredi izvor]

  • 1 x top MG 151 kalibra 20 mm sa 100 granata
  • 2 h mitraljeza Colt Browning kalibra 12,7 mm sa 140 metaka po mitraljezu
  • 4 bombe po 50 kg ili 4 rakete HVAR x kalibra 127 mm

Muzejski primerci[uredi | uredi izvor]

Postoje dva sačuvana primerka aviona Ikarus S-49. Oni se nalaze u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu na aerodromu "Nikola Tesla". Jedan je Ikarus S-49A a drugi Ikarus S-49S. Prvi se nalazi u depou muzeja (evidencioni broj 2319, fabrički broj 0301118) i čeka restauraciju da bi bio izložen u postavci muzeja.

Drugi avion S-49S se nalazi u stalnoj izložbenoj postavci ovog muzeja a njegov životni put izgladao je ovako: izloženi avion (evidencioni broj 2400, fabrički broj 50) je jedini sačuvani primerak varijante S. U sastav RV uvršćen je 2. jula 1953. i do rashodovanja služio je u 185. puku u Ljubljani i Puli, potom u 40. lovačkom puku i najzad u 116. puku u Skoplju. Potom, je bio izložen u Tehničkom muzeju u Zagrebu, da bi 1981. bio razmenjen za jedan F-47D Tanderbolt i tako postao deo zbirke vazduhoplovnog muzeja.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Komanda RV i PVO,Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.
  • Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Ognjan Petrović, Ikarus S-49A, Metak br.51, Beograd, 1992
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Rendulić, Zlatko (1996). Avioni domaće konstrukcije posle Drugog svetskog rata. Beograd: Institut Lola. 
  • Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ikarus S-49 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Икарус_С-49&oldid=27553125”