Subjekti Rusije

Subjekti Ruske Federacije (skraćeno subjekti Federacije), ili subjekti Rusije, naziv je za teritorijalne jedinice višeg nivoa u Ruskoj Federaciji.

Prema Ustavu, Rusija je federalna država i sastoji se od ravnopravnih subjekata Ruske Federacije, u ovom trenutnku ima 89 subjekata — republika, pokrajina, oblasti, gradova federalnog značaja, autonomne oblasti, autonomnih okruga. Svaki subjekt federacije, pored federalnih organa, ima svoju izvršnu (po pravilu, guvernera ili šefa), zakonodavnu (regionalni parlamenti) i sudsku (ustavni sud subjekta) vlast. Subjekti imaju svoj ustav ili statut, kao i vlastito zakonodavstvo, koje je usvojio regionalni parlament. Subjekti Federacije imaju po dva predstavnika u gornjem domu ruskog parlamenta — Savjetu Federacije. U odnosu sa federalnim organima državne vlasti, svi subjekti Federacije su međusobno jednaki. Subjekti imaju ovlašćenja da rješavaju pitanja koja su prema ustavu u nadležnosti subjekata. Subjekti Ruske Federacije nemaju pravo da napuste federaciju.

Savremeno federalno ustrojstvo Rusije

Osobine statusa subjekata Federacije

Rusku Federacije čine republike, pokrajine, oblasti, gradovi federalnog značaja, autonomne oblasti i autonomni okruzi, koji su subjekti federacije. Tabela prikazuje osobine ustavno-pravnog statusa, svakog tipa subjekta Ruske Federacije. Članovi Ustava Rusije koji sadrže relevantne odredbe su naznačeni u zagradama.

Prisajedinjenje Krima sa Ruskom Federacijom koje nije međunarodno priznato, dalo je dva nova subjekta Ruske Federacije (Republika Krim i grad federalnog značaja Sevastopolj).

Republika	u Ustavu Rusije okarakterisana kao „država” (rus. государство) (tačka 2 član 5); status je određen Ustavom Rusije i njenim ustavom (tačka 2 član 5, tačka 1 član 66); imaju pravo na svoj državni jezik (tačka 2 član 68).
Pokrajina, oblast, grad federalnog značaja	status je određen Ustavom Rusije i njenim statutom, koje je usvoji regionalni (pokrajinski, oblasni, gradski) zakonodavni (predstavnički) organ (tačka 2 član 5, tačka 2 član 66).
Autonomna oblast	status je određen Ustavom Rusije i njenim statutom, koje je usvojilo zakonodavni (predstavnički) organ autonomne oblasti (tačka 2 član 5, tačka 2 član 66); može biti usvojen federalni zakon o autonomnoj oblasti (tačka 3 član 66).
Autonomni okrug	status je određen Ustavom Rusije i njenim statutom, koje je usvojilo zakonodavni (predstavnički) organ autonomnog okruga (tačka 2 član 5, tačka 2 član 66); može biti usvojen federalni zakon o autonomnom okrugu (tačka 3 član 66); odnosi autonomnih okruga, koji se nalaze u sastavu pokrajine ili oblasti, mogu biti regulisani federalnim zakonom i ugovorom između određenog autonomnog okruga i pokrajine ili oblasti (tačka 4 član 66).

Types

Federal subjects of Russia.

Subjekti federacije su podeljeni na šest vrsta:

Legenda	Opis
46 oblasti   2 sporne	Najčešća vrsta, sa postavljenim gubernatorom i lokalno izabranom skupštinom. Obično nazvane po glavnom gradu. Hersonska i Zaporoška oblast su pod delimičnom okupacijom Rusije i generalno međunarodno nepriznate kao deo Rusije.
21 republika   3 sporne	Formalno autonomni subjekti, svaka sa posebnim ustavom, zvaničnim jezikom i skupštinom, ali bez međunarodnog subjektiviteta. Većina su domovine specifične etničke grupe ili, u slučaju Dagestana i Mordovije, više njih. Donjecka, Luganska i Krimska republika su pod delimičnom okupacijom Rusije i generalno međunarodno nepriznate kao deo Rusije.
9 pokrajina	Generalno, pokrajine se ne razlikuju od oblasti. Naziv pokrajina je istorijski, iz vremena kada je oblast bila na granicama ruske države.
4 autonomna okruga	Ponekad zvani i autonomni distrikt ili region, autonomni okruzi su domovina jednoj nacionalnoj manjini, Sa izuzetkom Čukotke, okruzi su, pored statusa federalnog subjekta, istovremeno i deo postojeće oblasti.
2 federalna grada   1 sporan	Veliki gradovi funkcionišu kao posebni subjekti. Sevastopolj je anektiran 2014. godine, i generalno međunarodno nepriznat kao deo Rusije.
1 autonomna oblast	Jedini subjekt u ovoj kategoriji je Jevrejska Autonomna Oblast.

Spisak subjekata Ruske Federacije

Ispod se nalazi spisak trenutno postojećih subjekata Ruske Federacije. Na tabeli su subjekti federacije navedeni istim redoslijedom kao što su navedeni u članu 65. Ustava Ruske Federacije: republike, pokrajine, oblasti, gradovi federalnog značaja, autonomna oblast i autonomni okruzi. U okviru svake od ovih kategorija subjekti su sortirani prema azbuci. Za svaki subjekt federacije date su glavne osobine i informacije o njenoj administrativno-teritorijalnoj podjeli. U sastavu Rusije postoji 24 republike (sa DNR i LNR), 48 oblasti (zajedno sa Hersonom i Zaporožjem), 3 gradova sa federalnim statusom, 9 autonomne pokrajine, 4 autonomna okruga i 1 autnomna oblast.

№	Zast.	Grb	Subjekti federacije	Administr. centar	Površina (km²)	Stanovnika (1. januar 2014)	Admin.-teritor. podela
	Republike
1			Adigeja	Majkop	7 792	446 406	7 rejona i 2 grada
2			Altaj	Gorno-Altajsk	92 903	211 645	10 rejona i 1 grad
3			Baškortostan	Ufa	142 947	4 069 698	54 rejona i 21 grad
4			Burjatija	Ulan Ude	351 334	973 860	21 rejon i 2 grada
5			Dagestan	Mahačkala	50 270	2 963 918	41 rejon i 10 gradova
6			Ingušetija	Magas	3 628	453 010	4 rejona i 4 grada
7			Jakutija	Jakutsk	3 083 523	954 803	33 rejona i 5 gradova
8			Kabardino-Balkarija	Naljčik	12 470	858 397	10 rejona i 3 grada
9			Kalmikija	Elista	74 731	282 021	13 rejona i 1 grad
10			Karačajevo-Čerkezija	Čerkesk	14 277	469 837	10 rejona i 2 grada
11			Karelija	Petrozavodsk	180 520	634 402	16 rejona i 13 gradova
12			Komija	Siktivkar	416 774	872 057	12 rejona i 8 gradova
13			Krim	Simferopolj	26 081	1 966 801	14 rejona i 11 gradova
14			Marij El	Joškar Ola	23 375	688 686	14 rejona i 4 grada
15			Mordovija	Saransk	26 128	812 156	22 rejona i 7 gradova
16			Severna Osetija — Alanija	Vladikavkaz	7 987	703 977	8 rejona i 1 grad
17			Tatarstan	Kazanj	67 847	3 838 230	43 rejona i 14 gradova
18			Tuva	Kizil	168 604	311 761	17 rejona i 2 grada
19			Udmurtija	Iževsk	42 061	1 517 050|	25 rejona i 5 gradova
20			Hakasija	Abakan	61 569	534 079	8 rejona i 5 gradova
21			Čečenija	Grozni	15 647	1 346 438	16 rejona i 5 gradova
22			Čuvašija	Čeboksari	18 343	1 239 984	21 rejon i 9 gradova
	Pokrajine
23			Altajska	Barnaul	167 996	2 390 638	60 rejona i 11 gradova
24			Zabajkalska	Čita	431 892	1 090 344	31 rejona i 5 gradova
25			Kamčatka	Petropavlovsk Kamčatski	464 275	319 864	11 rejona i 2 grada
26			Krasnodarska	Krasnodar	75 485	5 404 273	38 rejona i 15 gradova
27			Krasnojarska	Krasnojarsk	2 366 797	2 852 810	54 rejona i 19 gradova
28			Permska	Perm	160 236	2 636 154	33 rejona i 14 gradova
29			Primorska	Vladivostok	164 673	1 938 516	22 rejona i 12 gradova
30			Stavropoljska	Stavropolj	66 160	2 794 508	26 rejona i 10 gradova
31			Habarovska	Habarovsk	787 633	1 339 912	17 rejona i 6 gradova
	Oblasti
32			Amurska	Blagovješčensk	361 913	811 274	20 rejona i 7 gradova
33			Arhangeljska	Arhangeljsk	589 913	1 191 785	20 rejona i 8 gradova
34			Astrahanska	Astrahan	49 024	1 016 516	11 rejona i 3 grada
35			Belgorodska	Belgorod	27 134	1 544 108	21 rejon i 6 gradova
36			Brjanska	Brjansk	34 857	1 242 599	27 rejona i 5 gradova
37			Vladimirska	Vladimir	29 084	1 413 321	16 rejona i 10 gradova
38			Volgogradska	Volgograd	112 877	2 569 126	33 rejona i 6 gradova
39			Vologodska	Vologda	144 527	1 193 371	26 rejona i 4 grada
40			Voronješka	Voronjež	52 216	2 328 959	32 rejona i 7 gradova
41			Ivanovska	Ivanovo	21 437	1 043 130	21 rejon i 6 gradova
42			Irkutska	Irkutsk	774 846	2 418 348	33 rejona i 14 gradova
43			Jaroslavska	Jaroslavlj	36 177	1 271 766	17 rejona i 6 gradova
44			Kalinjingradska	Kalinjingrad	15 125	963 128	13 rejona i 6 gradova
45			Kaluška	Kaluga	29 777	1 004 544	24 rejona i 4 grada
46			Kemerovska	Kemerovo	95 725	2 734 075	19 rejona i 18 gradova
47			Kirovska	Kirov	120 374	1 310 929	39 rejona i 5 gradova
48			Kostromska	Kostroma	60 211	656 389	24 rejona i 8 gradova
49			Kurganska	Kurgan	71 488	877 149	24 rejona i 9 gradova
50			Kurska	Kursk	29 997	1 118 915	28 rejona i 5 gradova
51			Lenjingradska	Sankt Peterburg (nije u sastavu oblasti)	83 908	1 763 924	17 rejona i 20 gradova
52			Lipecka	Lipeck	24 047	1 159 866	18 rejona i 2 grada
53			Magadanska	Magadan	462 464	150 312	8 rejona i 2 grada
54			Murmanska	Murmansk	144 902	771 058	5 rejona i 13 gradova
55			Nižegorodska	Nižnji Novgorod	76 624	3 281 496	48 rejona i 12 gradova
56			Novgorodska	Veliki Novgorod	54 501	622 430	21 rejon i 3 grada
57			Novosibirska	Novosibirsk	177 756	2 731 176	30 rejona i 7 gradova
58			Omska	Omsk	141 140	1 973 876	32 rejona i 6 gradova
59			Orenburška	Orenburg	123 702	2 008 566	35 rejona i 12 gradova
60			Orlovska	Orel	24 652	769 980	24 rejona i 3 grada
61			Penzenska	Penza	43 352	1 360 587	28 rejona i 5 grada
62			Podmoskovlje	zvanično Moskva , faktički Krasnogorsk	44 379	7 133 620	38 rejona i 56 gradova
63			Pskovska	Pskov	55 399	656 561	24 rejona i 2 grada
64			Rjazanjska	Rjazanj	39 605	1 140 844	25 rejona i 4 grada
65			Rostovska	Rostov na Donu	100 967	4 245 532	43 rejona i 16 gradova
66			Samarska	Samara	53 565	3 211 187	27 rejona i 10 gradova
67			Saratovska	Saratov	101 240	2 496 552	38 rejona i 13 gradova
68			Sahalin	Južno-Sahalinsk	87 101	491 027	17 rejona i 9 gradova
69			Sverdlovska	Jekaterinburg	194 307	4 320 677	30 rejona i 34 grada
70			Smolenska	Smolensk	49 779	967 896	25 rejona i 2 grada
71			Tambovska	Tambov	34 462	1 068 934	23 rejona i 7 gradova
72			Tverska	Tver	84 201	1 325 249	36 rejona i 12 gradova
73			Tjumenska	Tjumenj	1 464 173	3 546 345	38 rejona i 26 gradova
74			Tomska	Tomsk	314 391	1 070 128	16 rejona i 6 gradova
75			Tuljska	Tula	25 679	1 521 497	23 rejona i 9 gradova
76			Uljanovska	Uljanovsk	37 181	1 267 561	21 rejon i 6 gradova
77			Čeljabinska	Čeljabinsk	88 529	3 490 053	24 rejona i 23 grada
	Federalni gradovi
78			Moskva	Moskva	2 511	12 108 257	12 okruga
79			Sankt Peterburg	Sankt Peterburg	1 439	5 131 942	18 rejona
80			Sevastopolj	Sevastopolj	1080	386 003	4 rejona
	Autonomne oblasti
81			Jevrejska AO	Birobidžan	36 266	170 377	5 rejona i 1 grad
	Autonomni okruzi
82			Jamalija	Salehard	769 250	539 671	7 rejona i 7 gradova
83			Nenecija	Narjan-Mar	176 810	43 025	1 rejon i 1 grad
84			Hantija-Mansija	Hanti-Mansijsk	534 801	1 597 248	9 rejona i 14 gradova
85			Čukotka	Anadir	721 481	50 555	8 rejona i 1 grad
			Ruska Federacija	Moskva	17 124 442	143 666 931

Kodovi subjekata federacije

Glavni članak: Kodovi subjekata Ruske Federacije

Postoji nekoliko različitih vrsta kodiranja subjekata Ruske Federacije, prema kojima se određuju brojčane ili slovne oznake za razne svrhe.

Druge osobine teritorijalnog ustrojstva Ruske Federacije

Grupacije regiona Rusije

Subjekti federacije grupisani su u:

• 8 federalnih okruga (do 2010. g. — 7; 2014—2016. g. — 9);
• 12 ekonomskih rejona;
• 10 geografskih rejona;
• 8 prirodnih rejona;
• 4 vojna okruga (do 2010. g. — 6);
• 11 vremenskih zona (2010—2014. g. — 9);
• 10 arbitražnih sudskih okruga.

Istorija ruskog federalizma

Savremena Rusija subjekte je naslijedila od Ruske SFSR (sa velikim brojem izuzetaka u vidu imenovanja i transformacije). Godine 1992. ruski subjekti su potpisali Federalni ugovor o podjeli vlasti, koji je bio uključen u tekst Ustava RSFSR iz 1978. godine. Godine 1993, kada je usvojen sadašnji Ustav, ukupno je bilo 89 subjetaka. Od 1. marta 2008. godine nakon spajanja pojedinih regiona ostala su 83 subjekta federacije, a od 18. marta 2014. godine nakon pripajanja Krima Rusiji i obrazovanja dva nova subjekta — Republike Krim i grada federalnog značaja Sevestopolja — u sastavu Ruske Federacije je bilo ukupno 85 subjekata.

Promjene u federalnom ustrojstvu Rusije nakon raspada SSSR

1990-e

• Sa raspadom SSSR održana je parada suvereniteta, što je izazvalo sukob zakonodavstva RSFSR i republika u njenom sastavu.
• Sve sovjetske socijalističke republike u sastavu RSFSR (do maja 1991. g. — ASSR) postale su republike.
• Autonomne oblasti Adigejska, Gorno-Altajska, Karačevo-Čerkejska i Hakaška postale su republike.
• Pojedine oblasti su preimenovane: Gorkovska u Nižegorodska, Kalinjinska u Tverska i Kujbiševska u Samarska.
• Pošto su svi autonomni okruzi mogli da se povuku iz sastava oblasti ili pokrajine usvajanjem određenog zakona, Čukotski autonomni okrug izašao je iz sastava Magadanske oblasti.
• Čečensko-Inguška ASSR se podijelila na dvije republike: Čečensku Republike i Ingušetiju.
• Gradovi podređeni republici RSFSR Moskva i Sankt Peterburg (ranije Lenjingrad) postali su gradovi federalnog značaja.
• Dana 31. marta 1992. godine regioni Ruske Federacije (izuzev Tatarstana i Čečeno-Ingušetije (Ičkerija)) potpisali su ugovore o razgraničenju nadležnosti između federacije i regionalnih ograda državne vlasti — federalni ugovor, koji je uključen u sadašnji ustav.
• Usvajanjem novog Ustava Ruske Federacije 1993. godine sve republike, pokrajine, oblasti, autonomni okruzi, gradovi federalnog značaja, takođe i Jevrejska autonomna oblast (koja je izašla iz sastava Habarovske pokrajine) postali su jednaki subjekti Ruske Federacije.
• Sokoljski rejon Ivanovske oblasti (2.100 km²) prešao je u sastav Nižegorodske oblasti.

2000-e

• Dana 7. decembra 2003. godine održan je referendum o ujedinjenju Permske oblasti i Komi-permjačkog AO u Permsku Pokrajinu. Prijedlog o ujedinjenju odobren je sa ogromnom većinom glasova. Ujedinjenje je stupilo na snagu 1. decembra 2005. godine.
• Dana 17. aprila 2005. godine održan je referendum o prisajedinjenju Tajmirskog i Evenkijskog AO Krasnojarskoj Pokrajini. Prijedlog o prisajedinjenju je odobren sa ogromnom većinom glasova. Prisajedinjenje je stupilo na snagu 1. januara 2007. godine.
• Dana 23. oktobra 2005. godine održan je referendum o ujedinjenju Kamčatske oblasti i Korjačkog AO u Kamčatsku Pokrajinu. Prijedlog o ujedinjenju odobren je sa ogromnom većinom glasova. Ujedinjenje je stupilo na snagu 1. jula 2007. godine.
• Dana 16. aprila 2006. godine održan je referendum o prisajedinjenju Ustordinskog burjatskog AO Irkutskoj oblasti. Prijedlog o prisajedinjenju je odobren sa ogromnom većinom glasova. Prisajedinjenje je stupilo na snagu 1. januara 2008. godine.
• Dana 11. marta 2007. godine održan je referendum o ujedinjenju Čitinske oblasti i Aginsko-burjatskog AO u Zabajkalsku Pokrajinu. Prijedlog o ujedinjenju odobren je sa ogromnom većinom glasova. Ujedinjenje je stupilo na snagu 1. marta 2008. godine.

2010-e

• Dana 1. jula 2012. godine područje grada Moskve povećano je 2,4 puta na uštrb okolne Moskovske oblasti.
• Dana 18. marta 2014. godine na Krimskom poluostrvu su obrazovane Republika Krim i grad federalnog značaja Sevastopolj.

Buduće federalno ustrojstvo Rusije

Perspektiva daljeg ukrupnjivanja regiona

Sprovodi se preliminarni rad na ujedinjenju Arhangeljske oblasti i Neneckog AO u Pomorsku (Arhangeljsku, Sjevernu) Pokrajinu, Sankt Peterburga i Lenjingradske oblasti u Peterburšku guberniju (Nevsku, Sanktpeterburšku Pokrajinu), Moskve i Moskovske oblasti u Moskovski federalni okrug ili Moskovske i Tverske oblasti u Sredinjšu (Podmoskovsku) oblast, itd. Međutim, procesi integracije su zamrznuti.

Vidi još

• ISO 3166-2:RU
• Administrativna podela Rusije
• Rejoni subjekata Ruske Federacije
• Etimologija subjekata Ruske Federacije