Отворено првенство Мадрида у тенису

Из Википедије, слободне енциклопедије
Отворено првенство Мадрида
Отворено првенство Мадрида у тенису 2011 лого.JPG
Званични назив Mutua Madrid Open
Локација Мадрид
Шпанија Шпанија
Подлога тврда, дворана (2002–2008)
шљака, црвена (2009–2011)
шљака, плава (од 2012)
Званична презентација
 АТП
Категорија АТП мастерс 1000
Жреб 56С / 28К / 24Д
Новчана награда 3.090.150 (2012)
Укупне финансијске обавезе 3.973.695 € (2012)
АТП профил
 ВТА
Категорија Обавезни Премијер
Жреб 60С / 32К / 28Д
Новчана награда 2.985.140 €[1] (2012)
Укупне финансијске обавезе 3.755.140 € (2012)
ВТА профил

Отворено првенство Мадрида је турнир за професионалне тенисере и тенисерке који се игра у Мадриду, у Шпанији. Од 2002. до 2008. се одржавао на бетону у дворани, а од 2009. се одржава на отвореним теренима на црвеној шљаци, и укључује и жене у конкуренцију. Од 2012. се игра на плавој шљаци.

Поени и новчана награда (2011)[уреди]

Мушкарци[уреди]

Резултат Поени Новчана награда
Побједа 1000 585.000 €
Финале 600 270.000 €
Полуфинале 360 131.500 €
Четвртфинале 180 66.000 €
Треће коло 90 33.750 €
Друго коло 45 17.500 €
Прво коло 10 9.150 €

Жене[уреди]

Резултат Поени Новчана награда
Побједа 1000 620.000 €
Финале 700 310.000 €
Полуфинале 450 135.500 €
Четвртфинале 250 57.500 €
Треће коло 140 27.500 €
Друго коло 80 15.150 €
Прво коло 5 7.825 €

Рекорди[уреди]

Мушкарци појединачно[уреди]

  • Највише титула: 3,
  • Највише финала: 5,
    • Швајцарска Роџер Федерер (2006, 2007, 2009, 2010, 2012)
  • Освојио титуле на трима различитим подлогама:
    • Швајцарска Роџер Федерер (тврда подлога 2006, црвена шљака 2009, плава шљака 2012)

Протекла финала[уреди]

Мушкарци појединачно[уреди]

Година Побједник Финалиста Резултат
↓  Тврда подлога (дворана)  ↓
2002. Сједињене Америчке Државе Андре Агаси Чешка Јиржи Новак предао меч
2003. Шпанија Хуан Карлос Фереро Чиле Николас Масу 6:3, 6:4, 6:3
2004. Русија Марат Сафин Аргентина Давид Налбандијан 6:2, 6:4, 6:3
2005. Шпанија Рафаел Надал (1) Хрватска Иван Љубичић 3:6, 2:6, 6:3, 6:4, 7:6(3)
2006. Швајцарска Роџер Федерер (1) Чиле Фернандо Гонзалес 7:5, 6:1, 6:0
2007. Аргентина Давид Налбандијан Швајцарска Роџер Федерер (1) 1:6, 6:3, 6:3
2008. Уједињено Краљевство Енди Мари Француска Жил Симон 6:4, 7:6(6)
↓  Шљака (црвена)  ↓
2009. Швајцарска Роџер Федерер (2) Шпанија Рафаел Надал (1) 6:4, 6:4
2010. Шпанија Рафаел Надал (2) Швајцарска Роџер Федерер (2) 6:4, 7:6(5)
2011. Србија Новак Ђоковић Шпанија Рафаел Надал (2) 7:5, 6:4
↓  Шљака (плава)  ↓
2012. Швајцарска Роџер Федерер (3) Чешка Томаш Бердих 3:6, 7:5, 7:5
↓  Шљака (црвена)  ↓
2013. Шпанија Рафаел Надал (3) Швајцарска Станислас Вавринка 6:2, 6:4
2014. Шпанија Рафаел Надал (4) Јапан Кеј Нишикори 2:6, 6:4, 3:0 предаја

Мушки парови[уреди]

Година Побједници Финалисти Резултат
↓  Тврда подлога (дворана)  ↓
2002. Flag of the Bahamas Марк Ноулс
Канада Данијел Нестор
Индија Махеш Бупати
Белорусија Макс Мирни
6:3, 7:5, 6:0
2003. Индија Махеш Бупати
Белорусија Макс Мирни
Зимбабве Вејн Блек
Зимбабве Кевин Алијет
6:2, 2:6, 6:3
2004. Flag of the Bahamas Марк Ноулс
Канада Данијел Нестор
Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6:3, 6:4
2005. Flag of the Bahamas Марк Ноулс
Канада Данијел Нестор
Индија Леандер Паес
Србија и Црна Гора Ненад Зимоњић
3:6, 6:3, 6:2
2006. Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
Flag of the Bahamas Марк Ноулс
Канада Данијел Нестор
7:5, 6:4
2007. Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
Пољска Маријус Фирстенберг
Пољска Марћин Матковски
6:3, 7:6(4)
2008. Пољска Маријус Фирстенберг
Пољска Марћин Матковски
Индија Махеш Бупати
Flag of the Bahamas Марк Ноулс
6:4, 6:2
↓  Шљака (црвена)  ↓
2009. Канада Данијел Нестор
Србија Ненад Зимоњић
Шведска Симон Аспелин
Јужноафричка Република Весли Муди
6:4, 6:4
2010. Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
Канада Данијел Нестор
Србија Ненад Зимоњић
6:3, 6:4
2011. Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
Француска Микаел Љодра
Србија Ненад Зимоњић
6:3, 6:3
↓  Шљака (плава)  ↓
2012. Пољска Марјуш Фирстенберг
Пољска Марћин Матковски
Шведска Роберт Линдстет
Румунија Орија Текау
6:3, 6:4
2013. Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
Аустрија Алекасндер Пеја
Бразил Бруно Соарес
6:2, 6:3
↓  Шљака (црвена)  ↓
2014. Канада Данијел Нестор
Србија Ненад Зимоњић
Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6:4, 6:2

Жене појединачно[уреди]

Година Побједница Финалиста Резултат
↓  Шљака (црвена)  ↓
2009. Русија Динара Сафина Данска Каролина Возњацки 6:2, 6:4
2010. Француска Араван Резај Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс 6:2, 7:5
2011. Чешка Петра Квитова Белорусија Викторија Азаренка 7:6(3), 6:4
↓  Шљака (плава)  ↓
2012. Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс Белорусија Викторија Азаренка 6:1, 6:3
↓  Шљака (црвена)  ↓
2013. Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс Русија Марија Шарапова 6:1, 6:4
2014. Русија Марија Шарапова Румунија Симона Халеп 1:6, 6:2, 6:3

Женски парови[уреди]

Година Побједнице Финалисти Резултат
↓  Шљака (црвена)  ↓
2009. Зимбабве Кара Блек
Сједињене Америчке Државе Лизел Хубер
Чешка Квјета Пешке (1)
Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
4:6, 6:3, [10:6]
2010. Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс
Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс
Аргентина Жисела Дулко
Италија Флавија Пенета
6:2, 7:5
2011. Белорусија Викторија Азаренка
Русија Марија Кириленко
Чешка Квјета Пешке (2)
Словенија Катарина Среботник
6:4, 6:3
↓  Шљака (плава)  ↓
2012. Италија Сара Ерани
Италија Роберта Винчи
Русија Јекатарина Макарова
Русија Јелена Веснина
6:1, 3:6, [10:4]
2013. Русија Анастасија Пављученкова
Чешка Луција Шафаржова
Зимбабве Кара Блек
Нови Зеланд Марина Ераковић
6:2, 6:4
2014. Италија Сара Ерани
Италија Роберта Винчи
Шпанија Гарбиње Мугуруза
Шпанија Карла Суарез Наваро
6:4, 6:3

Извори[уреди]

  1. ^ „Prize Money Breakdowns“. ВТА. pp. 190 Приступљено 8. 1. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :