Марио Анчић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марио Анчић

Марио Анчић
Марио Анчић


Професионална каријера:
2001 — 2011.
Надимак/ци: Супер Марио
Држава: Застава Хрватске Хрватска
Пребивалиште: Монте Карло, Монако
Датум рођења: 30. март 1984. (1984-03-30) (30 год.)
Место рођења: Сплит, СФРЈ, данас Хрватска
Висина: 1,96 m
Маса: 82 kg
Игра: десном руком, дворучни бекхенд
Зарада: 4.024.686
Тренер Фредрик Росенгрен
АТП профил
Појединачно
Победе–порази: 208-135
Освојени турнири: 3
Изгубљена финала: 8
Најбољи пласман: 7. (10. јула 2006)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије 4. коло (2003, 2007)
Француска Ролан Гарос ЧФ (2006)
Уједињено Краљевство Вимблдон ПФ (2004)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД 2. коло (2005)
Парови
Победе–порази: 68-42
Освојени турнири: 5
Изгубљена финала: 0
Најбољи пласман: 47. (14. јуна 2004)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије 2. коло (2004)
Француска Ролан Гарос 3. коло (2004)
Уједињено Краљевство Вимблдон 1. коло (2003)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД ЧФ (2003)
Олимпијске игре
Olympic rings with white rims.svg Олимпијске игре Bronze medal.svg Бронза (2004)
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп П (2005)
Hopman Cup.jpg Хопман куп ГФ (2007)
Светско екипно првенство у тенису лого 2012.jpeg Светско екипно првенство П (2006)
Портал Portal icon.svg Тенис
Освојене медаље
Тенис
Олимпијске игре
Бронза 2004. Атина Хрватска

Марио Анчић (Сплит, 30. март 1984) је бивши професионални хрватски тенисер. Професионално је почео да се бави тенисом 2001. године са 16 година, а већ са 17 се квалификовао на Вимблдон и у првом колу поразио Роџера Федерера.[1] Тиме је постао једини тенисер света, осим Бјерн Борга који је успео да као тинејџер победи на Централном терену Вимблдона.

Анчић и његов сународник Иван Љубичић постали су и први пар у историји Дејвис купа којем је пошло за руком да победе америчку комбинацију Боб и Мајк Брајан. Анчић је помогао Хрватској да освоји Дејвис куп 2005. када је поново с Љубичићем тријумфовао над словачким представницима у Дејвис купу.

Тениска каријера[уреди]

Јуниор[уреди]

Марио Анчић је рођен у Сплиту као други син Стипе Анчића, власника ланца супермаркета, и Нилде Анчић, запослене као финансијски саветник. Има старијег брата Ивицу, који путује и ради са њим, и млађу сестру Сању, такође тенисерку. Анчић је почео да игра тенис са 7 година. Са 10 година је почео да тренира са хрватским тениским шампионом Гораном Иванишевићем. Као јуниор је тренирао у тениском клубу „Фируле“ у Сплиту.

У своје време је био један од водећих јуниорских тенисера. 1999. је представљао Хрватску на НЕЦ Светском омладинском купу у тенису. Марио је умногоме помогао тениској репрезентацији Хрватске на Дејвис купу, где је добро одиграо, али изгубио од Португалца Жоаоа Куња-Силве без добијеног сета. Завршио је своју прву годину као јуниор на 24. месту.

Анчић је успешно наставио јунироску каријеру у 2000. години, стигавши до финала јуниорског Вимблдона, где је изгубио од Николаса Махута из Француске у три сета. Био је и финалиста јуниорског Отвореног првенства Аустралије и полуфиналиста јуниорског Отвореног првенства САД, где је у оба случаја изгубио од младог Американца Ендија Родика. Исте године освојио је свој први фјучерс у Загребу, победивши Иву Карловића у финалу. После победе хрватског тениског тима над Летонијом на Дејвис купу, Марио Анчић је завршио годину међу првих пет јуниора - на 4. месту.

Године 2000. Анчић је играо заједно са Гораном Иванишевићем у дублу на Олимпијским играма у Сиднеју где су испали у првом колу. Следеће године је стигао до финала фјучерса у Кини и Канади. Године 2002. Марио је постигао свој најбољи резултат као јуниор, са односом победа и пораза на челинџерима од 30-16. Те године постаје и шампион Београда, поразивши у финалу Ненада Зимоњића из Србије и Црне Горе.

Почетак АТП каријере[уреди]

Марио је први пут, као професионални тенисер, наступио у Мајамију где је изгубио већ у првом колу од Адријана Воинеа. Као утеху за тај пораз, исте сезоне се квалификовао на Вимблдон где је у првом колу успешно савладао тада 9. тенисера света Роџера Федерера и то на Централном терену. Годину 2002. завршио је са титулама у Прагу и Милану. * На крају сезоне 2002, Марио је - са 18 година и 8 месеци - био најмлађи тенисер на АТП листи међу првих 100.[2]

2003[уреди]

2003. године Анчић је доспео на Отворено првенство Аустралије, стигао до четвртог кола (осмина финала) и тамо био поражен од Хуана Карлоса Ферероа. Већ следеће недеље сусрео се са Рафаелом Надалом из Шпаније у финалу на челенџеру у Хамбургу и победио га. Стигао је и до свог првог четвртфинала у Сент Поелтену и завршио сезону четвртфиналом у Стокхолму. Освојио је своју прву АТП титулу у игри парова у Индијанаполису, заједно са својим партнером из Израела Ендијем Рамом.

2004[уреди]

Горан Иванишевић и Марио Анчић на Квинс клабу 2004.

Анчић је 2004. годину започео наступом на Отвореном првенству Аустралије, где је стигао до трећег кола, у ком га је зауставио домаћи играч Аустралијанац Марк Филипусис. Вратио се у акцију у Милану где је забележио победе над Фабрисом Сантором, Рафаелом Надалом, Томијем Робредом и Томасом Јохансоном и стигао до првог финала неког АТП турнира, али на крају је ту поражен од Француза Антонија Дупуе у три сета, изгубивши у тај-брејку трећи сет.

Те године Марио је остварио своје најбоље резултате на трави. Јун те године обележен је за њега трећим колом у Квинсу где је изгубио од Ендија Родика, а јул пласирањем у полуфинале и поразом од Аргентинца Гиљерма Корије. На Вимблдону се добро показао победивши локалног фаворита Тима Хенмана који му је препречио пут ка полуфиналу, где га је очекивао Родик и од кога је изгубио у четири сета. На Олимпијским играма у Атини се удружио са Иваном Љубичићем да би освојили бронзану медаљу за Хрватску у дублу, после победе над индијском комбинацијом Махеш Бупати - Леандер Паес, око којих су се добро намучили играјући трећи сет (16:14). У септембру је Марио стигао до полуфинала Дејлреј Бича, које је изгубио од Рикарда Мелоа из Бразила.

2005[уреди]

Године 2005. Анчић се поправио на АТП листи, освојивши турнир у Хертохенбосу где је успео да порази браниоца титуле Микаела Љодру. На Отвореном првенству Аустралије је изгубио у трећем колу од каснијег шампиона Марата Сафина у четири сета. Фебруара те године стигао је до полуфинала у Марсеју (изгубио је од Љубичића) и у Ротердаму (изгубио је од светског броја један Роџера Федерера). Наставио је истим путем стигавши до полуфинала у Скотсдејлу, где је изгубио од Вејна Артурса. Није успео да понови прошлогодишљи успех на Вимблдону, после пораза од Шпанца Фелисијана Лопеза у четвртом колу.

У Јапану је Марио успео да стигне до финала Токија. Ипак, чак ни после две меч лопте није успео да порази свог упорног противника, Јужноафриканца Вејна Артурса и на крају је и изгубио тај меч. Стигао је још и до четвртфинала у Лиону, где је изгубио од Ендија Родика, који је касније и освојио тај турнир. У дублу је стигао до своје друге АТП титуле, и то у Минхену заједно са Аустријанцем Јулијаном Кновлом.

Анчић је 2005. завршио победом у одлучујућем дербију на Дејвис купу у Братислави, између Хрватске и Словачке. Поразивши Словака Михаела Мертинака у три сета донео је својој земљи први трофеј Дејвис купа.

2006[уреди]

Анчић почиње 2006. на доброј нози, и на свом другом турниру те године у Окланду, успева да елиминише првог носиоца, Чилеанца Фернанда Гонзалеса. Ипак, није био у могућности да поново освоји тај турнир, пошто га је у три сета у финалу поразио његов добар пријатељ Финац Јарко Нијеминен.[тражи се извор од 03. 2014.]

На Отвореном првенству Аустралије успео је да стигне до трећег кола, где је изгубио у три сета од тада 10. тенисера света Давида Ферера. У првој рунди на Дејвис купу успева да победи Јиргена Мелцера из Аустрије у 5 сетова, 6:7, 6:7, 6:4, 6:4, 6:3. У Марсеју Марио је стигао до финала (успут победивши и сународника Љубичића), где не успева да савлада Арнауда Клемона, већ губи од њега у три сета. У Ротердаму се поново сусрео са Ниеменом и још једном је изгубио, овај пут у само два сета.

Ролан Гарос је за Анчића те године обележен четвртфиналом где бива елиминисан у дуелу са Роџером Федерером. На овом гренд слему десио се и један мали инцидент у мечу у ком је Марио играо против Паула Капдевиле из Чилеа у другом колу. Чилеанац је тај меч изгубио, па је одлучио да протестује и почео да се свађа са судијама. Анчић му је рекао да се смири и да престане да кука, а Капдевили му је одговорио да то није његов посао и да се не меша. Затим га је Анчић гурнуо, Капдевил је одговорио истом мером, па су двојица главних судија морали да их раздвајају. Анчић и Капдевил су морали да плате казну од 3.000 долара због овога. После тога је Анчић наставио у добром ритму, поразио Алберта Монтањеса и Томија Робреда из Шпаније и стигао до свог првог четвртфинала Ролан Гароса, где је изгубио од светског броја 1.

Анчић је поправио своје резултате на тврдим подлогама америчке Мастерс серије у Индијан Велсу и Наздеку - где је стигао до четвртог кола односно четвртфинала. После тога је изгубио од Ивана Љубичића у Калифорнији, а од Давида Налбандијана на Флориди. На Мастерсу у Хамбургу стигао је до полуфинала, али је на томе и остао након пораза од Томија Робреда, који је касније и освојио титулу (победом над Радеком Штјепанеком у три сета).

На Вимблдону, Марио је поновио успех са Ролан Гароса, још једном стигао до четвртфинала и још једном елиминисам од Федерера. После Вимблдона пропустио је турнире у САДу, укључујући и Отворено првенство САД, услед повреде колена коју је задобио док се возао на свом скутеру. После тога је био финалиста Отвореног првенства Кине у синглу (изгубио од Кипарца Маркоса Багдатиса 6:4,6:0), а победник у дублу у пару са Бупатијем.

Дана 29. октобра те године освајио је трећу титулу у каријери, победом над Томасом Јохансоном из Шведске 7:5,7:6(2) на Отвореном првенству Санкт Петербурга.

Завршио је сезону на 9. месту АТП листе, не изборивши пласман на Мастерс куп у Шангају.

2007[уреди]

Нову годину Марио је почео игром мештовитих парова са својом млађом сестром Сањом на званичном ИТФ Хопман купу у Перту, Аустралија. Такође је учествовао и на Хајнекен опену на Новом Зеланду, где је прошле године био финалиста, а ове године је стигао тек до друге рунде.

На Отворено првенство Аустралије где дошао као 9. носилац, забележио је победе над Го Соедом и Гиљермом Гарсијом-Лопезом. У трећој рунди успео је да елиминише Доминика Хрбатија из Словачке 6:3, 6:2, 6:1 па га је у осмини финала очекивао шести носилац Енди Родик. Анчић је добро играо против Американца и успео да се избори за частан пораз изгубивши у 5 сетова 3:6, 6:3, 1:6, 7:5, 4:6. У петом сету, Марио је пропустио да добро одигра чак 5 волеја, што се касније одразило и на резултат.

На турниру Опен 13 Марио је због болести предао меч у првом колу Андреасу Сепију, после четири изгубљена гема. Касније се утврдило да пати од мононуклеозе, због чега је пропустио да игра следећих пар месеци. Због болести је пропустио пет турнира мастерс серије и два гренд слема (Вимблдон и Ролан Гарос). Покушао је да се врати на АТП турнире у јулу на шампионату у Њупорту, али је морао да се повуче. Недељу дана касније се окушао на турниру у Лос Анђелесу, али је још једном морао да се преда.

У игру се коначно вратио у августу на Канада Мастерсу у Монтреалу, где је успео да победи домаћина, Канађанина Фредерика Немјера у првој рунди 6:4, 6:2. Касније је изгубио у другом колу од Пола Анрија Матјеа. Наставио је истим током на Мастерсу у Синсинатију, у првом колу поразио 12. носиоца Томија Хаса, а у другом га је почистио Јирген Мелцер у тај-бреку у трећем сету.

Анчић је требао да директно уђе на Пилот Пен тениском турнир у Њу Хејвену, али је одлучио да би требало да прво одигра квалификације. После тога је успешно победио у три кола на том турниру, да би га на крају у четвром колу елиминисао други рекет Швајцарске Станислас Вавринка 7:6, 6:4.

Марио није играо на Отвореном првенству САД због повреде рамена. Колале су се гласине да је поломио једну малу кошчицу у рамену док је вежбао за предстојећи гренд слем. У октобру се вратио на терен и стигао до четвртфинала на Стокхолм опену, где га је поразио Томас Јохансон (каснији финалиста) у три сета.

Најбоље резултате 2007. године је остварио на турниру Мутуа Мадрилена у Мадриду, где је елиминисао Марка Гикуела 6:4,6:2, светског броја 8. Џејмса Блејка 6:3, 6:4 и Пола Анрија Матјеа 6:4, 6:3, да би га на крају победио Новак Ђоковић, без изгубљеног сета.

2008[уреди]

На почетку године Анчић се поново разболео, овај пут од стомачног вируса. То га је натерало да пропусти турнире у Адеалиди, Окланду и Отворено првенство Аустралије 2008. Учествовао је на свом првом турниру у Марсеју, где је стигао до финала, а успут је тријумфовао над финалистом отвореног првенства Аустралије Жо-Вилфрида Цонгом и Маркосом Багдатисем. На крају га је поразио у три сета Енди Мари.

Анчић на Мастерсу у Индијан Велсу 2008.

На турниру Пацифик лајф опен, Анчић је забележио успехе у дуелима са Гаелом Монфилсом и Фернандом Гонзалесом, да би га касније у трећем колу поразио бивши број 1 на АТП листи Шпанац Хуан Карлос Фереро 7:5, 4:6, 7:6(7).

На турниру који организује Сони Ериксон у Мајамију успео је да победи Жила Симона у првој рунди 6:2, 6:7(5), 7:6(3). Затим је у тешком мечу против Ендија Марија забележио још једну победу 6:2, 2:6, 7:6(7). У том мечу је успео да спаси чак две меч лопте. У трећем колу је поразио Аргентинца Хуана Монака 7:6(5), 4:6, 6:1. Учешће је завршио у осминифинала, у ком га је савладао четврти на АТП листи Николај Давиденко у три сета.

Марио је на Ролан Гаросу 2008. стигао до трећег кола, где је изгубио од првог тенисера света Роџера Федерера .

Заједно са Јиргеном Мелцером, Анчић је освојио титулу у дублу на Ордина опену.

Вимблдон те године био је препун преокрета за Анчића. Успео је да стигне до четвртог кола после меча у трећем колу против Давида Ферера, који је добио резултатом 6:4, 6:4, 6:7(5), 7:6(3). Затим је играо против 22. пласираног тенисера света Фернанда Вердаска. После вођства Вердаска од 2:0 у сетовима, Марио се вратио у меч, изједначио на 2:2, а затим и тријумфовао на мечу пошто је освојио маратонски пети сет резултатом 13:11. Коначни резултат тог меча био је 3:6, 4:6, 6:3, 6:4, 13:11). У четвртфиналу је играо против каснијег финалисте, Роџера Федерера и изгубио 6:1, 7:5, 6:4.

У првом колу Роџерс купа 2008. изгубио је од домаћина Френка Данчевића, који је дошао на турнир преко специјалне позивнице.

Покушај повратка и повлачење[уреди]

Анчић је 2009. године најавио да планира да се у јануару 2010. врати на терен на неколико европских АТП челенџерима. Његов најбољи резултат је било финале на једном фјучерсу у САД.

Први већи турнир на ком је играо био је Отворено првенство Индијан Велса 2010. године где је стигао до трећег кола након победа над Бобијем Рејнолдсом и Жилијена Бенетоа, али је изгубио од Надала 6:2, 6:2. Није имао више успеха следеће недеље на мастерсу у Мајамију, где је испао у првој рунди од Жеремија Шардија. Анчић је наставио да игра челенџере без већег успеха.

Анчић је 21. фебруара 2011. најавио да се повлачи из света професионалног тениса због мононуклеозе. Окончао је своју каријеру са 3 титуле, 200 победа и 135 пораза.[3]

Стил игре[уреди]

Марио Анчић је десноруки тенисер са дворучним бекхендом. Игра подједнако добро на свим подлогама што га чини изузетно тешким противником, где год да игра. Има снажан сервис што га чини способним да у мечу одигра доста асева. На трави и брзим подлогама су му специјалност волеји, док на спорим подлогама најбоље игра на мрежи. Анчић преферира да осваја поене на добар сервис, него у току класичног добацивања форхенд-бекхенд, јер постоји много противника који то раде боље и агресивније од њега.

АТП титуле[уреди]

Титуле у синглу (3)[уреди]

Легенда (Сингл)
Гренд слем (0)
Мастер куп (0)
Мастерс серија (0)
АТП тур (3)
Бр. Датум Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
1. 13. јуни 2005. Хертохенбос, Холандија Трава Француска Микаел Љодра 7–5 6–4
2. 19. јун 2006. Хертохенбос, Холандија Трава Чешка Јан Херних 6–0, 5–7, 7–5
3. 23. октобар 2006. Ст. Петерсбург, Русија Тепих Шведска Томас Јохансон 7–5, 7–6

Порази у финалу (7)[уреди]

Бр. Датум Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
1 09/02/04 Интернационални турнир у Ломбардији, Милано Тепих Француска Антонио Дупуа 6-4, 6-7, 7-6
2 21/02/05 Класик Аризона, Скотсдејл Тврда Аустралија Вејн Артурс 7-5, 6-3
3 03/10/05 Отворено првенство Јапана, Токио Тврда Јужноафричка Република Весли Муди 1-6, 7-6, 6-4
4 09/01/06 Хајнекен опен, Окланд Тврда Финска Јарко Нијеминен 6-2, 6-2
5 13/02/06 Опен 13, Марсеј Тврда Француска Арно Клеман 6-4, 6-2
6 11/09/06 Отворено првенство Кине, Пекинг Тврда Кипар Маркос Багдатис 6-4, 6-0
7 11/02/08 Опен 13, Марсеј Тврда (зат.) Уједињено Краљевство Енди Мари 6-3, 6-4

Титуле у дублу (5)[уреди]

Бр. Датум Турнир Подлогга Партнер Противници у финалу Резултат
1. 23. јули 2003. Индианаполис, САД Тврда Израел Енди Рам Сједињене Америчке Државе Дијего Ајала &
Сједињене Америчке Државе Роби Џинепри
2–6 7–6(3) 7–5
2. 25. април 2005. Минхен, Немачка Шљака Аустрија Џулијан Новл Немачка Флоријан Мајер &
Немачка Александер Васке
6–3 1–6 6–3
3. 11. септембар 2006. Пекинг, Кина Тврда Индија Махеш Бупати Немачка Михаел Берер &
Данска Кенет Карлсен
6–4 6–3
4. 26. септембар 2006. Бомбај, Индија Тврда Индија Махеш Бупати Индија Рохан Бопана &
Индија Мустафа Гоус
6–4 6–7(6) 10-8
5. 15. јуни 2008. Хертохенбос, Холандија Трава Аустрија Јирген Мелцер Индија Махеш Бупати &
Индија Леандер Паес
7–6(5) 6–3

Учешће на Гренд слем турнирима[уреди]

Појединачно[уреди]

Година Аустралија Ролан Гарос Вимблдон Отворено првенство САД
2002 - - 2 коло Чешка Јан Вачек 1 коло Словачка Доминик Хрбати
2003 4 коло Шпанија Хуан Фереро 2 коло Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 1 коло Шпанија Р. Надал 1 коло Чешка Јиржи Новак
2004 3 коло Аустралија М. Филипусис 3 коло Аргентина Г. Корија полуфинале Сједињене Америчке Државе Енди Родик 1 коло Белгија Оливје Рокус
2005 3 коло Русија Марат Сафин 3 коло Аргентина Д. Налбандијан 4 коло Шпанија Ф. Лопез 2 коло Србија и Црна Гора Н. Ђоковић
2006 3 коло Шпанија Давид Ферер четвртфинале Швајцарска Р. Федерер четвртфинале Швајцарска Р. Федерер -
2007 4 коло Сједињене Америчке Државе Енди Родик - - -
2008 - 3 коло Швајцарска Р. Федерер четвртфинале Швајцарска Р. Федерер -

У игри парова[уреди]

Година Аустралија Ролан Гарос Вимблдон Отворено првенство САД
2003 - - 1 коло
Аустрија Јулијан Кновле
Шведска Ј. Бјоркман
Аустралија Т. Вудбриџ
четвртфинале
Хрватска И. Љубичић
Сједињене Америчке Државе Б. Брајан
Сједињене Америчке Државе М. Брајан
2004 2 коло
Шпанија Ф. Лопез
Чешка Ф. Чермак
Чешка Л. Фридл
3 коло
Хрватска И. Љубичић
Индија М. Бупати
Белорусија М Мирни
- 1 коло
Хрватска И. Љубичић
Индија Л. Паес
Чешка Давид Рикл
2005 1 коло
Хрватска И. Љубичић
Немачка К. Браш
Јужноафричка Република Џ. Куцие
- - 2 коло
Хрватска И. Љубичић
Индија М Бупати
Чешка Мартин Дам

Успеси на турнирима[уреди]

Турнир 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Однос Однос победа ипораза
Отворено првенство Аустралије A A A A A A 0 / 6 14-6
Ролан Гарос A A A ИК ЧФ A A A 0 / 5 12-5
Вимблдон A A A ПФ ЧФ A ЧФ A A 0 / 6 17-6
Отворено првенство САД A A A A A A A A 0 / 4 1–4
Гренд Слем СР 0 / 0 0 / 0 0 / 0 0 / 2 0 / 4 0 / 4 0 / 4 0 / 3 0 / 1 0 / 2 0 / 1 0 / 0 0 / 21 N/A
Гренд Слем победа-пораза 0–0 0–0 0–0 1–2 4–4 9–4 8–4 10-3 3-1 6-2 2–1 0–0 Н/A 43-21
Индијан Велс мастерс A A A A A 0 / 7 6–7
Мајами мастерс A A A ИК ЧФ A A 0 / 6 10–6
Монте Карло мастерс A A A A ИК A A A A A 0 / 2 2–2
Рим мастерс A A A A ИК ЧФ A A A 0 / 4 4–4
Хамбург мастерс A A A A ИК A ПФ A A A A 0 / 2 6–2
Канада мастерс A A A A A A A A A 0 / 3 3–3
Синсинати мастерс A A A A ИК A A A A A 0 / 2 3–2
Мадрид мастерс A A A A A ЧФ A A A 0 / 4 3–4
Париз мастерс A A A A A ЧФ A A A 0 / 4 3–4
Мастерс куп A A A A A A A A A A A A 0 / 0 0–0
ATP достигнута финала 0 0 0 0 0 1 2 3 0 1 1 0 N/A 8
ATP освојени турнири 0 0 0 0 0 0 1 2 0 0 0 0 N/A 3
Укупан однос победа и пораза 0–1 3–0 1–0 3–7 15-21 27-24 44-27 54-19 13-11 28-12 13-7 2-3 Н/A 208-135
Позиција на АТП на крају год. 1357 547 294 89 74 29 21 9 85 36 95 478 Н/A Н/A
  • A = није учествовао на турниру
  • ИК = испао у квалификацијама
  • Однос = однос броја турнира који је освојио и турнира на којима је учествовао
  • Р = коло
  • ЧФ = четвртфинале
  • ПФ = полуфинале
  • Ф = финале

Титуле на челенџерима и фјучерсима (5)[уреди]

Легенда
Челенџера (4)
Фјучерса (1)
Бр. Датум Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
1. 21. фебруар 2000. Загреб, Хрватска Шљака Хрватска Иво Карловић 7–6(14), 6–4
2. 4. фебруар 2002. Београд, СР Југославија Тепих Србија и Црна Гора Ненад Зимоњић 6–2, 6–3
3. 18. новембар 2002. Праг, Чешка Тепих Француска Жером Голдмар 6–1, 6–1
4. 25. новембар 2002. Милано, Италија Тепих Француска Грегори Караз 4–6, 6–3, 7–6(10)
5. 27. јануар 2003. Хамбург, Немачка Тепих Шпанија Рафаел Надал 6–2, 6–3

Достигнућа у области права[уреди]

Анчић је дипломирани правник, који је свој дипломски рад одбранио на Универзитету у Сплиту 14. априла 2008. Свој рад о праву и тенису „АТП листа - јуче, данас и сутра“ је представљао 45 минута пред публиком од 300 људи, укључујући студенте и професоре правног програма, чланове Хрватског олимпијског одбора, спортских функционера, породице и пријатеља, описујући правне темеље и организацију АТПа.[тражи се извор од 12. 2013.]

Референце[уреди]

  1. ^ „Ancic stuns Federer“. BBC Sport. 25. 6. 2002. Приступљено 5. 10. 2008.. 
  2. ^ „Tennis28.com“. Tennis28.com Приступљено 23. 9. 2011.. 
  3. ^ „Ancic debió retirarse del tenis por mononucleosis - ESPN Deportes“. Espndeportes.espn.go.com. 1. 1. 2008. Приступљено 23. 9. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Марио Анчић


Добар чланак Чланак Марио Анчић је изабран у категорију добрих чланака.
Позивамо Вас да га унапредите и потом предложите као кандидата за сјајан чланак.